Koje države šalju oružje Izraelu i zašto Bajden odbija da prekine tu praksu?

Sve veći pritisak na izraelske saveznike da obustave isporuke oružja dostigao je tačku ključanja nakon prošlonedeljnog napada na konvoj Svetske centralne kuhinje u Gazi u kom je ubijeno sedam humanitarnih radnika.

Uprkos podsticanju na momentalni prekid vatre i upozorenju na mogući gubitak američke podrške, Džo Bajden je do sada odbijao da prekine isporuke oružja zbog ponašanja Izraela, što su sada već počele da zagovaraju neke njegove kolege demokrate.

Koje zemlje trenutno isporučuju oružje Izraelu?

Sjedinjene Američke Države su najveći snabdevač, od koga Izrael dobija oko 68 odsto oružja iz inostranstva. Nemačka, koja obezbeđuje oko 30 odsto, takođe je ozbiljan dobavljač, a veruje se da su među ostalima Britanija, Italija i Australija, iako je Peni Vong, australijska ministarka spoljnih poslova, rekla da njena zemlja nije isporučivala oružje od početka sukoba u Gazi.

U poređenju sa SAD, Velika Britanija je mnogo manji dobavljač oružja, iako je ukupna vrednost njenog izvoza u Izrael nejasna. Vlada je 2022. godine dala dozvole za izvoz oružja u vrednosti od 42 miliona funti, ali je takođe izdala 10 "otvorenih“ dozvola neograničene vrednosti i ne objavljuje vrednost stvarnog izvoza.

Profimedia

U Britaniji je više od 600 advokata, akademika i penzionisanih sudija napisalo da kontinuirano snabdevanje vodi zemlju u kršenje međunarodnog prava. Ali Dejvid Kameron, ministar spoljnih poslova, rekao je u utorak da Velika Britanija neće obustaviti izvoz oružja u Izrael.

Da li su neke zemlje prestale da prodaju oružje Izraelu?

Kanada, Holandija, Japan, Španija i Belgija najavile su da će prestati da isporučuju oružje Izraelu. U Danskoj je u toku sudski spor koji bi mogao da dovede do toga da vlada mora da obustavi izvoz delova borbenih aviona F-35 u SAD, jer gotove avione prodaje Izraelu.

Zašto je američko snabdevanje oružjem u fokusu?

Sam obim američke vojne pomoći Izraelu prevazilazi doprinose drugih zemalja.

SAD daju otprilike 3,8 milijardi dolara godišnje vojne pomoći Izraelu, što je iznos koji je ostao stabilan tokom protekle decenije, za razliku od rastućeg i opadajućeg nivoa pomoći koji se daje drugim saveznicima.

Profimedia

Međutim, sama ta cifra jedva da objašnjava punu složenost njihove veze. Izrael je bio najveći primalac američke finansijske podrške koja je slata stranoj zemlji od Drugog svetskog rata, primajući do 2023. sumu od 158 milijardi dolara, u trenutnim cenama prilagođenim inflaciji.

Dve zemlje su 2016. godine potpisale treći desetogodišnji Memorandum o razumevanju o vojnoj pomoći, kojim se SAD obavezuju da će obezbediti 38 milijardi dolara pomoći do 2028. godine, uključujući 33 milijarde dolara stranih grantova za vojno finansiranje, plus 5 milijardi dolara za odbranu od raketa.

Nakon napada Hamasa prošlog oktobra američki Senat je u februaru usvojio zakon kojim bi se obezbedila dodatna potrošnja u vezi sa Izraelom od 14,1 milijarde dolara. Paket, koji nije prošao Predstavnički dom, uključuje 4 milijarde dolara finansiranja za raketne odbrambene sisteme Gvozdena kupola i David's Sling, 1,2 milijarde dolara finansiranja Pentagona za odbrambeni sistem baziran na laseru Gvozdeni snop, 3,5 milijardi dolara stranog vojnog finansiranja i 801,4 miliona dolara za nabavku municije.

Postoje li druge pogodnosti za Izrael?

Američka pomoć je omogućila Izraelu da razvije sopstvenu industriju naoružanja do te mere da je sada jedan od najvećih svetskih izvoznika oružja.

Profimedia

U 2019. američka vojska je kupila 1,5 milijardi dolara vojne opreme izraelske proizvodnje. Izraelske kompanije otvorile su američke podružnice, što je dovelo do toga da se sistemi oružja prvobitno razvijeni u Izraelu proizvode na tlu SAD. Sve veća vidljivost izraelskih proizvođača oružja u SAD dovela je do povećanja partnerstava između izraelskih i američkih odbrambenih kompanija. Povremeno su izraelske kompanije sklapale vojne sporazume sa sopstvenom vladom koju finansira amerika.

Još jedna povoljnost su "kvalitativne vojne prednosti“, princip koji ima za cilj da Izraelu da trajnu prednost u oružju nad svojim susedima. Datira još iz Jomkipurskog rata iz oktobra 1973. godine, a to znači da svaki put kada SAD prodaju glavne sisteme naoružanja drugim bliskoistočnim zemljama, Izraelu takođe obezbeđuju kompenzujuću tehnologiju. U drugim manifestacijama, kada Izrael i arapska država dobiju istu tehnologiju od SAD, Izrael je dobio napredniju verziju ili mogućnost da prilagodi američki sistem.

Taj odnos ponekad dozvoljava Izraelu da zameni američku tehnologiju oružja. Zemlja je postala prvi međunarodni operater američkog borbenog borbenog aviona F-35, naručivši 50 modela jednog od tehnološki najsofisticiranijeg borbenog aviona.

Da li SAD krše bilo kakve zakone nastavljajući snabdevanje Izraela?

Kritičari ukazuju na Odeljak 502 (B) američkog Zakona o stranoj pomoći, koji zabranjuje pomoć vladama koje su uključene u grubo kršenje ljudskih prava. Zakon sadrži klauzulu koja dozvoljava Kongresu da zahteva informacije o praksi dotične zemlje - sa mogućnošću da prekine bezbednosnu pomoć na osnovu primljenih informacija. Ali zakon nikada nije sproveden, rekla je Sara Li Vitson, izvršna direktorka Demokratije za arapski svet sada (Zora), jer to zavisi od odluke predsednika.

Profimedia

Osim toga, "Leahy Act", koji je osmislio bivši demokratski senator za Vermont Patrik Liči, ima slične odredbe. Zabranjuje Stejt departmentu ili Pentagonu da finansiraju strane koje su, prema "verodostojnim informacijama“, prekršile ljudska prava. Zakon je bio primenjen na brojne američke saveznike, ali nikad i na Izrael, delom zato što veličina poslate vojne pomoći onemogućava proveru.

Pored toga, Bajdenova administracija je optužena da nije nametnula sopstvene propise donete u svrhu kažnjavanja zemalja koje blokiraju humanitarnu pomoć ili koriste oružje koje je isporučeno da nanese štetu civilima.

Na primer, u februaru 2023. Bajdenova administracija je izdala politiku Prenosa konvencionalnog oružja (Cat) u kojoj je navela da SAD neće slati oružje tamo gde se smatra da će se koristiti za vršenje određenih kršenja. To uključuje "teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, uključujući napade namerno usmerene na civilne objekte ili civile kao takve“ i "druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava“.

Zašto Bajden okleva da obustavi isporuku oružja ili nametne određene uslove?

Profimedia

Jedan od razloga može biti signal koji bi takav potez poslao Hezbolahu, libanskoj šiitskoj grupi koja ima ogromne zalihe projektila stacioniranih u blizini severne granice Izraela. Bajdenova administracija je zadala kao prioritet zaustavljanje širenja trenutnog sukoba širom regiona, što je cilj koji je u skladu sa održavanjem kapaciteta Izraela za odvraćanje.

Razmatranje promena u snabdevanju oružjem još je neprijatnije zbog straha od iranske odmazde za napad, za koji se smatra da ga je izveo Izrael, na diplomatsku misiju u sirijskoj prestonici Damasku prošle nedelje u kojoj je ubijeno nekoliko komandanata iranskog Korpusa Revolucionarne garde. Iran je obećao da će uzvratiti udarac.

Pored toga, Bela kuća strahuje da bi kažnjavanje Netanjahua moglo da ga natera da ostvari zajednički cilj sa republikancima u godini predsedničkih izbora - što bi verovatno udaljilo proizraelske jevrejske glasače u vreme kada etnički palestinski glasači u državi Mičigen već prete da će okrenuti leđa Bajdenu zbog njegovog stava o ratu.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi