"Korumpirana zemlja ne treba da uđe u EU": Ukrajina u bloku evropskih članica - koliko je to realno i kako će profitirati evropski lideri?

Samo četiri dana nakon što su ruske trupe ušle u Ukrajinu, predsednik Vladimir Zelenski je podneo zahtev za članstvo te zemlje u Evropskoj uniji.

Tada je istakao da EU treba hitno da primi Ukrajinu po novoj proceduri, a skoro četiri meseca kasnije, Evropska komisija je dala preporuku da Kijev dobije status kandidata.

Članice EU, njih 27, treba da saopšte da li se slažu sa tom odlukom ili ne.

Kao i u slučaju potencijalnog ulaska Ukrajine u NATO, i članstvo u EU je godinama veoma kontroverzna tema. Podsetimo, kada je nekadašnji predsednik Viktor Janukovič iznenada odlučio da ne potpiše sporazum sa EU 2013. godine, počeli su krvavi protesti na Majdanu, što je dalje odredilo sudbinu Ukrajine, uglavnom kao američkog vazala.

Analitičari smatraju da bi, čak i da se zemlje članice slože da je Ukrajini mesto u Uniji, proces mogao da traje godinama.

Na papiru, pridruživanje izgleda veoma jednostavno, ali kao što znaju i države našeg regiona, to nije baš tako u praksi. I Ukrajina bi trebalo da ispuni seriju uslova pre nego što pregovori uopšte počnu, čak iako 27 članica podrži odluku da dobije status kandidata.

Nekadašnja nemačka kancelarka, Angela Merkel, više puta je isticala da se nije slagala sa tim da Kijev uđe u EU jer se radi o korumpiranoj zemlji. Ukrajina bi trebalo da pokaže da su njene institucije u skladu sa evropskim vrednostima, ali se čini da je to prilično nemoguće, pogotovo usled aktuelne krize.

Angela Merkel; Profimedia

Iako većina evropskih država podržava Ukrajinu, Uniji ne može da pristupi zemlja koja se nalazi u ratu ili bilo kakvom konfliktu. Postoji opravdana bojazan da Kijev neće moći da ispuni niz kriterijuma, poput ekonomije slobodnog tržišta, poštovanja ljudskih prava i slično, ali glavni prigovori su političke prirode.

Dugogodišnje članice se brinu da će se narušiti ravnoteža moći jer će se pomerati ka istoku, a zemlje poput Mađarske i Poljske se već smatraju problematičnim. Jedna od zamerki i je da je Ukrajina već progutala veliki deo evropskog budžeta i da joj zato ne treba dozvoliti brz ulazak u EU.

Osim toga, šta je sa zemljama Zapadnog Balkana, na koje su izgleda svi zaboravili.

CNN prenosi da je Ukrajina daleko čak i od pokretanja pregovora s obzirom na aktuelne sukobe.

Dvostruki standardi?

Evropska komisija je dala preporuku da se Ukrajini dodeli status kandidata EU, a isto važi i za Moldaviju, dok će Gruzija morati da ispuni određene uslove.

Podsetimo, četiri evropska lidera su u četvrtak posetila Kijev kada su istakli da žele da vide Ukrajinu u EU.

AP Photo/Natacha Pisarenko

Međutim, drugi zvaničnici napominju da put do Evropske unije nije lak i da ne treba stvarati prečice do nje.

Austrijski kancelar Karl Nehamer poručio je da će Austrija status kandidata za članstvo Ukrajine u EU podržati samo pod uslovom da u procesu proširenja ne bude dvostrukih standarda, istakavši da se moraju primeniti ista merila kao i za kandidate sa Zapadnog Balkana.

- Za mene ne bi bilo zamislivo da odobrimo status kandidata Ukrajini, a istovremeno da zemlje, kao BiH, i dalje držimo izvan - naglasio je Nehamer.

On je podvukao da postoje jasni kriterijumi koji se moraju bez izuzetka ispuniti.

- Ne sme biti dvostrukih standarda ili kandidata prve ili druge klase - istakao je Nehamer.

Preporuka Evropske komisije je, stoga, samo početak dugog i komplikovanog puta.

Čak je i predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Metsola, potvrdila da je primanje novih članica veliki izazov.

- Proširenja su uvek složena, imate različite države, drugačije puteve, drugačije korake koji moraju da se preduzmu, drugačija pravila kojima morate da se povinujete. Ali, ovo je trenutak kada moramo da pošaljemo najjaču političku poruku - Ukrajina pripada evropskoj porodici - rekla je za CNBC.

Ludovic Marin, Pool via AP

Dobijanje političke podrške diže moral Ukrajini i šalje upozoravajuću poruku Rusiji, mišljenje je zapadnih medija.

Međutim, šta je sa drugim državama?

Na Balkan zaboravili?

Državama Zapadnog Balkana se decenijama obećava ulazak u EU, uključujući i Severnu Makedoniju koja je čak promenila i zvaničan naziv zemlje kako bi poboljšala svoje šanse, ali uzalud.

Moldavija i Gruzija su, takođe, izrazile želju da se pridruže bloku u jeku ukrajinske krize.

- Dok se odigrava sukob u Ukrajini, moramo da ostanemo u pripravnosti i isti prioritet damo Zapadnom Balkanu kao i Ukrajini - naveli su austrijski ministri Aleksandar Šalenberg i Karolin Edstadler.

- Ne možemo sebi da dozvolimo da stvaramo kandidate prvog i drugog reda - naveli su u pismu Žozepu Borelju.

Ipak, čini se da su evropski zvaničnici već odlučili da Zapadni Balkan, kome pripadaju Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, nije više prioritet.

Davanje privilegovanog tretmana Kijevu moglo bi da uznemiri države regiona.

Ludovic Marin, Pool via AP

- Želimo da te zemlje budu čvrsto usidrene u našem kampu, u jednom evropskom načinu života, potrebno je da im pokažemo da su ključni partneri i da ozbiljno shvatamo njihovu evropsku budućnost - precizirali su austrijski zvaničnici.

Analitičari smatraju da će proći godine pre nego što države članice zaista i odobre Kijevu članstvo u EU zato što Ukrajina ima obavezu da sprovede značajne ekonomske i političke reforme kako bi se uklopila sa evropskim pravilima.

S obzirom na to koliko se dugo Ukrajini mažu oči da bi mogla da bude članica NATO, zbog čega je, između ostalog, pokrenuta ruska specijalna vojna operacija u Donbasu, pitanje je koliko će ulazak u EU zaista biti brz i moguć.

Teško izvodljivo

Politički stručnjaci smatraju da puno članstvo Ukrajine u EU nije moguće.

- Iako je skori ulazak Ukrajine u EU malo verovatan, uočava se jasna promena stava prema proširenju među liderima EU koji shvataju da je stavljanje država, koje žele članstvo, na čekanje veoma frustrirajuće - rekla je Ana Rozenberg iz savetničke firme "Signum Global".

- Tako da, evropski lideri su sada mnogo otvoreniji za proširenje nego ranije, pre nego što je počeo sukob, ali ostaju određeni problemi - poput Mađarske - dodala je Rozenberg koja smatra da je Budimpešta, od pristupanja 2004. godine, trn u oku Evropskoj uniji.

Imajući u vidu da EU postepeno zabranjuje ruske energente, to su odluke koje zahtevaju jednoglasnost što nije slučaj jer je Mađarska svesna da ne može tek tako da se odrekne ruskog gasa ili nafte.

EU se sastoji od 27 članica koje se ne slažu uvek po svim pitanjima, a svaka od njih ima svoje prioritete unutrašnje politike. Postizanje konsenzusa će biti još teže ukoliko ih bude više, prenosi CNBC.

Osim toga, ne zna se tačno kada bi sukob u Ukrajini mogao da se završi.

Kako će EU profitirati?

Evropski lideri su ove nedelje posetili Kijev, a istovremeno je ruski gigant Gasprom saopštio da smanjuje isporuke gasa Evropi za 40 odsto, navodeći da je reč o održavanju pumpi.

Kolumnistkinja Rejčel Marsden smatra da evropski lideri koji su posetili Kijev pokušavaju da se dobro kotiraju "kod kuće", a kako cene osnovnih potrepština samo rastu, sve im je teže da smanje nezadovoljstvo građana.

Ludovic Marin, Pool via AP

Marsdenova smatra da će evropski lideri potencijalno članstvo pokušati da iskoriste kako bi nametnuli svoju vlast u Kijevu.

Prema njenim rečima, nije iznenađujuće da je francuski predsednik, Emanuel Makron, promenio retoriku i sada naglašava pregovore, a ne održavanje sukoba.

- Predsednik Ukrajine i njeni lideri moraju da pregovaraju sa Rusijom - istakao je.

Makrona je Kijev prethodno kritikovao jer je istakao da se mora predati deo teritorije kako bi se završio sukob. Na meti ukrajinskih kritika je bio i nemački kancelar Olaf Šolc jer je odugovlačio sa isporukom naoružanja. 

- Međutim, naoružanje stiže, a ukrajinski zvaničnici se ponašaju kao dečko koji je ispaljen na sastanku - smatra Marsdenova.

Prema njenom mišljenju, Evropa je sebe stavila u nezgodnu poziciju jer je obećala potpunu podršku Ukrajini i Zelenskom, ali je shvatila da se mir ne može realistično postići ako se Zelenskom daje sve što traži, i da će do mira morati da se dođe pregovorima, a ne uzdanjem u pobedu ukrajinskih trupa. U tom smislu, Evropa gleda drugačije na situaciju od Vašingtona koji želi da profitira od rušenja ekonomskih i  političkih veza EU i Rusije.

AP Photo/Natacha Pisarenko

Francuska, Nemačka, Italija i Rumunija su pozvale da Ukrajina što pre dobije status kandidata, ali bi to moglo da potraje i do 15 ili 20 godina, kao što je napomenuo francuski ministar za pitanja EU Klemen Bon. Makron je sam istakao da bi proces mogao da potraje decenijama.

- Niko ne misli da će ovo stvarno biti brz proces. Nijedna zemlja koja je uvrstila neonaciste u svoju vojsku, kao što se to dogodilo u Ukrajini, neće dobiti pečat EU. Niti će to biti zemlja čiji lider zahteva smrtonosno oružje svaki put kada se pojavi preko Zuma. Međutim, stavljanje šargarepe ispred Zelenskog koji je, iskreno govoreći, izvan svake kontrole, jedan je način da se pozove pred pregovarački sto pod uslovima EU - smatra kolumnistkinja.
 
Mahanje kandidaturom EU daje Evropi prednost održavajući mantru da će "Ukrajina sama odlučiti o svojoj sudbini", a Zelenski će dobiti priliku da potraži razlog da okonča krizu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi