Ukrajina izbacuje monahe iz Kijevsko-pečerske lavre: Koliki je njen značaj za pravoslavlje i šta se sve nalazi u katakombama?
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od najznačajnijih bogomolja u pravoslavlju, a osnovana je u 11. veku
Krimska eparhija je saopštila da je spremna da primi sveštenstvo Kijevsko-pečerske lavre kome su ukrajinske vlasti naložile da napusti manastir, ukoliko zaista do toga dođe.
Prema naređenju vlasti, crkva treba da se napusti 29. marta.
U nedelju je održana poslednja liturgija pred proterivanje monaha, a prisustvovalo joj je nekoliko hiljada ljudi.
- U svetoj obitelji je u toku jaka molitva. Svet ne postoji zahvaljujući razgovorima, već molitvama. Molim vas, braćo i sestre, da se molite za bratiju manastira, kako bi oni ovde mogli da nastave da služe i uznose svoje molitve i ubuduće - rekao je poglavar kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, mitropolit Onufrije.
Pročitajte još:
AP Photo/Efrem Lukatsky
U međuvremenu, mitropolit zaporoško-melitopoljski Luka (Kovaljenko) najavio je da će od 27. do 29. marta štrajkovati glađu.
- Kao vernik, ne kao episkop, ne mogu da gledam kako se kleveta naša Crkva, kako se relikvije pretvaraju u eksponate. Šta da radim? Pozvao bih sve da nametnemo sebi post. Ne danas, nego od ponedeljka - utorak, sreda, neposredno pre 29. marta, da proglasimo štrajk glađu, u svetovnom smislu... Proglašavam štrajk glađu u znak podrške Kijevo-pečerskoj lavri - poručio je mitropolit Luka u na Fejsbuku.
Kako je saopštila Nacionalna istorijsko-kulturna ustanova "Kijevsko-pečerska lavra", od ovog datuma prestaje da važi ugovor o zakupu zaključen 2013. godine, pa monasi moraju da napuste sve prostorije koje su im predate.
Ukrajinska radna grupa za pripremu predloga i preporuka za organizaciju izvršenja pojedinačnih zadataka vezanih za rad religioznih organizacija utvrdila je da je manastir prekršio uslov ugovora o korišćenju državne imovine.
Ministar kulture Ukrajine Aleksandar Tkačenko rekao da monasi kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) mogu da ostanu u Kijevsko-pečerskoj lavri ako pređu u Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU).
PCU je delimično priznata crkva koju mnogi smatraju raskolničkom. Njenu autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Međutim, monasi su odmah saopštili da neće poslušati te naredbe jer smatraju da je PCU politička partija.
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril rekao je da je izbacivanje iz manastira monstruozno delo.
Portparol kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je nezakonito delovanje kijevskog režima, koji zadire u crkvu, još jedan pokazatelj onoga protiv čega se Rusija bori i što mora da zaustavi.
Zabranjen pristup moštima svetaca
Ukrajinske vlasti su 21. marta ukinule pristup pećini Kijevsko-pečerske lavre, u kojoj se čuvaju mošti svetaca.
- Od sutra, od samog jutra, muzej obustavlja pristup pećinama, bližim i daljim, za poklonjenje moštima kijevsko-pečerskih svetitelja. Razlog je to što je Ministarstvo kulture i informacione politike Ukrajine formiralo komisiju čija je svrha da identifikuje bezbednost muzejskih eksponata, koje oni nazivaju moštima - navedeno je u video-poruci mitropolita nežinskog i priluškog Klimenta.
Nakon što je sveštenstvo PCU održalo bogosluženje, krstovi na Trapeznoj crkvi su pocrneli, tvrdio je upravitelj lavre, mitropolit Pavel.
Pećine čuvaju mošti 123 sveca
Ono što krasi lavru su katakombe, Bliže (Antonijeve) i Dalje (Teodosijeve).
One se nalaze na dubini od pet do 20 metara i čine pravi lavirint dužine oko 600 metara. Tamo je smešteno više od sto svetih podvižnika Ruske pravoslavne crkve. Pod zemljom je sačuvano i šest malih crkava sa ikonostasima od pozlaćenog bakra. Godinama se dužina katakombi uvećavala.
U Antonijevim pećinama počivaju celebne mošti prepodobnog Antonija Pečerskog. U bližim pećinama se nalaze podzemne crkve Prepodobnog Antonija, Vavedenja Presvete Bogorodice... Sačuvano je 79 grobnih mesta: letopisca Nestora, prvih u Kijevskoj Rusiji poznatih slikara Alipija i Grigorija, lekara Agapita…
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od najznačajnijih, ako ne i najznačajnija bogomolja u pravoslavlju, a osnovana je u 11. veku. Tamo se nalaze mošti mnogih pravoslavnih svetaca, ali i ostaci brojnih istorijskih ličnosti. Kompleks se od 1990. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.
Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC) u lavri je služila vekovima, ali se situacija promenila od 2014. godine, kada je u KIjevu izvršen državni udar.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Ukrajinska vlada je 2018. stvorila Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU), čime su se dodatno narušili odnosi Rusa i Ukrajinaca.
Kijev od tada često optužuje UPC da izražava proruske stavove i da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u decembru je uveo sankcije sveštenstvu svake verske grupe koja je povezana sa Rusijom.
Poglavari Crkve su želeli da zadrže neutralnost, a mitropolit Onufrije je rat između Rusije i Ukrajine nazvao ponavljanjem Kainovog greha i više puta pozvao na mir.
Istorijat Kijevsko-pečerske lavre
Kijevsko-pečerska lavra jedan je od najstarijih pravoslavnih manastira drevne Rusije, a smeštena je u centru Kijeva.
Manastir je osnovao 1051-1052. godine monah sa Svete gore Antonije Pečerski u pećinama (pečerama - odatle i naziv) Berestovskog hrama na desnoj obali Dnjepra.
Junak Ilja Muromec
U Kijevsko-pečerskoj lavri nalaze se mošti ruskog viteza, epskog junaka Ilje Muromca. Njega je Ruska pravoslavna crkva proglasila za sveca još 1643. godine.
Onaj ko se prikloni njegovim moštima biva izlečen kada su bolesti kičme u pitanju. Naime, on je do svoje 12. godine ležao nepokretan, sve dok ga jednog dana nisu posetili božji ljudi sa živom vodom i dali mu da se njome napije. Kada se napio te vode postao je toliko jak da nije mogla zemlja da ga drži, pa su mu noge propadale kroz tlo. Dali su mu da popije drugu vode, kako bi mu oduzeli deo te sile. Nakon toga je dečak porastao u neustrašivog viteza koji je branio ruski narod od raznih neprijatelja, a u pitanju je lik sličan našem Marku Kraljeviću.
Kijevski knez Izjaslav Jaroslavič je 1062. godine predao manastiru zemlju iznad pećina gde je bio izgrađen takozvani Gornji manastir. U periodu dok je Sveti Teodosije Pečerski bio iguman, od 1073-1078. godine izgrađen je Uspenski sabor.
Od 11. veka manastir je postao najveći crkveni i kulturni centar drevne ruske države, u njemu su se pisali letopisi, formirala sopstvena ikonopisna škola...
AP Photo/Evgeniy Maloletka, File
Od 12. veka nastojnici manastira počeli su da dobijaju čin arhimandrita i tada je manastir počeo da se naziva lavrom (posebna vrsta organizacije monaškog života, između društvenog i pustinjačkog; kasnije su lavrama nazivani manastiri od posebnog istorijskog i duhovnog značaja).
Lavra je 1240. godine opljačkana tokom mongolsko-tatarskog napada na Kijev, ali je manastirski život u njoj uskoro bio obnovljen.
Tokom 1590. godine pristalice potčinjavanja pravoslavne crkve rimskom papi (unijati) dva puta su pokušale da zauzmu manastir. Međutim, bratija je pružila oružani otpor i odbranila manastir.
Carigradski patrijarh Jeremija dodelio je 1592. godine Kijevsko-pečerskoj lavri status stavropigije (odnosno manastira direktno potčinjenog patrijarhu).
Krajem 16. i u prvoj polovini 17. veka, u uslovima ekspanzije unijatizma, lavra je odigrala odlučujuću ulogu u očuvanju pravoslavlja u jugozapadnoj Rusiji. Tada je manastirska štamparija postala jedan od vodećih centara izdavanja pravoslavnih knjiga u istočnoj Evropi, a pokrenuta je i najviša bogoslovska škola - Kijevsko-mohiljanski kolegijum (kasnije akademija), koja je postojala do 1817. godine.
AP Photo/Efrem Lukatsky, File
Sve do 1917. godine, manastir je bio jedan od glavnih duhovnih i kulturnih centara pravoslavne crkve, u njemu su postojali velika biblioteka, parohijska škola, izdavačka kuća koja je godišnje štampala do 100.000 primeraka knjiga i 130.000 letaka i brošura...
U januaru 1918. godine lavru su opljačkali crvenogardejski odredi, a njenog nastojatelja Vladimira (Bogojavljenskog) ubili. Nakon konačnog uspostavljanja sovjetske vlasti u Kijevu 1920. godine, na teritoriji lavre je osnovano nekoliko ustanova, među kojima grad invalida, Muzej kultova i života (1922) itd.
Međutim, do 1930. godine u delu prostorija lavre nastavio je da postoji manastir, a u nekim hramovima i dalje su obavljana bogosluženja.
Trećeg novembra 1941. godine, ubrzo nakon što je nemačka vojska okupirala Kijev, uništen je centralni hram lavre – Uspenski sabor, koji je potom obnovljen 2000. godine.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Krajem 1941. godine, na inicijativu shimoarhiepiskopa Antonija (Abašidzea), u delu lavre – Bližnjih peščerah, oživeo je manastir koji je postojao do 1961. godine.
Tokom 1961-1988. godine manastir je bio zatvoren, a na teritoriji lavre funkcionisao je Kijevsko-pečerski državni istorijsko-kulturni rezervat.
U junu 1988. godine, nekoliko dana pre početka obeležavanja svečanosti povodom jubileja hiljadugodišnjice od pokrštavanja Rusije, Kijevsko-pečerska lavra obnovila je svoj rad kao manastir. Crkvi su vraćene Dalje peščere, a u februaru 1990. godine Bliže.
Odlukom Vlade Ukrajine iz 2013. godine, 75 objekata Donje lavre predato je na besplatno korišćenje manastiru. Istovremeno, ostali su u državoj svojini, kao i ceo kompleks građevina Gornje lavre.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari