Zabrana abortusa u Americi: Zašto je odluka doneta baš sada i gde će biti uvedena? (VIDEO)

Sjedinjene Američke Države su na nogama jer je Vrhovni sud ukinuo federalno pravo na abortus što znači da o tom pitanju sada odlučuju savezne države. 

Neće u svim državama abortus automatski postati nezakonit, a biće potrebni meseci da se kompletira zakonska procedura da bi se stekla slika u kojim delovima zemlje će biti dozvoljen pobačaj.

Međutim, očekuje se da će polovina saveznih država uvesti nove restrikcije kojima je sud srušio presudu, staru 50 godina, iz slučaja Ro protiv Vejda.

Reakcije su različite. Republikanci likuju, dok je predsednik Džo Bajden rekao da je u pitanju "tragična greška".

AP Photo/Patrick Semansky, File

Širom zemlje su demonstranti izašli na ulice, a zabeleženi su i prvi nemiri i incidenti. U Feniksu, u Arizoni, policija je ispalila suzavac, u Los Anđelesu su građani blokirali saobraćaj, a u Vašingtonu su specijalci bili zaduženi za očuvanje reda i mira.

Klinike za abortuse su počele da zatvaraju svoja vrata. Jedna od njih, u Litl Roku, u Arkanzasu, zatvorena je čim je saopštena odluka o zabrani. Osoblje je pozvalo pacijentkinje da im saopšti da su im termini otkazani.

- Koliko god da smo se pripremali za loše vesti, pogodila nas je ova odluka - rekla je medicinska sestra Ašli Hant.

Osoblje je moralo pacijente da ispraća kroz grupu demonstranata koji su vikali na njih.

- Moj predlog vam je da se okrenete i napustite ovo mesto greha, mesto nejednakosti, ovo zlo mesto - rekla je jedna žena, protivnica abortusa.

AP Photo/Julia Nikhinson

U Nju Orleansu, u Luizijani, zatvorena je jedna od tri klinike koja pruža usluge prekida trudnoće.

Prema rečima Linde Kočer iz klinike, situirane žene će biti u mogućnosti da putuju u druge države na abortus, ali će one siromašne "završiti u mračnoj uličici" gde će se odvijati nelegalne procedure.

BBC prenosi da se očekuje da će oko 36 miliona žena ostati bez pristupa abortusu u svojim državama.

Iako je to veoma sporno pitanje, prema nedavnoj anketi centra "Pew" 61 odsto odraslih Amerikanaca smatra da bi abortus trebalo da bude legalan, dok 37 odsto procenjuje da bi uglavnom trebalo da bude nezakonit.

AP Photo/Rick Bowmer

Inače, sudije koje su donele odluku o zabrani abortusa su: Samjuel Alito, Klarens Tomas, Nil Gorsuč, Bret Kavano i Ejmi Koni Baret. U pitanju su konzervativci za koje je bivši predsednik Donald Tramp rekao da mu je čast što su imenovani tokom njegovog mandata.

O čemu se radilo u slučaju "Ro protiv Vejda"?

Godine 1969, neudata Norma Makorvi (25), pod pseudonimom Džejn Rou, osporila je krivične zakone o abortusu u Teksasu. U to vreme, abortus je bio zabranjen kao neustavan, osim u slučajevima kada je život majke ugrožen.

Zakon protiv abortusa branio je Henri Vejd, okružni tužilac okruga Dalas.

Gospođa Makorvi je čekala svoje treće dete kada je prijavila slučaj i tvrdila je da je silovana. Ali, sud je odbacio optužbe i ona je bila primorana da se porodi.

Godine 1973. njena žalba je stigla pred Vrhovni sud SAD, gde je slučaj ponovo pretresen zajedno sa slučajem 20-godišnje žene iz Džordžije, Sandre Bensing.

Tada su tvrdili da su zakoni o abortusu u Teksasu i Džordžiji bili u suprotnosti sa Ustavom SAD jer su narušili pravo žena na privatnost.

Profimedia

Sa sedam glasova „za“ i dva „protiv“, sudije su odlučile da vlade nemaju ovlašćenja da zabrane abortuse.

Oni su ocenili da je pravo žene da prekine trudnoću zaštićeno Ustavom SAD.

Kako je slučaj promenio prava žena?

Slučaj je stvorio sistem „trimestra“ koji:

- daje Amerikankama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca (trimestar) trudnoće;

- dozvoljava neke državne regulative u drugom tromesečju trudnoće;

- ovlašćuje države da ograniče ili zabrane abortuse u poslednjem tromesečju dok se fetus približava trenutku u kom bi mogao da živi van materice.

Slučaj „Ro protiv Vejda“ je takođe utvrdio da u poslednjem tromesečju žena može da izvrši abortus uprkos zakonskoj zabrani samo ako lekari potvrde da je to neophodno za spas njenog života ili zdravlja.

Ko će prvi zabraniti abortus?

Pravo na abortus trebalo bi da ostane legalno u 35 država, a mogao bi da bude nelegalan u 11 država. Ilegalan je u pet država.

Politika abortusa je sada potpuno u rukama vlasti saveznih država.

- To će biti prava noćna mora - rekla je Grir Donli, profesorka prava specijalizovana za pitanja reproduktivnog zdravlja na Univerzitetu u Pitsburgu. Kako je navela, stvoriće se "pravni limbo" dok se procedure budu usaglašavale, a postoje mnoga pitanja na koja ona jednostavno nema odgovore.

Samo tri države, Južna Dakota, Luizijana i Kentaki, imaju zakone prema kojima se abortus odmah zabranjuje.

AP Photo/Stephen Brashear

Većina država ima tzv. zakone-okidače koji podrazumevaju da državni tužilac, guverner ili zakonodavno telo moraju utvrditi da mišljenje suda zaista poništava presudu Ro protiv Vejda, a odluke mogu stupiti na snagu i nakon 30 dana.

U drugim državama će se o odluci razmatrati mesecima što znači da abortus ostaje legalan, makar kratkoročno, kao na primer u Ohaju.

Postoji i grupa od 13 država koje imaju različita izuzeća od zabrane abortusa. Iako dozvoljavaju abortuse ukoliko je ugrožen život trudnice, samo njih pet nudi tu mogućnost u slučaju silovanja ili incesta.

Abortus će ostati legalan u 27 država i distriktima - Kalifornija, Aljaska, Kolorado, Konektikat, Delaver, Distrikt Kolumbije, Florida, Havaji, Ilinois, Indijana, Ajova, Kanzas, Mejn, Merilend, Masačusets, Minesota, Montana, Nebraska, Nevada, Nju Hempšir, Nju Džerzi, Novi Meksiko, Njujork, Oregon, Pensilvanija, Road Ajlend, Vermont, Virdžinija, Vašington.

Među državama koje bi mogle da zabrane abortus su: Alabama, Zapadna Virdžinija i Viskonsin.

Države koje će uskoro zabraniti pravo na abortus su: Arkanzas, Ajdaho, Misisipi, Misuri, Tenesi, Juta i Vajoming.

Abortus će biti zabranjen u Teksasu, Južnoj Dakoti, Kentakiju, Luizijani i Oklahomi.

Postoje i države u kojima je pravo na abortus za sada dozvoljeno, ali postoji mogućnost da se to promeni: Arizona, Džordžija, Mičigen, Severna Karolina, Ohajo i Južna Karolina.

Kolorado, Nju Džerzi, Oregon i Delaver štite pravo na abortus kroz trudnoću. Na drugom kraju spektra je, recimo, Florida koja bi u julu trebalo da uvede zabranu abortusa posle 15. nedelje trudnoće. Situacija će se menjati od države do države.

Zašto je poništena odluka iz 1973. godine?

Sudije Tomas, Baret, Kavano i Gorsuč su se složili sa nacrtom sudije Alita i to su obrazložili ovim rečima: "Smatramo da 'Ro protiv Vejda' mora biti poništen. Ustav ne pominje abortus i nijedno takvo pravo, stoga, nije zaštićeno bilo kojim ustavnim aktom, uključujući i ono na kome je slučaj bio zasnovan - Klauzula o propisanom postupku iz 14. amandmana. 'Ro protiv Vejda' je bio šokantno pogrešan od samog početka. Njegovo rezonovanje je bilo ekstremno slabo i odluka je imala štetne posledice... Ro i Kejsi su dolili ulje na vatru i produbili podele. Vreme je da se obrati pažnja na Ustav i da se pitanje abortusa vrati izabranim predstavnicima".

Kako su dalje naveli, abortus predstavlja duboko moralno pitanje.

AP Photo/Jae C. Hong

- Ustav ne zabranjuje građanima bilo koje države da regulišu ili zabranjuju abortus. Ro i Kejsi su prisvojili to ovlašćenje. Sada poništavamo te odluke i ovlašćenja vraćamo narodu i njihovim izabranim predstavnicima - dodali su u obrazloženju.

Sudije Stiven Brejer, Sonja Sotomajor i Elena Kagan se nisu složili sa poništavanjem presude.

Kako su naveli, milioni žena su izgubili osnovnu ustavnu zaštitu, a savezna država sada može primorati ženu da rodi, zabranjujući čak i najranije abortuse. Oni smatraju da kada je neko primoran da nešto uradi, to se može pretvoriti u noćnu moru.

- One bez novca ili mogućnosti da brinu o svom detetu ili odsustvuju sa posla, neće biti tako srećne ruke. Možda će pokušati da se podvrgnu nebezbednim metodama abortusa, zbog čega će im i život biti ugrožen. Možda će izneti trudnoću, ali po cenu ličnog ili porodičnog gubitka. Na kraju, izgubiće kontrolu nad svojim životom - naveli su, između ostalog istakavši da Ustav više ne pruža zaštitu, uprkos garantovanju sloboda i jednakosti za sve.

Zašto se sve ovo dešava sada?

Od Vrhovnog suda je prethodno zatraženo da donese odluku o zakonu Misisipija koji osporava "Ro protiv Vejda".

Sud se sastoji od devet sudija koji su na tim funkcijama doživotno.

Predsednik Donald Tramp imenovao je trojicu tokom svog predsedničkog mandata, kada su se pojavila upražnjena mesta.

Erin Schaff/The New York Times via AP, Pool, File

To je promenilo političku naklonost suda u onu koja je bila skeptičnija u vezi sa slučajem „Ro protiv Vejda“ i više podržavala ograničavanje pristupa abortusima.

Sva trojica Trampovih imenovanih glasala su za poništavanje.

Istovremeno, mnoge republikanske države širom zemlje poslednjih godina usmeravaju svoju pažnju na donošenje restriktivnijih zakona. Kako inače vlada sve veće nezadovoljstvo i vladavinom demokrate Džoa Bajdena, republikanske države sve više okreću kormilo na svoju stranu.

U pitanju je politički zemljotres koji će se osetiti u svih 50 američkih država. Ono što je sigurno da ovakva mera neće zaustaviti abortuse već će ih samo načiniti teže dostupnim.

U SAD je 2019. godine izvršeno između 600.000 i 800.000 abortusa. Prema podacima Centra za kontrolu bolesti, svaka šesta trudnoća se prekine, a 90 odsto abortusa se obavi u prvom tromesečju. Više od polovine žena su već majke i to je, u najvećem broju slučajeva, njihov prvi prekid trudnoće.

Inače, Amerikanci biraju članove Kongresa krajem ove godine. Demokrate se nadaju da će se zagovornici abortusa aktivirati i glasati za njih. Ipak, već nisu uspeli da uvedu zakon kojim savezne države ne mogu imati individualno pravo da zabranjuju abortus.

Čak iako demokrate zadrže kontrolu u Predstavničkom domu i Senatu, neće moći da obore ovu presudu.

Sa druge strane, ima dosta republikanaca koji bi želeli da se abortus proglasi nezakonitim u celoj državi. To bi mogla da bude sledeća borba ukoliko republikanci preuzmu kontrolu nad Kongresom.

U tom slučaju, građani su se zapitali šta će se onda dogoditi sa određenim vidovima kontracepcije ili veštačke oplodnje.

Kako je preneo BBC, Amerika je danas duboko podeljena na dva plemena koja imaju potpuno različite vrednosti, uverenja i ciljeve, a sada su se još više udaljila.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi