Priča o Lumumbinom zlatnom zubu: Zašto se godinama nije znalo za njega i zašto je tek sada vraćen?
Kada se pročula vesta o njegovoj smrti, čak je i Beograd ustao na noge
Sve što je ostalo od ubijenog afričkog borca za nezavisnost, Patrisa Lumumbe, bio je njegov zlatan zub.
Njega su 1961. godine ubili separatisti i belgijski plaćenici, a telo je potom zakopano u plitkom grobu, pa iskopano i prevezeno 200 kilometara dalje, ponovo pokopano, ekshumirano i rasparčano i na kraju rastvoreno u kiselini.
Belgijski policijski komesar, Gerard Soete, koji je nadgledao uništavanje tela, sačuvao je zub, kako je kasnije priznao.
Pominjao je i drugi zub, kao i dva prsta, ali ti delovi tela nikada nisu pronađeni.
Pročitajte još:
Zlatni zub je tek ove nedelje vraćen porodici na ceremoniji u Briselu.
AP Photo/Olivier Matthys
Soeteov potez oslikava evropske kolonijalne zvaničnike koji su se tako ponašali decenijama, uzimajući određene delove tela žrtava kao suvenire.
Osim toga, još jednom je ponižen čovek koga je Belgija smatrala neprijateljem.
Soete, koji se pojavio u jednom dokumentarcu 1999. godine, opisao je da je zub i prste uzeo kao "lovačke trofeje". Tim je prikazano da ovaj belgijski policajac Lumumbu nije video ni kao ljudsko biće, već kao životinju.
Lumumbina ćerka, Džulijana, kaže da je pitanje da li su počinioci njegovog ubistva uopšte bili ljudi.
- Koliko mržnje morate imati da biste uradili tako nešto. Ovo je podsetnik da je ono što se dogodilo pod nacistima, koji su uzimali delove tela žrtava, zločin protiv čovečnosti - kazala je za BBC.
Lumumba je u 34. godini postao premijer Demokratske Republike Kongo. Izabran u poslednjim danima kolonijalne vladavine, predvodio je vladu zemlje koja je tek stekla nezavisnost.
Govor mu došao glave
U junu 1960. prilikom predaje vlasti, belgijski kralj Boduen hvalio je kolonijalnu administraciju, a svog predaka kralja Leopolda II je nazvao "civilizatorom" zemlje.
Uopšte nije bilo pomena o milionima ljudi koji su stradali ili mučeni pod njegovom krvničkom vladavinom. Kongom je vladao kao svojim privatnim posedom.
Ipak, Lumumba nije bio toliko uzdržan. U obraćanju koji nije bilo predviđeno oficijelnim programom, govorio je o nasilju i degradaciji koje je Kongo pretrpeo.
Prekidan je aplauzima i ovacijama, a zaključio je da "nam je silom nametnuto ponižavajuće ropstvo".
Belgijanci su bili zapanjeni. Nikada ranije se Afrikanac nije usudio da tako govori o Evropljanima. Smatralo se da je Lumumba, koga su u belgijskoj štampi opisivali kao nepismenog lopova, ponizio kralja i druge zvaničnike.
Mnogi su verovali da je tim govorom sebi potpisao smrtnu presudu, ali je njegovo ubistvo takođe bilo obeleženo Hladnim ratom i željom Belgije da zadrži kontrolu na kontinentu.
Amerikanci su takođe planirali njegovu smrt zato što su se plašili da će se približiti Sovjetskom savezu, dok su britanski zvaničnici napisali depešu u kojoj su napomenuli da je ubistvo bila opcija.
Bilo kako bilo, činilo se da je u sakaćenju Lumumbinog tela postojao i lični momenat.
AP Photo/Horst Faas
Potpuno uništenje tela, kao način sakrivanja dokaza, činio se kao pokušaj da se Afrikanac potpuno izbriše iz sećanja. Nije bilo sahrane ili komemoracije, tako da je bilo moguće tvrditi da uopšte nije ni postojao. Nije bilo dovoljno samo ga sahraniti jer bi ga se narod i dalje sećao.
Ćerka Džulijana je dugo radila na tome da se porodici vrati zlatan zub i ona je i otišla u Brisel da ga primi.
Kako je navela, kao najmlađe dete i jedina ćerka, bila je veoma bliska sa ocem.
Imala je manje od pet godina kada je postao premijer. Seća se da joj je bilo dozvoljeno da boravi u njegovoj kancelariji i sedi i gleda u njega dok je radio.
- Za mene je to bio moj tata - rekla je.
AP Photo/Olivier Matthys, Pool
Ipak, prepoznala je da je njen tata "pripadao zemlji zato što je stradao za Kongo i svoje vrednosti i ubeđenja afričkog čoveka".
Istakla je da je donošenje zuba natrag u Kongo simbolično i da "nije dovoljno".
- Ali, on mora da se vrati u zemlju u kojoj je prolivena njegova krv - navela je.
Lumumbina porodica godinama nije znala šta mu se tačno dogodilo jer su svuda nailazili na tišinu.
Nedugo nakon sticanja nezavisnosti, zemlja je upala u secesionističku krizu jer je provincija Katanga, bogata mineralima, proglasila da se odvaja od ostatka države.
U političkom haosu koji je usledio, belgijske trupe su poslate da štite belgijske državljane, ali su takođe pomagale i administraciji Katange.
Na Lumumbu kao premijera se nije blagonaklono gledalo, a samo nedelju dana kasnije je načelnik generalštaba pukovnik Džozef Mobutu preuzeo vlast.
Lumumba je potom stavljen u kućni pritvor. Uspeo je da pobegne, ali je ponovo uhapšen u decembru 1960. i potom je prebačen na zapad države.
AP Photo/H. Babout
Belgija je hrabrila njegovo prebacivanje u Katangu.
Napadnut je 16. januara 1961. tokom avionskog leta. Po dolasku u provinciju je pretučen i zvaničnici su se pitali šta da rade sa njim.
Nije ostao nikakav trag
Naposletku, odličili su da ga streljaju i tako je i bilo 17. januara. Ubijena su i njegova dva saradnika.
Tada je i komesar Soete stupio na scenu. Shvatajući da će tela biti otkrivena, odlučeno je da treba da zauvek nestanu. Nijedan trag nije smeo da ostane.
Naoružani testerama, kiselinom, maskama za lice i viskijem, Soete je predvodio tim koji je bio zadužen za uništenje ostataka. Bio je to proces koji je kasnije opisao kao "putovanje do dubina pakla".
Međutim, tek skoro 40 godina kasnije - 1999, javno je priznao u šta je sve bio umešan i da sve vreme poseduje Lumumbin zub.
I Beograd goreo zbog Lumumbe!
Ludo de Vit, autor knjige o Lumumbinom ubistvu, nazvao je taj događaj "najvažnijim atentatom 20. veka".
Likvidacija je izazvala veliki odjek širom sveta, a uticala je i na dalju politiku Konga.
Koliko je to bilo drugačije vreme i koliko je Lumumba bio poštovan u mnogim krajevima sveta, pokazuju i događaji koji su usledili nakon što se pročula vest o njegovoj smrti. Širom sveta pokrenuli su se protesti koji su prerasli u nerede, a nasilno je prekinuto i zasedanje Saveta bezbednosti u UN. Federacija afričkih studenata u Parizu je demonstrirala ispred Ambasade Belgije.
Najzanimljivije je bilo u Beogradu gde je na ulice izašlo 150.000 ljudi. Demonstranti su se ubrzo sukobili sa policijom, a najveći okršaj je bio u parku Tašmajdan gde su snage reda upotrebile vodene topove. Demolirana je i belgijska ambasada.
I danas jedan od studentskih domova i jedna ulica u Beogradu, Nišu, Subotici i Zaječaru nose ime Patrisa Lumumbe.
Ćerka Džulijana se prisetila trenutka kada je čula da je jedan deo njenog oca i dalje postojao.
- Možete da razumete šta sam osećala tada - poručila je.
Nije poznato šta je Soete radio sa zubom dok je bio u njegovom posedstvu, ali jedna fotografija prikazuje da je stajao u specijalnoj kutiji.
Ostao je u vlasništvu njegove porodice i Soetova ćerka, Godeliv, pokazala ga je u jednom intevrjuu za belgijski magazin Humo, uoči 55. godišnjice od smrti afričkog političara.
Govorila je kako je "njen siroti otac" patio zbog svega što je učinio. Godeliv je smatrala da njena porodica treba da dobije izvinjenje od belgijskih vlasti zbog svega što su naređivale Soeteu.
Kako je kazala, njen otac je imao svoju privatnu arhivu, a nakon smrti 2000. godine je dosta toga bačeno, ali je uspela da sačuva nekoliko zanimljivih stvari.
Među njima je upravo bio i zub koji je pokazala fotografima i novinarima magazina. Nakon toga, belgijske vlasti su ga zaplenile i posle četvorogodišnje pravne bitke je odlučeno da treba da bude vraćen porodici Lumumba.
Džulijana je čak napisala i otvoreno pismo kralju Filipu.
- Zašto su, nakon ovog strašnog ubistva, Lumumbini ostaci osuđeni da im duša stalno luta, bez groba koji bi čuvao njegov večni mir - upitala je.
Nakon što je zub konačno vraćen, Lumumba će konačno dobiti svoje grobno mesto u mauzoleju u Kinšasi i sahranu kakvu je zaslužio.
Ipak, ostaje potreba za pomirenjem sa prošlošću.
AP Photo, File
"Moramo da znamo svoju prošlost"
Bivši belgijski ministar spoljnih poslova, Luj Mišel, izrazio je žaljenje zbog svega što su proživeli Lumumbina porodica i narod Konga.
Profesor Nzongola-Ntalaja rekao je za BBC da ne veruje da je Belgija potpuno prihvatila svoju ulogu u likvidaciji Lumumbe.
- Belgija odbija da preuzme odgovornost za nešto za šta zna da je učinila, tako da to ne pruža zadovoljstvo - poručio je.
Belgijski tužioci ubistvo tretiraju kao ratni zločin, ali je 10 od 12 osumnjičenih preminulo, a istraga, koja traje već deceniju, veoma je spora.
AP Photo/Francisco Seco, File
Predaja zuba predstavlja samo jedan korak u pomirenju Belgije i DR Konga.
- To je jedan korak, ali moramo da idemo mnogo dalje - rekla je Lumumbina ćerka.
Kako je kazala, i Kongo mora da odradi svoj deo jer su i njeni sunarodnici učestvovali u ubistvu Lumumbe.
- Moramo da prihvatimo našu istoriju, i dobru i lošu stranu. Moramo da znamo našu prošlost da bismo izgradili budućnost i živeli u sadašnjosti - navela je.
Pokop zuba, jedinog preostalog dela Lumumbinog tela, poklopiće se sa godišnjicom održavanja njegovog govora po kome je ostao upamćen - iako su se mnogi trudili da bude zauvek zaboravljen.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari