Stare brane, divlja oluja i drugi faktori: Zašto su poplave u Libiji bile toliko razorne?

Najmanje 5.000 ljudi u Libiji poginulo je u ovonedeljnim poplavama, saopštili su Lekari bez granica u četvrtak, revidirajući raniju procenu.

Grad Derna na istoku Libije, epicentar katastrofe, imao je oko 100.000 stanovnika pre tragedije. Vlasti kažu da se najmanje 10.000 i dalje vodi kao nestalo.

Zgrade, kuće i infrastruktura su „zbrisani“ kada je talas od 7 metara pogodio grad, prema Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (ICRC), koji je u četvrtak saopštio da se mrtva tela sada vraćaju na obalu.

Sada se postavlja pitanje zašto je oluja koja je takođe pogodila Grčku i druge zemlje izazvala toliko više razaranja u Libiji.

Stručnjaci kažu da je, osim same jake oluje, libijsku katastrofu umnogome pogoršao smrtonosni spoj faktora, uključujući starost stanovništva, urušenu infrastrukturu, neadekvatna upozorenja i uticaje sve veće klimatske krize.

Okrutna oluja

Ekstremne padavine koje su u nedelju pogodile Libiju doneo je sistem pod nazivom oluja Danijel.

Tanjug/IHH via AP

Nakon što je zahvatila Grčku, Tursku i Bugarsku, uz teške poplave u kojima je poginulo više od 20 ljudi, ona se transformisala u „medikanu“ iznad Mediterana - relativno retku vrstu oluje sa sličnim karakteristikama kao uragani i tajfuni.

Oluja je ojačala dok je prelazila neuobičajeno tople vode Mediterana pre nego što je u nedelju doneo kišu Libiji.

Palo je više od 414 milimetara padavina za 24 sata u El Baidi, gradu zapadno od Derne, što je novi rekord.

Iako je prerano da se oluja definitivno pripisuje klimatskoj krizi, naučnici su uvereni da klimatske promene povećavaju intenzitet ekstremnih vremenskih događaja poput oluja. Topliji okeani obezbeđuju gorivo za razvoj oluja, a toplija atmosfera može zadržati više vlage, što znači više ekstremnih padavina.

Oluje „postaju sve žešće zbog klimatskih promena“, rekla je Hana Klok, profesorka hidrologije na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji.

Istorija poplava

Derna je sklona poplavama, a rezervoari njenih brana izazvali su najmanje pet smrtonosnih poplava od 1942. godine, od kojih je poslednja bila 2011. godine, prema istraživačkom radu koji je prošle godine objavio libijski Univerzitet Sebha.

AP Photo/Jamal Alkomaty

Dve brane koje su pukle u ponedeljak izgradila je jedna jugoslovenska građevinska kompanija pre oko pola veka, između 1973. i 1977. godine. Brana Derna je visoka 75 metara sa kapacitetom skladištenja od 18 miliona kubnih metara. Druga brana, Mansour, visoka je 45 metara i ima kapacitet od 1,5 miliona kubnih metara.

Te brane nisu održavane od 2002. godine, rekao je za Al Džaziru zamenik gradonačelnika Ahmed Madrud.

Ali problemi sa branama su bili poznati. List Univerziteta Sebha upozorava da brane u Derni imaju „veliki potencijal za rizik od poplava“ i da je potrebno periodično održavanje kako bi se izbegle „katastrofalne“ poplave.

- Trenutna situacija u akumulaciji Vadi Derna zahteva od zvaničnika da preduzmu hitne mere za periodično održavanje postoječih brana. Jer u slučaju velike poplave rezultat će biti katastrofalan po stanovnike doline i grada. Takođe je utvrđeno da okolnom području nedostaje adekvatna vegetacija koja bi mogla da spreči eroziju tla. Stanovnici tog područja treba da budu upoznati sa opasnostima od poplava - preporučio je list prošle godine.

Liz Stivens, profesorka klimatskih rizika i otpornosti na Univerzitetu u Redingu u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekla je za CNN da postoje ozbiljna pitanja koja treba postaviti o standardu dizajna brane i da li je rizik od veoma ekstremnih padavina adekvatno uzet u obzir.

Profimedia

- Veoma je jasno da bez ovog probijanja brane ne bismo imali tragičan broj smrtnih slučajeva - rekla je ona.

- Brane bi u početku zadržavale vodu, a zbog svog stanja bi potencijalno ispustile svu vodu u jednom potezu - rekao je Stivens takođe za Naučni medijski centar, dodajući da bi „otpad zahvaćen u poplavnim vodama doprineo razornoj moći“.

Derna je u prošlosti bila središte borbi, pa je njena infrastruktura dobrim delom uništena.

Od borbe protiv ISIS-a, a potom i protiv komandanta Halife Haftara i njegove Libijske nacionalne armije (LNA), gradska infrastruktura se raspala i bila je nebezedna za suočavanje sa poplavama poput one koju je izazvala oluja Danijel.

Nedostatak upozorenja

Bolja upozorenja su mogla da izbegnu večinu žrtava u Derni, rekao je šef Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija Peteri Talas.

- Da je meteorološka služba normalno radila, oni bi izdali upozorenja, a takođe bi uprava za vanredne situacije bila u stanju da izvrši evakuaciju ljudi i izbegli bismo većinu ljudskih žrtava -- rekao je Talas novinarima na konferenciji u četvrtak.

Libyan government via AP

Talas je dodao da je politička nestabilnost u zemlji omela napore SMO da radi sa libijskom vladom na poboljšanju ovih sistema.

Ipak, čak i robusni sistemi ranog upozorenja nisu garancija da svi životi mogu biti spaseni, rekla je Klok.

Kvarove brana može biti veoma teško predvideti i brzi su i žestoki, rekla je ona za CNN.

- Monstruozna količina vode u potpunosti je uništila grad. To je jedna od najgorih vrsta poplava koja se ikada dogodila - kazala je Klok.

Iako su brane obično dizajnirane da izdrže relativno ekstremne događaje, to često nije dovoljno, dodala je.

Ekstremni vremenski uslovi izazvani klimom predstavljaju rizik za infrastrukturu, ne samo brane, već sve od zgrada do vodosnabdevanja, i globalni su.

- Nismo spremni za ekstremne događaje koji nam dolaze - zaključila je Klok.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi