Kolumbija zakoračila u novu eru: Bivši gerilac osigurao ubedljivu pobedu, a evo kome se to nimalo ne sviđa
Ova južnoamerička zemlja je, inače, najveći svetski proizvođač kokaina
Kolumbija je izabrala Gustava Petra za svog prvog levičarskog predsednika u istoriji.
Petro (62), nekadašnji gradonačelnik Bogote i aktuelni senator, osvojio je 50,4 odsto glasova, pobedivši građevinskog magnata Rodolfa Hernandeza.
Pretpostavlja se da će novi lider želeti da stvori društvo sa više jednakosti i inkluzivnosti, ali analitičari smatraju da će bivši gerilac morati da deluje brzo da bi investitori ostali na njegovoj strani.
Dolazak nekadašnjeg gerilca donosi radikalnu promenu u zemlji koja je decenijama rastrzana sukobima i obeležena frustracijom zbog desničarski nastrojenog političkog establišmenta koji je stvarao sve veći jaz između siromašnih i bogatih.
Pročitajte još:
AP Photo/Fernando Vergara
Petro se zavetovao da će se boriti protiv nejednakosti besplatnim univerzitetskim obrazovanjem, penzionim reformama i visokim porezima na neproduktivno zemljište u Andima, gde skoro polovina stanovništva živi u siromaštvu.
Njegovi predlozi već su uznemirili određene investitore, poput zabrane novih naftnih projekata. Petro je naveo da želi da brine o zaštiti životne sredine, ali da će poštovati aktuelne ugovore.
Inače, ovo je bila njegova treća predsednička trka, a pobeda je samo još jedna u nizu koju su levičari izvojevali u Južnoj Americi.
Gerilska prošlost
Gustavo Petro se grupi M-19 pridružio kao 17-godišnjak i bio je njen član 10 godina. M-19 je osnovana kao odgovor na izbornu krađu 1970. godine. Godine 1985. su želeli da predsednika odvedu pred sud i okupirali su Palatu pravde u Bogoti. Vlada je poslala vojsku i usledila je borba u kojoj je ubijeno skoro 100 ljudi. Više od godinu dana je Petro proveo iza rešetaka zbog povezanosti sa ovom grupom, a upravo u vreme nemira se nalazio u zatvoru. Nakon izlaska na slobodu, počeo je da se bavi politikom i proveo je godine u političkom mejnstrimu, kao senator i kongresmen, ali i gradonačelnik Bogote.
Petro će stupiti na vlast u trenutku kada se Kolumbija bori sa niskim kreditnim rejtingom, ali i velikim trgovinskim i nacionalnim deficitom.
- Kolumbijom je godinama rukovodila ekonomska i politička elita. Na neki način, ovi izbori su glas većine stanovništva, naročito siromašnih iz ruralnih sredina, žena, Afrokolumbijaca i domorodaca - rekla je Himena Sančez-Garzoli iz tink-tenka "Vašington ofis".
Narod nije želeo promenu po svaku cenu već promenu sa stvarnim predlozima koji uključuju mirovni sporazum, dodala je Sančez-Garzoli misleći na mirovni dogovor koji je 2016. sklopljen sa FARC-om, gerilskom organizacijom Revolucionarne oružane snage Kolumbije, čime se okončao 60-godišnji sukob.
Petro se zavetovao da će u potpunosti primeniti mirovni sporazum i da će započeti pregovore sa još uvek aktivnim pobunjenicima ELN-a.
AP Photo/Fernando Vergara
Nova slika Kolumbije
Samo sat vremena nakon što su zatvorena biračka mesta, zemlja je već stekla jasnu ideju svoje političke budućnosti.
Pojavila se nova slika Kolumbije jer se, prvi put od 1810. od sticanja nezavisnosti, izabrao levičarski kandidat. Koalicija Pakto Istoriko zabeležila je manji rast podrške od rivala Hernandeza, u odnosu na prvi krug, ali je to bilo dovoljno za čistu pobedu.
Kako piše El pais, pobeda nije naprasna već je proizvod evolucije koja je počela još pre nekoliko godina. Levica, predvođena Petrom, uspela je da sa nula odsto, koliko je glasova osvojila 2010, skoči na 47,7 2018, a potom i na 50,5 odsto na nedavno održanim izborima, što je ubedljiv skok za samo 12 godina.
Osim toga, vladalo je veliko nezadovoljstvo političkim establišmentom. Matematičar Antanas Mokus bio je prvi alternativni predsednički kandidat u protekloj deceniji.
Petro je dobio ovu bitku jer je na izbore izašao veći broj glasača. U početku, vodio je Hernandez zbog čega se mislilo da će možda moći da povuče za sobom neodlučne glasače i da će Petro pobediti samo ako ostane mala izlaznost.
Najveći proizvođač kokaina
Osim što je najavio određene reforme, Petro je predložio da se mora promeniti način na koji se Kolumbija bori protiv droge.
- Želi da veću pažnju posveti ubeđivanju farmera da dobrovoljno odluče da ne gaje lišće koke koje se koristi za proizvodnju kokaina - rekao je Luis Fajardo iz BBC-a. Kolumbija je, inače, najveći svetski proizvođač kokaina.
Međutim, dogodilo se upravo suprotno. Za njega je glasalo dodatnih 2,7 miliona ljudi i time je izlaznost bila veća nego u prvom krugu.
Petrova pobeda nije samo rezultat sreće. Izlaznost je bila veća u svakom kolumbijskom departmanu, čak i u onima gde je imao najviše kritičara.
U pacifičkom regionu, podršku je obezbedio i zahvaljujući Fransiji Markez, crnačkoj aktivistkinji koja je uspela da dobije glasove u afrokolumbijskim oblastima. Markezova će biti prva crnkinja na mestu potpredsednika države, a nekada je radila i kao čistačica.
I ona je svojom pričom inspirisala mnoge Kolumbijce jer je pokazala kako je od siromaštva došla do visoke funkcije koja je do sada uglavnom bila rezervisana za one sa debelim vezama.
AP Photo/Fernando Vergara
Markezova je poznati borac za životnu sredinu, a 2014. je predvodila kampanju protiv ilegalnog kopanja zlata u zajednici La Toma, gde je odrasla. Predvodila je grupu od 80 žena na maršu od 560 kilometara od tog regiona do Bogote, kako bi izvršile pritisak na vlasti da preduzmu nešto.
Naredne godine, doneta je uredba kojom se zaustavilo ilegalno rudarenje, a Markezova je dobila prestižnu nagradu za svoj rad.
Svojom harizmom je uspela da se poveže sa marginalizovanim grupama.
- Pomogla je Petru da dostigne delove zemlje koji su bili isključeni iz politike zbog rasizma i diskriminacije - preneo je BBC.
U najsiromašnijim područjima je takođe zabeležena rekordna izlaznost, a ostaje da se vidi da li će ovakav istorijski uspeh biti zabeležen i na narednim izborima.
Ipak, analitičari tek treba da objasne zašto je izlaznost bila slaba u prvom, a rekordna u drugom krugu.
Petro je morao da podigne lestvicu u mobilizaciji glasača.
Preduzetnici u strahu
Petro je hvalio mlade glasače koji su izlazili na ulice protekle tri godine kako bi protestovali zbog nejednakosti i policijskog nasilja. Novi predsednik je i sam bio hapšen 1985. godine dok je nosio oružje pobunjenicima grupe M-19. Prema njegovim rečima, bio je mučen tokom 16-mesečnog pritvora. Njegova pobeda znači da naoružane snage čekaju promene.
- Postoji jedan deo populacije koji mu se oštro protivi zbog prošlosti sa M-19. Osigurati bezbednost i zaštitu civila biće moguće samo uz dobre odnose civilnog društva i vojske - rekao je Oliver Kaplan, profesor saradnik na Univerzitetu u Denveru.
Svakako, Petrovi predlozi će bii suočeni sa mnogo izazova.
AP Photo/Andres Quintero
- Suočiće se sa veoma jakom opozicijom od prvog dana, imaćemo Kongres koji je odvojen od izvršne vlasti. Mislim da to znači da su se prioriteti građani pomerili sa konflikta na druge stvari - naveo je nalitičar Serhio Guzman.
Preduzetnici čekaju nove ministre, pogotovo kada je reč o ključnim pozicijama poput ministra finansija, a već su najavljene oscilacije na tržištu.
Petro se zavetovao da će ojačati poljoprivredu, turizam i proizvodnju.
- Razvićemo kapitalizam u Kolumbiji - poručio je pristalicama.
Razvoj je potreban kako bi se prevazišao "feudalizam" i "pre-modernizam" od kojih Kolumbija i dalje pati, dodao je.
Za razliku od nekih drugih levičarskih regionalnih lidera koji podržavaju industriju fosilnih goriva, Petro se takođe pozicionirao kao zeleni kandidat, obećavši da je zamrznuti nove naftne i gasne projekte.
- Ovo je velika stvar za Kolumbiju. To je zemlja koja se oslanja na naftu kao svoj glavni izvozni proizvod i to je glavni izvor izvora prihoda države - rekao je analitičar Luis Fajardo.
Različite reakcije
Poznati pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Mario Vargas Ljosa, kazao je da se nada da će Kolumbija održati svoju tradiciju legalnosti i da neće upasti u zonu nesigurnosti u koju je "upala cela Amerika", misleći na učestale pobede levičara na južnom kontinentu.
Sa druge strane, španski premijer Pedro Sančez je izjavio da je Kolumbija izabrala jednakost i društvenu pravdu.
Argentinski predsednik, Alberto Fernandez, koji je osvojio vlast 2019. godine zahvaljujući levičarskoj platformi, napisao je na Tviteru da Petrova pobeda potvrđuje demokratiju i osigurava put ka ujedinjenoj Južnoj Americi u "vremenu kada zahtevamo maksimalnu solidarnost među bratskim narodima".
To osećanje bratstva se osetilo širom regiona. Argentina, Peru, Čile, Meksiko, Bolivija i Honduras su države koje su na prethodnim izborima izabrale levičarske kandidate iako mnogi analitičari smatraju da se dosta toga ipak temeljilo na populizmu, a ne toliko na ideologiji.
Peruanski lider, Pedro Kastiljo, nekadašnji seoski učitelj i sindikalac koji je došao na vlast 2021, izjavio je da se raduje što će sarađivati sa saveznikom.
AP/Guadalupe Prado
Čileanski predsednik, Gabrijel Borić, izjavio je da je Petrova pobeda "radost za Južnu Ameriku".
Bolivijski predsednik, Luis Arse, istakao je da se "učvrstilo savezništvo Južne Amerike".
Venecuelanski predsednik, Nikolas Maduro, koji je bio u lošim odnosima sa Petrovim prethodnikom Ivanom Dukeom zbog njegove podrške Huanu Gvaidu, sa radošću je dočekao rezultate izbora.
- Želje kolumbijskog naroda su uslišene, odbranila su se demokratija i mir - rekao je Maduro.
(AP Photo/Ariana Cubillos
Hvale su stizale i sa druge strane okeana, pa je britanski laburista i nekadašnji lider opozicije Džeremi Korbin čestitao Petru na španskom.
Visoki zvaničnik Evropske unije, Žozep Borelj, rekao je da su Kolumbijci glasali za društvo koje će biti inkluzivnije.
Kao i uvek kada socijalisti dođu na vlast, biznis elita je prilično skeptična i verovatno neće na novog predsednika gledati blagonaklono. Međutim, za veliki broj pristalica Petra i Markezove, ovo je znak nade.
- Mučili smo se toliko dugo, tako da je ovo pobeda za sve Kolumbijce, za mnoge koji su godinama bili zaboravljeni - rekla je jedna Kolumbijka Dajana za BBC.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari