Stigli smo do 8 milijardi ljudi: Koji broj nas Zemlja može da izdrži?

Broj ljudi na svetu dostigao je ovog utorka osam milijardi bez obzira na sve sukobe na planeti i trogodišnju borbu protiv koronavirusa, koji od izbijanja pandemije ubio skoro 2,5 miliona ljudi, a sada se postavlja pitanje koliko nas može da izdrži naša planeta i kako smo došlo do ovog broja.

Davne 1993. godine tim američkih istraživača proučavao je ljudski genom u potrazi za tragovima njegove duboke prošlosti i otkrio signalni potpis velikog „uskog grla u populaciji“, trenutak kada se čovečanstvo tako drastično smanjilo da su sve sledeće generacije izvan Afrike bile značajno bliže povezane.

Kasnije studije su otkrile da je u ovoj nesigurnoj eri, koja se možda dogodila pre između 50.000 i 100.000 godina, naš kolektivni broj možda iznosio samo 10.000 ljudi. Najmanje pogođeni deo sveta bila je Afrika, gde je genetska raznolikost i danas velika - na ovom kontinentu postoje veće genetske razlike između određenih grupa nego što postoje između Afrikanaca i Evropljana.

Kolonizujući skoro svako stanište na planeti i vršeći uticaj čak i na najudaljenije uglove sveta, danas smo došli do toga da ne možemo da kažemo da je ijedan deo sveta ostao netaknut - svako jezero, šuma i kanjon su dotaknuti ljudskim aktivnostima.

U isto vreme, naš veliki broj i domišljatost omoguili su čovečanstvu da postigne podvige o kojima nijedna druga životinja nije mogla da sanja.

Sa sve većom populacijom čovečanstva došlo je do velikih podela. Neki vide našu brojnost kao priču o uspehu bez presedana, a među njima su i oni koji smatraju da nam je zapravo potrebno više ljudi. Milijarder Džef Bezos predvideo je 2018. budućnost u kojoj će naša populacija dostići broj od bilion ljudi rasutih širom našeg Sunčevog sistema i najavio da planira da pomogne da se to postigne.

Profimedia

Sa druge strane, drugi, uključujući britanskog prezentera i istoričara prirode ser Dejvida Atenboroa, označili su veliki broj ljudi kao „kugu na Zemlji“. Sa ovog stanovišta, uzrok skoro svakog ekološkog problema sa kojim se trenutno suočavamo, od klimatskih promena do gubitka biodiverziteta, problema sa vodom i sukoba oko zemljišta, može se naći u našoj bujnoj reprodukciji tokom poslednjih nekoliko vekova.

Još 1994. godine, kada je globalna populacija iznosila samo 5,5 milijardi, tim istraživača sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji izračunao je da bi idealna brojnost naše vrste bila između 1,5 i 2 milijarde ljudi.

Debata o idealnom broju ljudi na planeti traje decenijama, ali vreme polako ističe i bilo bi dobro da se što pre olduči koji je najbolji pravac.

Briga od pamtiveka

Još i pre grčkih filozofa diskuptovalo se o ovom pitanju, a posebno istaknuto gledište imao je Platon.

Nakon perioda brzog rasta, tokom kog se stanovništvo Atine udvostručilo, on se požalio zbog nemaštine.

- Ono što je sada preostalo je kao kostur tela uništenog bolešću - bogato tlo je odneseno i ostao je samo goli okvir okruga - napisao je on. 

Profimedia

On nije samo verovao u strogu kontrolu stanovništva, kojom upravlja država, nego je na kraju zaključio da idealan grad ne bi trebalo da ima više od 5.040 stanovnika i smatrao je da je osnivanje kolonija dobar način da se oslobodi svaki višak.

Platon u „Državi", napisanoj oko 375. pre nove ere, opisuje dva zamišljena grada-države - administrativne regije kojima se upravlja skoro kao malim zemljama. Jedan je zdrav, a drugi „raskošan" i „ u groznici". U ovom drugom stanovništvo prekomerno troši i proždire, prepuštajući se konzumerizmu sve dok ne „pređe granicu svojih potreba“. Zbog toga ovaj moralno oronuli grad-država na kraju pribegava osvajanju susednih zemalja, što prirodno prerasta u rat, jer jednostavno ne može da ostavi svoje veliko, pohlepno stanovništvo bez dodatnih resursa.

Platon je naišao na debatu koja i danas besni: da li je ljudska populacija problem ili su problem resursi koje troši?

Prošlo je više od pet vekova od toga kada su globalne razmere naše populacione eksplozije postale jasne. Autor Tertulijan, koji je živeo u rimskom gradu Kartagini, verovao je 200. godine nove ere, kada je ukupna ljudska populacija dostigla 190-256 miliona, da je ceo svet već istražen i da su ljudi postali teret planete „jer nas priroda više ne može održati“.

Tokom narednih 1.500 godina, globalna ljudska populacija se više nego utrostručila. Na kraju se ova briga pretvorila u paniku.

Tomas Maltus, engleski sveštenik sklon pesimizmu, imao je u svom čuvenom delu, „Eseju o principu stanovništva", objavljenom 1798. godine, dva važna zapažanja - da svi ljudi moraju da jedu i da vole da imaju seks, nakon čega je izveo zaključak da će ove jednostavne činjenice na kraju dovesti do toga da zahtevi čovečanstva nadmaše zalihe planete.

Ove jednostavne reči imale su trenutni efekat, izazivajući strah kod jednih i bes kod drugih, koji će decenijama nastaviti da odjekuje u društvu. Prvi su smatrali da nešto mora da se uradi kako bi se sprečilo da naši broj izmakne kontroli, a drugi da bi ograničavanje broja ljudi bilo apsurdno ili neetično i  da bi trebalo učiniti sve da se umesto toga poveća snabdevanje hranom.

Tabor sa manjim brojem ljudi bio je posebno kritičan prema engleskim zakonima o siromašnima uvedenim stotinama godina ranije, koji su uključivali isplate onima koji žive u siromaštvu kako bi im pomogli da brinu o svojoj deci. Spekulisalo se da su oni podstakli ljude da imaju veće porodice.

U vreme kada je Maltusov esej objavljen na planeti je bilo 800 miliona ljudi.

Tek 1968. godine, međutim, pojavila se moderna zabrinutost oko globalne prenaseljenosti kada su profesor na Univerzitetu Stenford, Pol Erlih, i njegova supruga En Erlih, u koautorstvu objavili knjigu „Populaciona bomba". Indijski grad Delhi im je bio inspiracija jer su bili šokirani količinom ljudskih aktivnosti na ulicama. Njihovo pisanje o tome žestoko je kritikovano - posebno zato što je populacija Londona u to vreme bila više nego duplo veća.

Par je napisao svoju knjigu zabrinut zbog masovne gladi za koju su verovali da dolazi, posebno u zemljama u razvoju, ali i na mestima kao što je Amerika, gde su ljudi počeli da primećuju uticaj koji imaju na životnu sredinu. Ovaj rad je postakao mnoge diskusije o prenaseljenosti i kod podržavalaca i kod kritičara.

Printscreen/YouTube /NASA

Rasprave o tome koliko ljudi treba da bude nikada nisu bile čisto akademske. Ponekad su potezane kako bi opravdali progon, etničko čišćenje i genocid. Namera je bila da se smanji broj određenih grupa ljudi, a ne brojnost čovečanstva u cjelini, pa se to ponekad vidi kao primeri opasnosti koju sam koncept prenaseljenosti može predstavljati.

Sporna budućnost

Zbog kontroverzne istorije populacioni inženjering je oblast dubokih podela.

Danas su sve politike koje uključuju kvote ili ciljeve povećanja ili smanjenja ljudske populacije gotovo univerzalno osuđene, osim od strane nekolicine ekstremističkih organizacija. Smatra se da je preveliki rizik da će ovi podsticaji dovesti do prinude ili drugih zločina.

Na jednom kraju spektra su oni koji nižu stopu fertiliteta u nekim oblastima vide kao krizu. Jedan demograf je toliko zabrinut zbog lokalizovanog pada nataliteta u Velikoj Britaniji da je predložio oporezivanje parova bez dece. Od 2019. godine u zemlji se u proseku rađalo 1,65 dece po ženi. Ovo je ispod broja rođenih koji je potreban da bi se održala ista veličina populacije - od 2.075, iako je populacija i dalje u celini rasla zbog migracije iz drugih zemalja.

Suprotno gledište je da usporavanje i na kraju zaustavljanje globalnog rasta stanovništva nije samo ostvarljivo i poželjno, već se može postići potpuno dobrovoljnim sredstvima - metodama kao što je jednostavno pružanje kontracepcije onima koji to žele i obrazovanjem žena. Na ovaj način zagovornici ove pozicije veruju da bismo mogli ne samo da koristimo planeti, već i da poboljšamo kvalitet života najsiromašnijih građana širom sveta.

Jedna organizacija koja veruje u ovaj pristup jeste dobrotvorna organizacija „Population Matters" sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja vodi kampanju za postizanje održive globalne populacije. Oni se zalažu za suočavanje sa pritiscima konzumerizma, istovremeno naglašavajući ulogu koju veličina populacije mora da igra u tome. U tom cilju, oni podstiču ljude da preuzmu individualnu odgovornost za ekološku krizu, pored rada na okončanju globalnog siromaštva i nejednakosti putem otpisa duga i pomoći u inostranstvu.

S druge strane, drugi se zalažu za pomeranje fokusa sa prilagođavanja broja ljudi u svetu, koliko god to blago ili indirektno bilo postignuto, našim aktivnostima. Pristalice tvrde da količina resursa koje svaka osoba koristi više doprinosi našem kolektivnom uticaju i ističu da je potrošnja znatno veća u bogatijim zemljama sa nižim natalitetom. Smanjenje naših individualnih zahteva na planeti moglo bi da smanji otisak čovečanstva bez sprečavanja rasta u siromašnijim zemljama.

U stvari, za interesovanje Zapada za smanjenje rasta stanovništva u manje razvijenim delovima sveta mnogi smatraju da ima rasistički prizvuk, kada su Evropa i Severna Amerika generalno gušće naseljene.

Na kraju, postoji fatalističko „rešenje“ za pitanje populacije: jednostavno ne činiti ništa. Ovo gledište se oslanja na veoma nestabilnu dinamiku naše globalne populacije - trebalo bi da značajno poraste, ali će se onda smanjiti. Obe strane mogu na kraju dobiti ono što žele, ali ne zauvek.

Procene se razlikuju, ali se očekuje da ćemo dostići „vrhunac mogućnosti“ oko 2070. ili 2080. godine, kada će na planeti biti između 9,4 milijarde i 10,4 milijarde ljudi. To može biti spor proces - ako dostignemo 10,4 milijardi, UN očekuju da će stanovništvo ostati na ovom nivou dve decenije, ali na kraju se predviđa da će broj stanovnika opasti.

Profimedia

U knjizi „Prazna planeta: Šok globalnog opadanja stanovništva“ autori predstavljaju sasvim drugačiju viziju budućnosti od one na koju smo navikli, u kojoj se svet bori sa novim izazovima i mogućnostima koje depopulacija može da predstavlja.

Ekološki izazov

Satelitski snimci su posebno moćno sredstvo u razmatranju ovog problema: iz vazduha se otkriva da su mnoge zemlje u velikoj meri prilagođene za ljudsku upotrebu. Dokle pogled seže, zemljište je splet poljoprivrednih njiva, protkanih putevima i nizom zgrada. Neki pejzaži su za samo nekoliko decenija, inženjerskim radovima ili krčenjem šuma, toliko transformisani da su jedva prepoznatljivi.

Ove promene dolaze sa zapanjujućim statistikama. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO), 38 odsto kopnene površine planete koristi se za uzgoj hrane i drugih proizvoda (kao što je gorivo) za ljude ili njihovu stoku - ukupno pet milijardi hektara.

Danas smo mi dominantna vrsta kičmenjaka na kopnu. Po težini, ljudi čine 32 odsto kopnenih kičmenjaka, dok divlje životinje čine samo 1 odsto od ukupnog broja. Ostalo čini stoka.

Dobrotvorna organizacija za očuvanje divljine WWF otkrila je da se populacija divljih životinja smanjila za dve trećine između 1970. i 2020. godine - za to vreme globalna populacija se više nego udvostručila.

Kako se naša dominacija povećava, mnoge promene u životnoj sredini dešavaju se paralelno - i brojni istaknuti ekolozi, od primatologa Džejn Gudol, poznate po svom proučavanju šimpanza, do prirodnjaka i TV voditelja Krisa Pakema, izrazili su svoju zabrinutost. Godine 2013. ser Dejvid Atenboro objasnio je svoje stavove u intervjuu za „Radio Times".

- Sve naše ekološke probleme lakše je rešiti sa manje ljudi, a teže, i na kraju nemoguće, rešiti sa sve više ljudi - kazao je on.

Neke ljude uzbuna zbog uticaja čovečanstva na životnu sredinu dovela je do toga da sami odluče da imaju manje dece ili da ih uopšte nemaju - uključujući vojvodu i vojvotkinju od Saseksa Harija i Megan, koji su 2019. objavili da neće imati više od dvoje za dobrobit planete. Iste godine pevačica Majli Sajrus takođe je izjavila da još neće imati decu jer je Zemlja „besna".

Sve veći broj žena se pridružuje anti-natalističkom pokretu i ide u „BirthStrike“ („Štrajk rađanja"), dok se ne reše trenutna klimatska vanredna situacija i kriza izumiranja. Trend je podstaknut istraživanjem iz 2017. godine, koje je izračunalo da bi, kad bi svako imao jednog deteta manje u razvijenom svetu, godišnja emisija ugljenika mogla da se smanji za 58,6 tona - što je više od 24 puta uštede u odnosu na neposedovanja automobila.

Jedna studija iz 2019. godine, koju je vodila Dženifer Skiuba, vanredni profesor međunarodnih studija na Koledžu Rouds u Tenesiju, analizirala je nivoe rasta stanovništva u preko 1.000 regiona u 22 evropske zemlje između 1990, a emisije ugljen-dioksida su se promenile u istom periodu. Tim je zaključio da je sam broj ljudi imao „značajan uticaj" na ove parametre životne sredine u zapadnoj Evropi, ali to nisu bili najvažniji faktori u istočnoj Evropi.

Ovu ideju da rast stanovništva dovodi do degradacije životne sredine podržale su i mnoge druge studije - ali i uticaj rastuće potražnje za prirodnim resursima, posebno u bogatijim zemljama. U stvari, mnogi ekolozi sada veruju da su problemi sa kojima se trenutno suočavamo u velikoj meri posledica potrošnje, a ne prenaseljenosti, zbog čega se krivica nepravedno prebacuje na siromašnije zemlje.

Profimedia

Studija iz 2021. otkrila je da u SAD rast stanovništva i upotreba neobnovljivih izvora energije degradiraju životnu sredinu, dok je druga otkrila da su ekonomski rast i korišćenje prirodnih resursa u Kini od 1980. do 2017. doveli do povećanja emisija ugljen-dioksida.

Druga istraživanja su otkrila da, iako korišćenje prirodnih resursa i urbanizacija u Kini povećavaju stopu uništavanja životne sredine, oni su delimično nadoknađeni dostupnošću „ljudskog kapitala“ - u suštini, znanjem i veštinom ljudske populacije.

Danas je široko prihvaćeno da ljudi vrše neodrživ pritisak na ograničene svetske resurse - što je fenomen koji je naglašen „Danom ekološkog duga prema Zemlji“, datumom kada se svake godine procenjuje da je čovečanstvo iskoristilo sve biološke resurse koje planeta može održivo da proizvede tokom godinu dana. On je 2010. bio 8. avgusta, a ove godine 28. jula.

- Bez obzira na to da li je problem preveliki broj ljudi, resursi koje koristimo ili oboje, ne mogu čak ni da pretpostavim kako bi više ljudi moglo da bude bolje za životnu sredinu - kaže Skiuba, autor knjige „8 milijardi i više: Kako seks, smrt i migracije oblikuju naš svet“. Ona sugeriše da bi jedan od načina da se to učini mogao biti da se ljudi i okolina posmatraju kao isti entitet.

Međutim, Skiubba želi da istakne da je ideja o predstojećoj „populacijskoj bombi" koja će uništiti planetu, kao što sugeriše Erlihova knjiga, zastarela.

- U to vreme mislim da je bilo 127 zemalja u svetu u kojima su žene u proseku imale petoro ili više dece tokom svog života - kazala je ona.

Tada su populacijski trendovi zaista izgledali kao da su eksponencijalni, pa Skiuba pretpostavlja da je to izazvalo paniku stanovništva u određenim generacijama koje su i danas žive.

- Ali danas postoji samo 8 takvih zemalja, tako da mislim da je važno da shvatimo da su se ti trendovi promenili - zaključila je ona.

Neminovno širenje

Iako tek treba odlučiti o stepenu do kojeg će čovečanstvo nastaviti da se širi planetom, neke smernice su već postavljene. Jedna od njih je da će ljudska populacija verovatno nastaviti da raste još neko vreme, bez obzira na sve moguće pokušaje da se smanji.

Ova pretpostavka zasniva se na fenomenu poznatom kao „demografski zamah", u kome će mlada populacija sa stopom fertiliteta ispod nivoa zamene nastaviti da raste, sve dok stopa smrtnosti i nivo migracije ostaju isti. To je zato što se promena stanovništva ne odnosi samo na stope nataliteta - uticaj ima i struktura stanovništva, posebno ukupan broj žena u reproduktivnom dobu. Sve ovo znači da se u zemljama u kojima su stope fertiliteta visoke pun uticaj ovog rasta ne oseća sve dok žene u toj populaciji decenijama kasnije ne dostignu reproduktivnu dob.

Jedna studija iz 2014. otkrila je da bi, čak i u slučaju velike globalne tragedije kao što je smrtonosna pandemija ili katastrofalni svetski rat ili drakonska politika jednog deteta koja bi se primenjivala u svakoj zemlji na planeti, naša populacija i dalje porasla na 10 milijardi ljudi do 2100. Čak i katastrofa takvih razmera tokom koje bi dve milijarde ljudi umrlo u periodu od pet godina sredinom veka i dalje bi dovela do porasta broja stanovnika do 8,5 milijardi do 2100.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi