Sedmica u svetu: Nove zapadne provokacije za Rusiju, prisvajanje Ukrajine, uzdrmana Amerika i sankcije bez granica
Norveška se suočila sa terorističkim napadom, Kijev je dobio status kandidata za članstvo u EU, Avganistan je pogodio razoran zemljotres, a Francuska se našla u političkom vrtlogu nestabilnosti
U nedelji za nama (20-26. juna) Rusija je nastavila da napreduje u Ukrajini i da oslobađa gradove koji pripadaju Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici. Zapadne sile bile su istrajne u kritikovanju Moskve i pokušajima da je kazne sankcijama, Norveška se suočila sa terorističkim napadom, Kijev je dobio status kandidata za članstvo u EU, Avganistan je pogodio razoran zemljotres, a Francuska se našla u političkom vrtlogu nestabilnosti.
Nadjačavanje Zapada i Rusije
Oružane borbe na istoku Evrope i diplomatska prepucavanja sa Ruskom Federacijom zbog vojne operacije u Ukrajini nastavili su se i ove sedmice. Naslednik Angele Merkel Olaf Šolc branio je svoju prethodnicu, rekavši da je njena politika da sarađuje sa Rusijom i održava dobre odnose sa Moskvom bila na mestu, dok se potparol Kremlja Dmitrij Peskov osvrnuo na priče da bi bivša nemačka kancelarka mogla da bude posrednik u pregovorima sa Ukrajinom.
Ukrajinski napad na naftne bušotine „Černomorneftegaza“ razbesneo je Rusiju, pa je bilo govora da će zbog granatiranja Krima rat preći u novu fazu, Peskov je izjavio da sankcije Zapada sprečavaju isporuke gasa Severnim tokom, da Amerikanci zarobljeni tokom borbi u Ukrajini moraju da odgovaraju, kao i da bi mogli da budu osuđeni na smrt.
Ruski lider Vladimir Putin najavio je da će raketa "Sarmat", koja može da pogodi metu bilo gde u svetu, biti u upotrebi do kraja godine, istakavši i da će zbog poteza Zapada globalni ekonomski problemi postati hronični, sa čime se složio i kineski predsednik Si Đinping, dodajući da se sankcije Zapadu vraćaju kao bumerang. Ukrajinski dron izazvao je požar u ruskoj rafineriji nafte, bugarska vlada je pala nakon što je parlament izglasao nepoverenje premijeru Kirilu Petkovu, koji je za to okrivio Rusiju, zbog čega ga je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova dočekala na nož i ismejala.
Pročitajte još:
Sergei Bobylev/TASS Host Photo Agency Pool via AP
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je nuklearne sile da se razoružaju, Šolcov savetnik sugerisao da bi Evropa trebalo više da se fokusira na očuvanje dugoročnih odnosi sa Rusijom, a manje na specifičnosti isporuka nemačkih tenkova Ukrajini, a milijarder Rej Dalio otkrio je zbog čega su se sankcije obile o glavu SAD. Premijer Velike Britanije Boris Džonson ocenio je da G7 i NATO ne treba da podstiču Ukrajinu da postigne "loš" mir sa Rusijom, koji bi podrazumevao odricanje od delova svoje teritorije, Putin je kazao da je inflacija posledica loše i neodgovorne politike G7, a Lavrov je upozorio da EU i NATO prave koaliciju za rat sa Rusijom.
U subotu su oslobođeni svi civili su koji su se krili u podrumskim prostorijama fabrike Azot u Severodonjecku u Luganskoj Narodnoj Republici, a Ukrajina je potvrdila da je Rusija zauzela ovoj grad. Bajden je najavio uvođenje sankcija na rusko zlato, dok je američki proizvođač sportske odeće "Najki" odlučio da napusti Rusiju, a najvažnije vesti o dešavanjima na istoku Evrope možete pročitati OVDE.
Opipavanje teritorije
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski uporedio je Rusiju sa zlikovcem Lordom Voldemorom iz knjiga o Hariju Poteru, jedan njegov savetnik rekao je više nego što treba izjavivši da je Ukrajina defakto članica EU i NATO, dok je drugi nagovestio da je Kijev digao ruke od članstva u Alijansi.
AP Photo/Olivier Matthys
Sa druge strane, južnokorejske vlasti saopštile su da planiraju uspostavljanje stalne delegaciju pri NATO u Briselu, a generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg saopštio je da ne može da garantuje da će Švedska i Finska postati članice vojnog saveza.
Produženi spisak kandidata
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u četvrtak da će uložiti sve napore da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u EU, a kasnije istog dana njih dve su dobile dugo željeni status. Premijer Belgije Aleksander de Kro rekao je da je to simboličan potez, dok je austrijski list Krone kritikovao ovu odluku, nazvavši Ukrajinu najkorumpiranijom zemljom.
Povodom dodeljivanja statusa kandidata Ukrajini oglasio se i Peskov, koji je naglasio da odnosi Rusije i EU nikad nisu bili gori, dok je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev ocenio da Moldavija gubi državnost po ukrajinskom scenariju. Šta status kandidata za članstvo u EU zapravo znači za Ukrajinu i kada bi mogla da postane deo bloka možete pročitati OVDE.
AP Photo/Pascal Bastien
Avganistanska agonija
U snažnom zemljotresu u Avganistanu koji je kasno u utorak pogodio istok zemlje poginulo je više od 1.000 ljudi, a svet su obišle zastrašujuće scene koje su stizale iz ove države. Prema prvobitnim informacijama, povređenih je bilo više od 1.500, dok su talibani preklinjali međunarodnu zajednicu da im pomogne, a Ujedinjene nacije su rekle da nemaju kapacitete za to.
Već u petak je obustavljena potraga za preživelima, a tada je došlo do još jednog potresa na granici sa Pakistanom, u kom je stradalo petoro ljudi. Istog dana treslo se i u Iranu, gde je 30 ljudi povređeno, a Kina je odlučila da pomogne Avganistanu poslavši mu humanitarnu pomoć od 7,5 miliona dolara.
Problemi u „raju" ili Bezumlje američkog Vrhovnog suda
Predsednik SAD još jednom se izblamirao kada je pokušao da opiše Ameriku jednom rečju, da bi dan kasnije bio uhvaćen sa puškicama, a onda su usledili manje smešni događaji na Divljem zapadu. Prvo je Vrhovni sud dozvolio nošenje pištolja za samoodbranu u javnosti, a zatim je ukinuo pravo na abortus. Država po država počele su da prihvataju ovu odluku, na koju je SZO oštro reagovala, dok je razočarani Bajden izjavio da se Amerika "vratila 150 godina unazad".
AP Photo/Markus Schreiber
Bivši predsednik SAD Donald Tramp, sa druge strane, pozdravio je odluku o ukidanju abortusa, rekavši da je to "najveća pobeda života", a ubrzo su širom zemlje izbili protesti zbog skandalozne rezolucije Suda. Na demonstracijama koje su se održavale u Ajovi došlo je do incidenta kada se vozač automobilom zaletao u masu okupljenih nezadovoljnika, održani su i protesti ispred Vrhovnog suda, a u Arizoni je nastao haos kada su na demonstrante bacili suzavac ispred Kongresa, dok su se poslanici sakrili u podrum.
Poljski parlament odbacio je predlog zakona o legalizaciji abortusa do 12. sedmice trudnoće, dok je Vlada Nemačke donela odluku da se ukine zabrana reklamiranja abortusa. Bajden je u celom haosu potpisao zakon o strožoj kontroli oružja, a zašto je odluka o zabrani abortusa doneta baš sada i gde će biti sprovođena možete pročitati OVDE.
Pucanje u dugu
Dve osobe su poginule, a više desetina povređeno je u masovnoj pucnjavi u Oslu do koje je došlo u subotu ujutru u gej lokalu, pabu i restoranu brze hrane. Uskoro je otkriveno ko je napadač, a tamošnji mediji su muškarca koji je uhapšen iste večeri okarakterisali kao radikalnog islamistu, dok je sam čin od starta tretiran kao teroristički akt.
Francuska previranja
AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Koalicija Zajedno predsednika Francuske Emanuela Makrona osvojila je 245 poslaničkih mandata u drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj i taj skor je daleko slabiji od očekivanog osvajanja apsolutne većine, što je stvorilo prave glavobolje za do sada vladajuću koaliciju, dok je predsednica Nacionalnog saveza Marin Le Pen najavila povlačenje sa čela te stranke kako bi mogla da se posveti vođenju poslaničke grupe u novom sazivu francuskog parlamenta.
Levičarska koalicija "Nupes" najavila je da planira da 5. jula podnese predlog za izglasavanje nepoverenja Makronovoj vladi, a francuski predsednik odbio je ostavku premijerke, nadajući se da će uspeti da nađe rešenje i da je zadrži na tom mestu.
Bes planete
U blizini letovališta Marmaris, na jugozapadu Turske, u sredu je buknuo požar, s kojim su vatrogasci nekoliko dana pokušali da se izbore u strahu da će doći do hotela u kojima su turisti. Veliki broj ljudi je evakuisan, a zastrašujući prizori koji su snimljeni u Turskoj obišli su svet. Uveren da nisu svi požari posledica toplog vremena, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan predložio je uvođenje smrtne kazne za odgovorne za paljenje šumskih požara.
Sa druge strane, obilne poplave i velika klizišta, izazvani obilnim kišama, primorale su na evakuaciju stotine hiljada ljudi na jugu Kine, dok je Japan mučio muku sa nikad toplijim junom, oborivši temperaturni rekord.
Profimedia
Strašna oluja pogodila je ruski grad Soči, gde su automobili upadali u vodu, odnevši nekoliko života, a saopšteno je da su među nestalima i deca. Dan kasnije pojavili su se i snimci u kojima se može videti kako je Soči izgledao neposledno posle oluje.
Letnja turneja korone i majmunskih boginja
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država rekao je da njegovoj zemlji treba više novca za planiranje „naredne pandemije“, u kineskom gradu hotel sa 700 ljudi hitno je zaključan zbog koronavirusa, a žena u Velikoj Britaniji, čiji je partner preminuo nakon dobijanja vakcine AstraZeneke, postala je prva osoba koja je dobila odštetu zbog smrti izazvane vakcinacijom. Austrija je ukinula zakon o obaveznoj vakcinaciji, dok je epidemija u Evropi dobila novi zamah sa talasom koji je počeo usred leta.
Prvi slučajevi majmunskih boginja registrovani su u Bugarskoj, a otkriveni su i novi detalji o ovoj infekciji i načinu njenog prenosa. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da izbijanje majmunskih boginja ne smatra globalnom zdravstvenom opasnošću, iako je generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus rekao da je duboko zabrinut zbog izbijanja zaraze.
Šri Lanka - propast jedne zemlje: Ostaju bez hrane do septembra, a crni dani tek dolaze (VIDEO)
Priča o Lumumbinom zlatnom zubu: Zašto se godinama nije znalo za njega i zašto je tek sada vraćen?
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari