Svet je došao do revolucionarnih otkrića: Misterije koje su rešene 2023. godine

Nauka je i ove godine unela revoluciju u naša saznanja o prošlosti.

Paleogenetika je otkrila tajne iz DNK skrivene u kostima i prljavštini, a veštačka inteligencija dekodirala je drevne tekstove napisane zaboravljenim pismom. Hemijska analiza molekularnih ostataka na zubima, loncima za kuvanje, kadionicama i građevinskim materijalima otkrila je detalje o načinima ishrane, mirisima i tehnikama gradnje u prošlosti.

U 2023. godini naučnici su rešili sledećih šest misterija o ljudskoj istoriji.

Pravi identitet praistorijskog vođe

Sahranjen sa spektakularnim kristalnim bodežom i drugim dragocenim artefaktima, 5.000 godina star skelet otkriven 2008. u grobnici u blizini Sevilje u Španiji očigledno je pripadao nekome ko je nekada bio važan.

Profimedia

U početku se smatralo da jereč o mladom čoveku, na osnovu analize karlične kosti, međutim, analizom zubne gleđi, koja sadrži vrstu proteina sa peptidom specifičnim za pol koji se zove amelogenin, utvrđeno je da su ostaci bili ženski, a ne muški.

U drugim studijama tehnika je takođe raspršila kliše „čoveka lovca“ koji je uobličio mnoga razmišljanja o ljudima iz daleke prošlosti.

- Mislimo da će ova tehnika otvoriti potpuno novu eru u analizi društvene organizacije praistorijskih društava - rekao je u julu, kada je otkriće bilo obelodanjeno, Leonardo Garsija Sanjuan, profesor praistorije na Univerzitetu u Sevilji.

Sastojak odgovoran za snagu rimskog betona

Rimski beton se pokazao dugotrajnijim od svog modernog ekvivalenta, koji može propasti u roku od nekoliko decenija.

 

 

Naučnici koji stoje iza studije objavljene u januaru rekli su da su otkrili misteriozni sastojak koji je Rimljanima omogućio da građevinski materijal učine tako izdržljivim i da grade složene strukture na izazovnim mestima kao što su dokovi, kanalizacija i zone zemljotresa.

Istraživački tim je analizirao uzorke betona stare 2.000 godina koji su uzeti sa gradskog zida na arheološkom nalazištu Privernum u centralnoj Italiji i koji su po sastavu slični drugom betonu pronađenom širom Rimskog carstva.

Otkrili su da beli komadi u betonu, koji se nazivaju klastovi kreča, daju betonu sposobnost da zaceli pukotine koje nastaju tokom vremena. Beli komadi su ranije bili zanemareni i smatrali su se dokazom neurednog mešanja ili lošeg kvaliteta sirovine.

Stvarni izgled ledenog čoveka Ecija

Planinari su 1991. godine pronašli mumificirano Ecijevo telo u jaruzi visoko u italijanskim Alpima. Njegovi smrznuti ostaci su jedan od najdetaljnije proučavanih arheoloških otkrića na svetu i otkrivaju veoma precizno kakav je život bio pre 5.300 godina.

Profimedia

Sadržaj želuca je dao informacije o tome šta mu je bio poslednji obrok i odakle je došao, dok je njegovo oružje pokazivalo da je dešnjak, a odeća je otkrivala šta su drevni ljudi zapravo nosili.

Ali nova analiza DNK izvađene iz Ecijeve karlice otkrila je u avgustu da nije fizički izgledao onako kako su naučnici prvo pomislili.

Proučavanje njegovog genetskog sastava pokazalo je da je Eci imao tamnu kožu i tamne oči i da je verovatno bio ćelav. Ovaj revidirani izgled je u oštroj suprotnosti sa dobro poznatom rekonstrukcijom Ecija koja prikazuje bledolikog čoveka sa kosom i bradom.

Otkriven nosilac priveska starog 20.000 godina

Arheolozi često otkrivaju koštane alate i druge artefakte sa drevnih lokaliteta, ali je do sada bilo nemoguće sa sigurnošću znati ko ih je nekada koristio ili nosio.

 

 

Ranije ove godine naučnici su pronašli drevni ljudski DNK sa priveska napravljenog od kosti jelena pronađenog u Denisovoj pećini u Sibiru. Sa tim tragom su uspeli da otkriju da je njegov nosilac bila žena koja je živela u periodu pre 19.000-25.000 godina.

Pripadala je grupi poznatoj kao drevni severni Evroazijci, koja ima genetsku vezu sa prvim Amerikancima.

Ljudska DNK je verovatno sačuvana u privesku od kosti jelena jer je ona porozna, pa je veća verovatnoća da će zadržati genetski materijal prisutan u ćelijama kože, znoju i drugim telesnim tečnostima.

Nije poznato zašto je privezak od zuba jelena sadržavao tako veliku količinu DNK drevne žene (otprilike istu količinu kao ljudski zub). Možda je bio veoma voljen i nošen blizu kože tokom izuzetno dugog perioda, rekla je Elena Esel, molekularni biolog sa Maks Plank instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu u Nemačkoj, koja je razvila novu tehniku za ekstrakciju DNK.

AI dekodirala drevni oštećeni svitak

 

 

Oko 1.100 svitaka spaljeno je do temelja tokom čuvene erupcije Vezuva pre skoro 2.000 godina. Tokom 1700-ih neki preduzimljivi kopači izvukli su veliku količinu njih iz vulkanskog blata.

Zbirka, poznata kao Herkulanumski svici, možda je najveća poznata biblioteka iz klasične antike, ali sadržaj dokumenata ostao je misterija sve dok student računarstva Univerziteta u Nebrasci nije pobedio na naučnom takmičenju ove godine.

Uz pomoć veštačke inteligencije i snimanja kompjuterizovanom tomografijom, Luk Faritor je bio prvi koji je dekodirao reč napisanu na starogrčkom na jednom od tih pocrnelih svitaka.

Faritor je dobio 40.000 dolara za dešifrovanje reči „porphyras“ ili „porfiras“, što je grčka reč za ljubičasto. Istraživači se nadaju da neće proći mnogo dok se čitavi svici ne dešifruju ovom tehnikom.

Materijali neophodni za izradu mumije

AP Photo/Amr Nabil

Iz fragmenata odbačenih lonaca u radionici za balzamovanje naučnici su otkrili neke od supstanci i pomagala koje su drevni Egipćani koristili prilikom mumificiranja mrtvih.

Hemijskom analizom organskih ostataka ostavljenih u posudama istraživači su utvrdili da su stari Egipćani koristili širok spektar supstanci da pomažu telo nakon smrti, da smanje neprijatne mirise i da ga zaštite od gljivica, bakterija i truljenja. Identifikovani materijali uključuju biljna ulja od kleke, čempresa i kedra, kao i smole sa stabala pistaća, životinjske masti i pčelinji vosak.

Dok su naučnici ranije saznali nazive supstanci koje se koriste za balzamovanje mrtvih iz egipatskih tekstova, oni su donedavno mogli samo da nagađaju o kojim jedinjenjima i materijalima govore.

Sastojci koji su korišćeni u radionici bili su raznovrsni i potiču ne samo iz Egipta, već i iz mnogo udaljenijih krajeva, što ukazuje na razmenu dobara na velike udaljenosti.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi