Tramp i Si se sastaju, a u pozadini bukti sukob: Ko vodi u trgovinskom ratu Amerike i Kine?

Kineski predsednik Si Đinping trebalo bi da održi nekoliko razgovora sa liderom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući tokom svoje državne posete, dok su dve najveće svetske ekonomije uključene u stalno nadmetanje oko trgovine i veštačke inteligencije.

Tramp je povećao carine na kinesku robu nakon povratka na vlast 2025. godine, a od tada je uveo i ograničenja na prodaju čipova za veštačku inteligenciju Pekingu, dok se dve nacije nadmeću za prevlast u trci u ovoj oblasti.

Budućnost njihovog krhkog trgovinskog primirja biće visoko na dnevnom redu kada se dva lidera sastanu u četvrtak. Obim trgovine SAD sa Kinom naglo je opao 2025. godine, zabeleživši pad od skoro 30 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, kineska trgovina sa drugim zemljama beleži snažan rast, pri čemu je Peking prošle godine ostvario globalni trgovinski suficit od 1,2 biliona dolara.

U kakvoj je fazi trgovinski rat SAD i Kine?

Izveštaj Kongresne službe za istraživanje (CRS) navodi da je, zaključno sa julom 2026. godine, kineska roba u SAD bila podložna carinskoj stopi od 36,5 procenata, dok su se na američku robu koja ulazi u Kinu primenjivale carine od 31 odsto. Ove carinske stope predstavljaju prosečne vrednosti, a ne stope specifične za pojedinačne proizvode.

Profimedia

Stope značajno variraju u zavisnosti od proizvoda. Na primer, na kineski bakar i proizvode od bakra u junu 2026. primenjivala se efektivna stopa od 73,6 procenata, dok je za aluminijum i proizvode od aluminijuma ona iznosila 65,2 odsto, za proizvode od gvožđa i čelika između 50 i 58, a za vozila i auto-delove 44,4 procenta. Ovi podaci ilustruju raznovrsnost carinskih nivoa koji se primenjuju na određene proizvode.

U međuvremenu, Kina zadržava dodatnu carinu od 10 odsto na uvoz iz SAD, pored redovnih carina i dažbina specifičnih za pojedine proizvode. Na primer, na američku sirovu naftu primenjuje se stopa od 20 procenata, na tečni prirodni gas (TPG) od 25, na soju od 13, dok carina na američku govedinu može dostići i do 77 procenata.

Ubrzo nakon povratka na dužnost u januaru 2025. godine Tramp je uveo carine od 10 odsto na kinesku robu "zbog zabrinutosti u vezi sa fentanilom i imigracijom", što je dovelo do tekućeg trgovinskog rata. Peking je uzvratio taksama na američki ugalj, TPG, sirovu naftu i automobile, kao i dodatnim ograničenjima izvoza pet vrsta metala ključnih za odbrambenu industriju i sektor čiste energije.

Do aprila 2025. trgovinski rat je eskalirao: na kinesku robu uvedene su carine od 145 odsto, dok je Peking nametnuo taksu od 125 odsto na američki uvoz, uz istovremena ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata.

Tanjug/AP Photo/Adam Gray

Nakon pregovora u Južnoj Koreji rivali su postigli primirje po pitanju carina, koje ističe 10. novembra.

Ipak, to primirje nije sprečilo Vašington i Peking da uvode trgovinska ograničenja. Prošlog meseca SAD su zabranile uvoz humanoidnih robota proizvedenih u Kini, uvele sankcije kineskim brodarskim kompanijama zbog navodnog rukovanja iranskim gorivom i nametnule restrikcije u drugim sektorima, uključujući i pretnju sankcijama kineskim kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom.

Peking je saopštio da mu "nije preostalo ništa drugo osim da preduzme neophodne kontramere" i predstavio je paket mera koji uključuje sankcije američkim kompanijama i ograničenja izvoza dronova i prateće tehnologije u SAD.

Da li se trgovinski rat svodi samo na carine?

Carine su samo jedan aspekt šireg ekonomskog i tehnološkog rivalstva između SAD i Kine.

Trgovinski sukob takođe obuhvata sankcije, liste sankcionisanih subjekata, kao i ograničenja ulaganja i istraživanja, uz pretvaranje lanaca snabdevanja u sredstvo ekonomskog pritiska.

Profimedia

Kina svoju moć uticaja temelji na ključnim mineralima i ograničila je izvoz retkih zemnih elemenata, sirovina ključnih za proizvodnju poluprovodnika i razvoj veštačke inteligencije. Peking kontroliše skoro 90 odsto svetskih kapaciteta za preradu i rafinaciju, a ta dominacija čini ova ograničenja posebno značajnim za industriju elektronike, električnih vozila i odbrambene opreme.

S druge strane, glavni adut Vašingtona je napredna tehnologija. SAD ograničavaju Kini pristup naprednim poluprovodnicima i opremi za proizvodnju čipova, iako je ta politika poslednjih meseci postala selektivnija.

Početkom ovog meseca SAD su pokrenule sudski postupak protiv kompanije "Huavej" ("Huawei"), optužujući tog kineskog tehnološkog giganta za krađu tehnologije.

Kako je sve ovo uticalo na trgovinu između SAD i Kine?

Prema najnovijim podacima Biroa za popis stanovništva SAD, bilateralna trgovina između SAD i Kine opala je za 29 odsto - sa 584 milijarde dolara u 2024. godini na 415 milijardi dolara u 2025. godini.

Profimedia

Trend pada nastavljen je i ove godine: obim trgovine između dve zemlje u periodu od januara do jula iznosio je 222 milijarde dolara, što predstavlja pad od 14,5 odsto u odnosu na isti period 2025. godine i pad od 31 odsto u odnosu na period januar-jul 2024. godine.

Ovaj pad je prvenstveno posledica smanjenog uvoza robe iz Kine u SAD. Uvoz SAD je opao sa 194 milijarde dolara u periodu januar-jul 2025. godine na 156 milijardi dolara u istom periodu 2026. godine, što je za 34,6 odsto manje u odnosu na odgovarajući period 2024. godine.

Kineski uvoz američkih proizvoda ostao je praktično nepromenjen na međugodišnjem nivou, iznoseći 65 milijardi dolara u prvih sedam meseci ove godine, ali je zabeležio pad od oko 20 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

Američki deficit u trgovini robom sa Kinom smanjen je sa 297 milijardi dolara u 2024. godini na 203 milijarde dolara u 2025. godini. U periodu od januara do jula 2026. godine iznosio je 91 milijardu dolara, pri čemu je značajan pad deficita posledica toga što SAD uvoze manje kineske robe, a ne toga što više prodaju.

Da li je trgovinski rat naneo štetu Kini?

Iako je bilateralna trgovina između SAD i Kine pretrpela udarac, kineski izvoz se sve više preusmerava ka drugim tržištima, jer je Peking iskoristio carinski rat koji je Tramp poveo protiv zemalja širom sveta.

Profimedia

Prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, ukupan izvoz robe iz Kine porastao je za 6,1 odsto u 2025. godini, dostigavši oko 3,77 biliona dolara.

Kineski izvoz u zemlje ASEAN-a porastao je za 14 odsto u 2025. godini, na oko 660 milijardi dolara, čime je to tržište postalo najveće izvozno odredište za Peking. Izvoz u zemlje Evropske unije porastao je za 9 odsto, na oko 560 milijardi dolara.

Prema vladinim statističkim podacima, u prvoj polovini ove godine kineski izvoz je porastao za 13,4 odsto, što predstavlja jedanaesti uzastopni kvartal rasta. Na primer, obim trgovine između Kine i ASEAN-a dostigao je 744 milijarde dolara u prvih sedam meseci, što je rast od 24,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kina povećava prodaju zemljama Azije, Evrope, Afrike i Latinske Amerike  i zarađuje sve više zahvaljujući električnim vozilima, baterijama, elektronici, mašinama i drugoj visokotehnološkoj robi.

Zaključno sa avgustom ove godine Kina je imala suficit u trgovini robom od oko 820 milijardi dolara - što se već približava ogromnom suficitu za celu 2025. godinu, koji je iznosio otprilike 1,2 biliona dolara.

Profimedia

Da li se trgovinski deficit SAD smanjio pod Trampom?

Odgovor je jasan - nije. Iako je glavni argument za Trampov carinski režim bio usmeren na smanjenje trgovinskog deficita Vašingtona, deficit u trgovini robom i uslugama ostao je nepromenjen.

Podaci američke vlade pokazuju da je deficit u trgovini robom iznosio 1,201 bilion dolara 2024. godine, pre Trampovog predsedničkog mandata. Zapravo, taj iznos je porastao na 1,235 biliona dolara 2025. godine, što predstavlja rast od 2,8 odsto tokom prve godine Trampovog drugog mandata.

Budući da je većina carina stupila na snagu u aprilu 2025. godine, američki deficit u trgovini robom dodatno je porastao tokom odgovarajućih meseci 2026. godine.

Prema podacima Biroa za popis stanovništva (Census Bureau), između maja i jula 2025. godine SAD su zabeležile ukupan deficit u trgovini robom od oko 277 milijardi dolara. U istom periodu 2026. godine deficit je dostigao 325 milijardi dolara, što predstavlja rast od 17,4 odsto.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi