Sedmica u svetu: Planeta na ivici trećeg svetskog rata, tenzije na samitu G20 i turski prekor Amerike

U nedelji za nama (14-20. novembra) Ukrajina je počela da priča o ponovnim pregovorima sa Rusijom nedugo nakon što su zvaničnici sa Zapada otkrili da SAD pritiskaju Kijev da ponovo uđe u proces, Poljska je zamalo ušla u sukob sa Rusijom, a Turska je napredovala u istrazi o eksploziji u Istanbulu. Planeta je dobila osmomilijarditog stanovnika, republikaci su trijumfovali u Predstavničkom domu američkog Kongresa, a na samitu G20 je bilo veoma tenzično.

Prazna priča o pregovorima, intenziviranje neprijateljstava i ukrajinsko bahaćenje

Da se rat na istoku Evrope vodi i u medijima potvrđeno je početkom sedmice kada je objavljeno da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u bolnici, što je demantovao i on sam, kao i portparolka ministarstva Marija Zaharova, koja je objavila video svog šefa. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posetio je Herson, grad iz kog je Rusija povukla vojsku, povodom čega se oglasio Kremlj, ruski medij „Komersant" objavio je da su se u ponedeljak održali razgovori ruske i američke delegacije u Ankari, povodom čega se oglasila CIA.

24sedam/AP Photo

Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom je odlučeno da Rusija Ukrajini plati odštetu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da izjava predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da neće biti „Minska-3" potvrđuje stav Kijeva da ne želi da pregovara, a francuski predsednik Emanuel Makron zamolio je kineskog kolegu da vrati ruskog lidera Vladimira Putina pregovorima.

Ruski predsednik je poručio da neće dozvoliti agresivno prekrajanje istorije, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa Džon Bolton rekao je da Sjedinjene Američke Države ne mogu da zaštite svoju teritoriju od ruskih i kineskih modernih raketa, dok je nemački kancelar Olaf Šolc naglasio da je važno nastaviti komunikaciju sa Putinom.

Direktor CIA Vilijam Berns sastao se u utorak u Kijevu sa Zelenskim, Ukrajina je stavila čečenskog lidera Razmana Kadirova na poternicu, povom čega se on oglasio u svom stilu, dok je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otkrio o čemu su Rusi i Amerikanci razgovarali u Ankari.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da bi ostavka bila normalna reakcija evropskih lidera koji su podržali sankcije, premijer Viktor Orban je otkrio koliko novca je Mađarska izgubila zbog takve politike EU, Zaharova je iskritikovala visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja zbog ideja koje ne vode pomirenju Moskve i Brisela, dok je bivši italijanski premijer Silivo Berluskoni tvrdio da jedino on može da dovede Putina za pregovarački sto.

Evgeniy Paulin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Na mestu oštećenja Severnog toka pronađeni su tragovi eksploziva, Si-En-En je izvestio da SAD počinju da brinu zbog nedostatka najsavremenijih sistema i municije koju šalju Ukrajini, a Zaharova je optužila OEBS da u Ukrajini prikuplja obaveštajne podatke za Zapad. Nova anketa pokazala je da većina ruskih građana, čak 77 odsto, smatra da Putin dobro obavlja funkciju na kojoj je, Rusija i Kina dogovorile su se da pređu na plaćanje u nacionalnim valutama za isporuke energenata, a Moskva je još jednom istakla da tema „prljave bombe" nije zatvorena.

Pojavila se vest da je EU zamrzla 68 milijardi evra ruske imovine, britanski premijer Riši Sunak obećao je prilikom prve posete Kijevu novi paket oružja, a iz Ukrajine su stigli novu uslovi za mir na koje Rusija sigurno neće pristati.

Eksplozija u Poljskoj

Printscreen Twitter/wolski_jaros

Raketa je u utorak uveče pala na Poljsku sa teritorije Ukrajine, što je ceo svet uplašilo i zabrinulo da to znači izbijanje trećeg svetskog rata. Ubrzo zatim počele su da se oglašavaju članice NATO, dok je po uzoru na poljskog premijera Mateuša Moravjeckog i premijer Mađarske Viktor Orban sazvao hitan sastanak. Mnogi su za incident odmah počeli da krive Rusiju, ali je Pentagon bio uzdržan, dok je iz Moskve stigla poruka da oni nemaju veze s tim. Ukrajina je otvoreno optužila Rusiju i pozvala NATO da reaguje, Poljska je povećala borbenu gotovost pojedinih vojnih jedinica, dok je ruski vojni stručnjak uperio prst u Kijev.

Za sredu je zakazan hitan sastanak ambasadora NATO, Peskov je rekao da nema informacije o eksploziji u Poljskoj, da bi Bajden na kraju saopštio da su raketu koja je završila u Poljskoj ipalili Ukrajinci. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da Zapad povećava verovatnoću od izbijanja trećeg svetskog rata, Kina je pozvala na uzdržanost posle eksplozije, dok su britanski mediji oštro napadali i krivili Rusiju.

Peskov je kritikovao nepromišljene reakcije posle pada rakete, poljski predsednik Andžej Duda izjavio je da je pad projektila na poljsku teritoriju "verovatno bio nesrećan incident", a ne napad na njegovu zemlju, a Zaharova je pitala da li će se Varšava izviniti.

AP Photo/Thibault Camus

Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da je njegova zemlja odustala od planova za primenu Člana 4 Povelje NATO o hitnim konsultacijama jer je napad bio „nenameran", da bi krajem sedmice rekao da strahuje da će se rat proširiti i na teritoriju Poljske. 

Trijumf republikanaca na međuizborima u Americi

Donald Tramp je u sredu, kao što se i očekivalo, objavio da će se kandidovati za predsednika SAD 2024. godine, dok se njegova ćerka Ivanka povukla iz politike. Posle više od nedelju dana brojanja glasova, Republikanska stranka odnela je pobedu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, zbog čega je Nensi Pelosi, koja je bila predsedavajuća, odlučila da podnese ostavku.

AP Photo/J. Scott Applewhite

Republikanski članovi Kongresa SAD uputili su pismo američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u kome su zatražili informacije o mogućim finansijskim vezama Demokratske stranke i vlade Ukrajine preko kripto berze FTX koja je bankrotirala, član nadzornog odbora Predstavničkog doma Kongresa SAD, republikanac Džejms Komer, objavio je da će biti spovedena parlamentska istraga o sumnjivim “poslovnim šemama” po svetu američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegove porodice, a republikanka Mardžori Tejlor Grin zajedno sa deset republikanskih kongresmena podnela je Predstavničkom domu Kongresa SAD nacrt zakona kojim se traži provera desetina milijardi koje je Vašington odobrio Ukrajini.

Tenzije na samitu G20

Samit lidera Grupe 20, koji je održan 15. i 16. novembra privukao je veliku pažnju sveta, što zbog Rusije, što zbog sastanka predsednika Kine i SAD, Sija Đinpinga i Džozefa Bajdena, koji su se pre početka razgovora obratili jedan drugom pred kamerama. Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je da će lideri G20 teško uspeti da se dogovore oko jasne izjave o globalnim pitanjima i ratu u Ukrajini, što je na kraju i bio slučaj, američki milijarder Ilon Mask se obratio okupljenima okružen svećama, Lavrov je istakao da Zapad pokušava da ispolitizuje deklaraciju G20, a zašto je ovaj samit bio prožet tenzijama i šta je on značio za Rusiju možete pročitati OVDE.

AP Photo/Dita Alangkara

Teroristički napad u Turskoj

Nedugo nakon eksplozije u kojoj je poginulo šestoro ljudi u glavnoj trgovačkoj ulici u Istanbulu, saopšteno je da je policija privela 46 osoba osumnjičenih za učesće u napadu, uključujući i osobu koja je postavila bombu, a ubrzo zatim objavljeno je kako je uhapšena, kao i njene fotografije nastale posle akcije policije.

Konzulka Srbije otkrila je stanje Nišlijke koja je povređena u Istanbulu, Turska je odbila da primi saučešće od Amerike posle napada, a pojavio se i još jedan snimak bombašice. Krajem sedmice otkriveno je odakle je došla naredba za napad, dok je u Bugarskoj privedeno pet osoba povezanih sa organizovanjem eksplozije.

Dođi da čika izvuče uši

Kazuhiro Nogi/Pool Photo via AP

Kineski predsednik Si Đinping prekorio je u sredu kanadskog premijera Džastina Trudoa zbog toga što su njihovi privatni razgovori dospeli u medije, što je zabeležila kamera koja se našla u njihovoj blizini u predvorju objekta u kom se održava samit G20 na Baliju. Nakon toga kinesko Ministarstvo spoljnih poslova dva puta se oglašavalo, prvi put da bi saopštilo da kritika nije bilo, a drugi put sa skoro oprečnim stavom da je Kina uputila oštar protest Kanadi zbog curenja informacija.

Tviter na klackalici

Profimedia

Američki milijarder Ilon Mask je, uprkos kritikama i na društvenoj mreži Tviter čiji je vlasnik odnedavno, nakon otkaza zaposlenima u kompaniji poslao poruku osoblju u kojoj im je dao rok da odluče da li žele da ostanu u kompaniji uz „produženo radno vreme i visok intenzitet posla“, da bi nedugo zatim saopštio da kompanija zatvara kancelarije na određeno vreme i otvorio glasanje za povratak Donalda Trampa na društvenu mrežu. Kako je posle Maskovog dolaska gomila lažnih naloga unela haos na Tviter i "osiromašila" brojne kompanije za milione možete pročitati OVDE. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi