Najvažnija dešavanja u svetu 2023. godine: Ratovi na Bliskom istoku i istoku Evrope, vojni pučevi i katastrofe

Tokom 2023. godine stari rat je nastavio da bukti, a novi je izbio u oktobru, u Africi smo imali puč za pučem, a svet je svedočio brojnim katastrofama, od kojih je najrazorniji bio zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju. Nemirno je bilo u mnogim državama sveta zbog loše ekonomske situacije i drugih problema, u SAD su se zahuktavale predizborne malverzacije, Grčka je patila zbog stravičnog sudara vozova, Finska je ušla u NATO, novi britanski kralj je krunisan, nestanak male podmornice opčinio je svet na nekoliko dana, Azerbejdžan je preuzeo vlast nad Nagorno-Karabahom, a na samom kraju godine svet je šokirao pokolj u Češkoj.

Nemiri u Brazilu

Nekoliko hiljada pristalica bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara upalo je početkom januara u predsedničku palatu, Kongres i Vrhovni sud, u pokušaju da ospore rezultate izbora iz oktobra, a tom prilikom napravili su pravi haos, razbijali šta su stigli i uništavali sve pred sobom. Zbog čega je došlo do protesta i kako su oni protekli možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Tanjug/AP Photo/Eraldo Peres

Hapšenje bosa Koza nostre

Italijanski karabinjeri uhapsili su najtraženijeg mafijaškog bosa u zemlji Matea Mesinu Denara, šefa sicilijanske Koza nostre. Denaro je uhapšen dok je bio u privatnoj klinici na kojoj se lečio od kancera, i iako je trebalo da provede godine iza rešetaka, stanje mu se pogoršalo u avgustu, kada je prebačen u bolnicu, da bi krajem septembra bilo saopšteno da je preminuo.

Italian Police, LaPresse via AP

Protesti u Francuskoj

Iako su danima održavani veliki protesti širom gradova u Francuskoj, predsednik Emanuel Makron odlučio je da sredinom marta aktivira član 49.3 francuskog ustava koji vladi omogućava da usvoji kontroverzne penzione reforme bez parlamentarnog glasanja, što je izazvalo neviđeni bes naroda, pa je Pariz istog dana bio u plamenu, dok su se demonstranti suočili sa policijom.

Kineski špijunski balon

Pentagon je početkom februara na nebu na severu Sjedinjenih Američkih Država uočio objekat za koji se tvrdilo da je balon za nadzor, zbog čega se on pomno pratio, dok je Bela kuća savetovala da se ne preduzima nikakva akcija da se on obori. Tim povodom oglasila se i Kina, koja je savetovala da se od priče ne pravi senzacija, da bi se kasnije oglasila i saopštila da je u pitanju meteorološki balon koji je zbog vetra skrenuo sa kursa.

Dva dana kasnije američka vojska otkrila je i drugi balon na velikim visinama za koji je tvrdila da je uređaj za nadzor koji pripada Kini. On je, kako se navodi, uočen dok je leteo iznad Latinske Amerike. Peking se nakon toga još jednom oglasio, napomenuvši da su spekulacije o špijunaži neosnovane.

Profimedia

Bez obzira na to, CIA je naredne nedelje oborila sa neba nekoliko "špijunskih balona" sa namerom da istraži da li se zaista radi o špijunaži, a iako to nije utvrđeno, priča o nadzornim aktivnostima Kine nastavljena je u američkim medijima.

Zemljotres u Turskoj

Serija zemljotresa pogodila je 6. februara Tursku i Siriju, ali su najjači od njih od 7,8 i 6,7 stepeni Rihterove skale porušili brojne zgrade i napravili ogromnu štetu, usmrtivši više od 58.782 osobe i ostavivši bez krova nad glavom milion ljudi. Akcija spasavanja preživelih iz ruševina trajala je više od tri nedelje, a ispod razorenih zgrada neki su preživeli čak i nekoliko dana, o čemu su mediji pisali kao o čudu.

Posebno se izdvojila priča o bebi koja se rodila za vreme zemljotresa u Siriji i koja je pupčanom vrpcom bila vezana za majku koja je stradala u potresu. Čak i porodica iz Srbije htela je da usvoji devojčicu, ali je na kraju ona završila kod rođaka koji je u zemljotresu izgubio kuću, dobivši pre toga simbolično ime.

Ruska operacija u Ukrajini

Kada je reč o ratu u Ukrajini, on se ove godine uglavnom vodio na utvrđenim linijmai koje su ruske trupe osvojile, a koju je ukrajinska vojska pokušala da pomeri tokom letnje kontraofanzive koja se pokazala neuspešnom bez obzira na silnu vojnu opremu koju je Kijev dobio sa Zapada. Kako je godina odmicala, podrška saveznika sa Zapada bila je sve manja, zemlje EU dobile su nekoliko lidera koji su bili protiv pomaganja Kijevu, a Konges SAD je kočio dalje slanje pomoći.

Profimedia

Najviše se pričalo o sabotaži Severnog toka, ali ni posle višemesečne istrage nije zvanično saopšteno ko je odgovoran za nju, iako je nagrađivani američki novinar Simor Herš iznosio  dokaze koji su govorili protiv SAD.

Sredinom marta kao bomba je odjeknula vest da je ruski vojni avion oborio američki dron prilikom sudara iznad Crnog mora, a ubrzo potom Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov hitno je pozvan u Stejt department, dok je Evropska komanda američke vojske objavila snimak susreta američkog drona za nadzor i ruskog borbenog aviona. Iste nedelje Međunarodni krivični sud (MKS) saopštio da je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodnih ratnih zločina povezanih sa njegovom umešanošću u "otmice" dece iz Ukrajine.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool

Manastir Kijevsko-pečerska lavra našao se u centru dešavanja u Ukrajini jer je 29. marta istekao rok koji je dat sveštenstvu Ukrajinske pravoslavne crkve da napuste prostorije ovog spomenika. Kako rok nije ispoštovan, došlo je do tenzija sa pristalicama nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine, dok je nekoliko dana kasnije mitropolitu Pavlu određen kućni pritvor. Koliki je značaj Kijevsko-pečerske lavre i zbog čega se diže tolika halabuka oko ovog manastira možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Borbe oko Bahmuta (Artjomovska) vodile su se do 20. maja, kada je šef grupe Vagner Evgenije Prigožin rekao da su ruske snage u potpunosti preuzele kontrolu nad njim.

AP Photo/Libkos

Brana Kahovka na Dnjepru, u Hersonskoj oblasti, raznesena je 6. juna, a za napad su se međusobno optužilivale obe strane, Rusija i Ukrajina. Usledio je veliki poplavni talas, a pogođene su desetine naselja. Grad Nova Kahovka je bio potpuno pod vodom. Najmanje 5.000 ljudi je evakuisano iz Hersonske oblasti. Time je zadat veliki udarac Krimu koji se direktno snabdevao vodom iz Kahovke.

Sredinom jula Ukrajina je izvršila još jedan napad na Krimski most, koji je ruski predsednik Vladimir Putin nazvao terorističkim napadom, a zašto je Krimski most toliko važan Rusima možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Profimedia

Rusija je suspendovana sporazum o žitu iste sedmice, zbog čega je Zapad negodovao, Kremlj je optužio Ukrajinu da je prehrambene koridore koristila u vojne svrhe, a Putin je naglasio da bi Moskva mogla da se vrati dogovoru ako se ispune njeni uslovi. 

Zbog sukoba u Izraelu i Pojasu Gaze fokus sveta se preusmerio na Bliski istok, pa su apeli Ukrajine za pomoć uglavnom ostali bez odgovora, a Zelenski je uzalud tražio novu vojnu pomoć, dok su sa Zapada stizala samo prazna obećanja.

Sudar vozova u Grčkoj

AP Photo/Vaggelis Kousioras

U utorak, 28. februara, došlo je do teške železničke nesreće u dolini Tempe, nedaleko od grada Larisa u Grčkoj, kada su se sudarila dva voza, putnički i teretni, prilikom čega je stradalo 57 ljudi. Ubrzo su se pojavile informacije da je sudar mogao da se izbegne i da je šef stanice napravio grešku, a portal 24sedam prvi je došao do njegovog imena i fotografije, kao i o detalja o njemu.

Ipak, krivac nije samo jedan, a ko je sve odgovoran za pogibiju nekoliko desetina ljudi možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Proganjanje Trampa

AP Photo/Seth Wenig

Bivši predsednik SAD Donald Tramp optužen je krajem marta u slučaju plaćanja novca glumici filmova za odrasle Stormi Danijels kako bi ćutala o njihovoj navodnoj aferi, za šta se on izjasnio da nije kriv, u maju je proglašen krivim za seksualno uznemiravanje, na šta je uložio žalbu, a optužen je i da je zadržao poverljiva dokumenta sa oznakom tajnosti.

U avgustu je podignuta nova optužnica protiv Trampa u okviru istrage o naporima da se ponište rezultati predsedničkih izbora 2020. godine koji su doveli do upada u Kapitol 6. januara 2021. godine. Međutim, u decembru je sudija koji je nadgledao slučaj navodnog mešanja u savezne izbore 2020. godine prekinuo postupak protiv bivšeg predsednika.

Finska u NATO-u

AP Photo/David Goldman, file

Posle silnih peripetija i obećanja da bez Švedske neće ući u NATO, Finska je početkom aprila zvanično postala članica NATO-a. Sa druge strane, članstvo Švedske u Alijasni kočile su Turska i Mađarska koje su odbijale da ga ratifikuju zbog brojnih sporova.

Sukob u Sudanu

Foto: Printskrin/Tviter

Vojni sukob koji je u Sudanu počeo sredinom aprila nastavio se do kraja godine. Vojska Sudana i paravojna organizacija Snage za brzu podršku (RSF) nekoliko puta su dogovarali primirje radi evakuacije civila, ali je ono uporno kršeno. Ljudi su počeli da beže iz zemlje, što zbog toga što danima nisu imali struje i vode u određenim oblastima, što da bi spasili živu glavu, a kako je sve počelo i zašto su dva generala u svađi možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Krunisanje novog kralja

AP Photo/Alastair Grant, Pool

Britanski kralj Čarls III krunisan je zajedno sa svojom suprugom kraljicom Kamilom na svečanoj ceremoniji u Londonu 6. maja. Portal 24sedam pratio je ovaj događaj iz minuta u minut, pa sva dešavanja od toga dana možete pročitati u blogu koji smo tada vodili uživo.

Haos u Pakistanu

AP Photo/K.M. Chaudary

Bivši premijer Pakistana Imran Kan uhapšen je početkom maja tokom pojavljivanja pred sudom u glavnom gradu Islamabadu zbog optužbi za korupciju, nakon  čega je njegova stranka pozvala ljude da izađu na ulice, a protesti su prilično brzo postali nasilni, pa je angažovana i vojska koja je pucala na demonstrante. Kan je optužen narednog dana da je nezakonito prodavao državne poklone tokom mandata između 2018. i 2022. godine, a sledećeg dana najviši pakistanski sud naredio je da bude pušten iz pritvora.

Sudar vozova u Indiji

AP Photo

Najmanje 261 osoba je poginula, dok je 650 povređeno u sudaru tri voza u istočnoj indijskoj državi Odiša. Jedan putnički voz je iskočio iz šina i njegovi vagoni su pali na susednu prugu gde ih je udario nadolazeći voz, a u svemu je učestvovao i teretni voz koji je stajao u mestu.

Potonuće Titana

Profimedia

Podmornica Titan, kompanije "OceanGate" koja je bogate turiste vodila do olupine broda Titanik, izgubila je komunikaciju sa matičnim brodom zbog čega je usledila velika potraga, ali je posle četiri dana saopšteno da nema nade za pet putnika koji su bili u njoj i da je verovatno implodirala, a tek kasnije su pronađeni neki njeni delovi sa ostacima stradalih ljudi na sebi.

Prigožinova pobuna

Nakon što se više puta žalio na nedostatak municije, vođa paravojne grupe Vagner Evgenije Prigožin pobunio se krajem juna protiv ruskih vlasti, tačnije Ministarstva odbrane. Prvo je ruske snage optužio da su bombardovale Vagnerov kamp, a onda je navodno vagnerovcima naredio da krenu ka Moskvi. Prethodno su pripadnici Vagnera zauzeli Rostov na Donu.

Profimedia

Ipak, posle nekoliko sati tenzija, Prigožin je spustio loptu. Sa njim je telefonski razgovarao i beloruski lider Aleksandar Lukašenko koji ga je ubedio da povuče svoje trupe. Dogovoreno je da Prigožin napusti Rusiju i da ode u Belorusiju, a krivična prijava koja je protiv njega podnesena zbog pružane pobune bila je odbačena.

Rat Izraela i Hamasa

Posle brojnih takozvanih racija koje su Izraelske odbrambene snage (IDF) sprovodile tokom poslednjih meseci na Zapadnoj obali i u Gazi, a u kojima je ubijeno nekoliko stotina ljudi, Hamas je pokrenuo opsežnu operaciju 6. oktobra, upao u Izrael, u nekoliko kibuca i gradova i na muzički festival koji se održavao u blizini Pojasa Gaze i usmrtio najmanje 1.200 ljudi, uzevši više od 200 talaca.

AP Photo

Jevrejska država je odmah reagova uzrativši neselektivnim raketiranjem gradova u izolovanoj enklavi, da bi nedugo zatim pokrenula i kopnenu operaciju i upala u ovu oblast, tvrdeći da joj je navodno cilj potpuno uništenje Hamasa iako su vojnici IDF na svom putu ubijali i civile, među kojima je nekoliko hiljada dece.

Libanska oružana grupa Hezbolah uključila se u borbe, napadajući Izrael na njegovoj severnoj granici, pa je sve vreme tokom skoro tri meseca borbi razmenjivana vatra između njih i IDF preko granice. Osim toga, i šiitski pobunjenici u Jemenu, poznati kao pokret Ansar Alah ili Huti, otpočeli su rat protiv Izraela, ispaljujući na njega rakete i destabilišući situaciju u Crvenom moru napadajući trgovačke brodove u nameri da zaustave snabdevanje Izraela.

AP Photo/Hassan Ammar

Bez obzira na pozive sa svih strana za obustavljanje vatre, Izrael je bio istrajan i nastavio je svoju operaciju dok je broj poginulih Palestinaca u ovoj enklavi rastao, da bi do kraja 2023. dostigao skoro 22.000. Neke zemlje su jeverejsku državu optužile za genocid i ratne zločine, čak su je tužile i Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, dok su SAD slale oružje i podržavale Izrael, blokirajući u Svetu bezbednosti UN skoro sve rezolucije koje bar jednom rečju nisu odgovorale narativu koji forsiraju.

AP Photo/Ariel Schalit

Očajni stanovnici Gaze morali su da napuste svoje domove, jer je grad pretrpeo neverovatno razaranje, a skoro svi sa severa pohrlili su na jug, ka graničnom prelazu Rafa, koji prvih nekoliko nedelja nije mogao da propušta kamione sa humanitarnom pomoći koja je stigla za unesrećeni narod, da bi zatim bilo dozvoljeno da ograničene ali nedovoljne količine pomoći uđu u Pojas Gaze.

AP Photo/Fatima Shbair

Do sukoba je došlo i na Zapadnoj obali, gde su u sukobima sa Izraelskim odbrambenim snagama stradale stotine Palestinaca, a tamo su skoro svakodnevno sprovođene takozvane racije u kojima su hapšene desetine ljudi, tokom kojih su rušene kuće i spaljivana poljoprivredna dobra.

Samo nedelju dana Palestinci su mogli da odahnu kada je dogovoreno primirje radi razmene talaca i palestinskih zarobljenika. Tada su oslobođene desetine otetih, dok su stizali izveštaji da je Izrael presudio nekima od njih svojim granatiranjem, a hapšenja na Zapadnoj obali su nastavljena, pa je broj oslobođenih Palestinaca uskoro bio nadomešten novim zarobljenicima.

AP Photo/Adel Hana

Širom sveta ljudi su protestovali tražeći obustavljanje neprijateljstava i zahtevajući slobodu Palestinaca, dok su svetski lideri isticali da je jedino rešenje za trajni mir uspostavljanje dve države i priznanje Palestine kao nezavisne zemlje.

IDF se u borbi protiv Palestinaca ustremio i na bolnice, a posebno je dramatično bilo u bolnici Al Šifa, koja je danima bila pod opsadom, dok na kraju vojnici nisu upali u nju tvrdeći da se ispod nje nalaze tuneli Hamasa, za koje se kasnije ispostavilo da su izgradili sami Izraelci. Stravični prizori iz drugih bolnica obišli su svet, lekari su već u prvim danima ostali bez sredstava da leče pacijente, a posle nekoliko nedelja intenzivnog granatiranja glad je postala još jedan problem unesrećenog palestinskog naroda koji već 11 nedelja zna samo za smrt, patnju, krv i bol.

Vojni puč u Nigeru

U Nigeru se krajem jula odigrao vojni puč nakon što je vojska zarobila predsednika Mohameda Bazuma, a nekoliko dana kasnije imenovan je novi lider zemlje, general Omar Čijani, a ko je on i zbog čega je poveo puč možete pročitati u analizi portala 24sedam.

AP Photo/Sam Mednick, File

Dok je vojna hunta tvrdila da bi svrgnutom lideru Mohamedu Bazumu moglo da se sudi za veleizdaju, organizacija ECOWAS razmišljala je o vojnoj intervenciji u toj zemlji, do koje, srećom, nije došlo.

Pogibija Prigožinova

AP Photo/Dmitri Lovetsky

Šef grupe Vagner Evgenije Prigodžin stradao je u avionskoj nesreći 23. avgusta zajedno sa još devet ljudi koji su bili u letelici. O padu aviona koji je pao u blizini Tvera, kod sela Kuženkino, počele su odmah da kruže brojne teorije, od kojih je najčešća bila da je u to umešana ruska vlast, a nakon sahrane Prigožina pojačale su se spekulacije da je on ipak živ i da je nesreća bila nameštaljka kako bi on nestao sa lica zemlje, ali i to je ostalo samo na nepotvrđenim teorijama.

Vojni puč u Gabonu

Profimedia

Grupa visokih vojnih oficira u Gabonu saopštila je krajem avgusta na nacionalnoj televiziji da je vojska preuzela vlast nakon što je državno izborno telo objavilo da je predsednik Ali Bongo osvojio treći mandat. Vojska je ubrzo predstavila svog lidera - Brisa Klotera Oligija Nguemu.

Zemljotres u Maroku

Maroko je početkom septembra pogodio snažan zemljotres jačine 6,8 stepeni po Rihteru, koji je usmrtio više od 2.900 ljudi, oštetio 60.000 domova i uticao na život skoro tri miliona ljudi.

Foto: AP Photo/Mosa'ab Elshamy

Sramota Bajdenovih

Prva polovina septembra bila je veoma dinamična za porodicu Bajden. Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti najavio je 12. septembra da pokreće istragu o impičmentu Džoa Bajdena, optužujući predsednika i njegovog sina Hantera Bajdena za „kulturu korupcije“, a koliko je verovatno da će predsednik SAD biti opozvan možete pročitati u analizi portala 24sedam.

AP Photo/Patrick Semansky

Dva dana kasnije podignuta je optužnica protiv Hantera Bajdena u kojoj se navodi da je lagao dok je kupovao oružje, a zatim je utvrđeno da je 2019. godine primio dve uplate iz Kine u ukupnom iznosu od 260.000 dolara i da je kuća predsednika SAD Džoa Bajdena u Delaveru navedena kao adresa korisnika.

Libijska katastrofa

Oluja "Danijel", koja je protutnjala kroz Grčku, potopila je i Libiju, odnevši više od 11.300 života, dok je najteže pogođen grad Derna koji je skoro ceo potopljen i srušen, a u analizama portala 24sedam možete pročitati zbog čega su poplave u ovoj zemlji bile toliko razorne i šta stoji iza intenzivnih padavina širom planete koje su za 11 dana potopile čak osam država.

Osvajanje Nagorno-Karabaha

Azerbejdžan je u sredinom septembra pokrenuo "antiterorističku operaciju" lokalnog karaktera u Nagorno-Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka, a granatiranje ove oblasti počelo je odmah po saopštenju. Kako je za samo nekoliko sati bilo oko 200 žrtava, u Jermeniji su zbog Jermena koji trpe bombardovanje u spornoj oblasti buknuli protesti na kojima je ponovo tražena ostavka premijera Nikola Pašinjana, ali do toga nije došlo.

Već narednog dana dogovoren je mirovni plan, a predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah, koja je bila u sastavu Azerbejdžana, Samvel Šahramanjan, potpisao je ukaz o raspuštanju svih državnih institucija kojim ova republika prestaje da postoji 1. januara 2024. godine. Za to vreme skoro svi Jermeni koji su živeli u ovoj oblasti stigli su u Jermeniju, gradovi u Nagorno-Karabahu su opusteli, a o istoriji sukoba oko ove oblasti možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Pokolj u Češkoj

U pucnjavi na Filozofskom fakultetu u češkom Pragu ubijeno je 15 osoba, uključujući i napadača, dok je 25 povređeno. Ubrzo je obelodanjeno kako se odigrao pokolj, objavljeno je ime ubice, kao i da je bio inspirisan sličnim zločinom iz inostranstva, a kasnije je otkriveno da je pre masakra ubio svog oca, ali i muškarca i dvomesečnu bebu nedelju dana ranije.

Printscreen/Facebook

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi