Patnja u "Dolini bubrega": U ovom selu u Nepalu skoro svi su prodali bubreg, a onda se sudbina podlo poigrala sa njima

Selo Hokse u Nepalu u podnožju Himalaja poznato je kao "Dolina bubrega" jer skoro svako domaćinstvo ima bar jednog člana domaćinstva koji je prodao bubreg.

Brokeri godinama posećuju ovo područje, ubeđujući ljude da prodaju organ, uprkos tome što je to nezakonito.

Meštani su očajnički pokušavali da se otresu te sramote poslednjih godina jer se osećaju prevarenim i oštećenim. Neki kažu da su eksploatisani, neki tvrde da im je čak rečeno da će im bubrezi ponovo izrasti. Neki su umrli od posledica onoga što je učinjeno njihovim telima.

Sada siromaštvo podstiče još jednu zdravstvenu krizu u Nepalu - a bubrezi su ponovo u njenom centru.

Očajnički potezi siromašnih ljudi

Sve veći broj Nepalaca odlučuje da radi u inostranstvu u državama Zaliva i Maleziji kako bi zaradili više novca za svoje porodice. Ali to sa sobom donosi opasnosti.

Mladi nekada zdravi muškarci vraćaju se u Nepal bolesni, tražeći transplantacija bubrega. Neki naučnici kažu da je to posledica izlaganja ekstremnoj toploti i teške dehidracije.

 

 

Pre nekoliko godina, Suman (31) je bio toliko slomljen finansijski i emocionalno da je razmišljao da okonča svoj život. Osećao je da "nema druge opcije" osim da otputuje u Indiju da proda bubreg ženi koja se pretvara da mu je sestra.

Bio je to fizički naporan proces koji ga je ostavio u ožiljcima. Plaćeno mu je 3.500 evra.

- Osećao sam se slabo i izgubio sam svest. Kada sam se probudio, stvarno me je bolelo. Sada ne mogu da radim i govorim svima da ne prodaju bubrege - rekao je on.

Suman nije bio siguran da li je doktor znao šta radi, ali indijski zakon je jasan - donatori moraju biti u srodstvu i moraju pokazati relevantne papire.

Trgovina organima ostaje glavni problem u Indiji zbog velikog jaza u potražnji i ponudi.

Nedostatak donatora doveo je do crnog tržišta, a doktori i bolnice su među onima koji su bili izloženi istragama zbog reketiranja "keš za bubreg".

Ali to nije samo problem Indije. Procene sugerišu da je u svetu jedan od 10 transplantovanih organa uzet od žrtva trgovine.

 

 

- Agenti su pravili lažna dokumenta u Katmanduu, uključujući indijske lične karte - kaže za britanski portal Skajnjuz Kanča, koji je takođe prodao svoj bubreg u Indiji.

- Moj bubreg je dat lažnoj sestri. Mislim da je doktor u Indiji znao da sam ga prodao - dodaje.

"Više ne"

U Hokseu meštani insistiraju da više niko ne prodaje bubrege - ali neki i dalje preuzimaju ekstremne rizike kako bi pokušali da poboljšaju život.

Džit Bahadur Gurung proveo je tri godine radeći u Saudijskoj Arabiji. Sa samo 29 godina išao je na četvorosatne dijalize tri puta nedeljno u Nacionalnom centru za bubrege u Katmanduu.

- Morao sam da radim na ekstremnoj vrućini - oko 50 stepeni. Nismo imali vremena da ručamo, odemo u toalet ili pijemo vodu. Pregrejao sam se. Odjednom sam osetio kako mi noge otiču i nisam mogao da hodam. Tada su mi rekli da mi je bubreg otkazao - ispričao je on.

Simptomi zatajenja bubrega neretko su neprimetni i do trenutka kada se radnici migranti vrate u Nepal često je prekasno.

 

 

Džit očajnički traži donora. Ali donor mora biti rođak, a u njegovom slučaju nema dovoljno pozitivnih poklapanja.

Išvor ima 34 godine i još se nada spasu. Kaže da je sedam godina radio po 16 sati u Dubaiju.

- Radio sam dugo na velikoj vrućini bez sna. Telo mi je počelo da otiče kao da sam pretučen - prisetio se on prvog trenutka slabosti.

Ista priča

Doktor Pukar Šrest, poznati hirurg u Centru za transplantaciju ljudskih organa u Nepalu, nekada je radio transplantacije samo starijim osobama, ali je nedavno počeo da viđa mlade ljude sa ožiljcima i smanjenim bubrezima.

Primetio je obrazac - mladići odlaze na posao po velikoj vrućini, sa malo vode i vraćaju se sa "potpuno nefunkcionalnim bubrezima".

Profimedia

- To je veoma teško jer se otprilike jedna trećina svih transplantacija izvrši na ovim radnicima migrantima koji su došli iz inostranstva - kaže on.

- Ovo je nanelo ogroman teret našoj zdravstvenoj ustanovi jer oni čine više od 30 odsto ukupnog broja transplantacija u našoj zemlji - dodaje.

To je neproporcionalna cifra jer samo 14 odsto nepalskog stanovništva radi u inostranstvu.

Doktor Šresta veruje da je obrazovanje ključno i da treba informisati mladiće koji odlaze u inostranstvo o važnosti vode, pauza i dobre ishrane.

 

 

Muškarci moraju da prođu medicinske testove pre nego što dobiju dozvolu da putuju u inostranstvo na posao, zbog čega se veruje da su prethodno bili dobrog zdravlja. Činjenica je da se osećaju prinuđenim da rade na nekim od najtoplijih mesta na svetu i da ima malo delatnosti kojima mogu da se bave.

Dok su neke zemlje poput Katara smanjile broj sati koje ljudi mogu da provedu radeći na suncu, patnja Nepalaca nije prestala.

Više studija je pokazalo da je rizik od ekstremne vrućine u zalivskim državama samo eskalirao poslednjih godina zbog klimatskih promena, a u nedavnom izveštaju Human Rights Watch-a navodi se da su radnici migranti maltretirani i da se na njih gleda kao na "jednokratnu robu".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi