Velika analiza: Planeta gori zbog ratnih sukoba, Srbija mudrom politikom ostaje oaza mira i stabilnosti

Posmatrajući dešavanja u svetu, naročito tokom prethodnog meseca, ne možemo se oteti utisku da se nalazimo u eri ekstremne globalne nestabilnosti. Sukob u Ukrajini, koji ne staje od 24. februara prošle godine, svakodnevno ostavlja razorne posledice, kako na području na kom se odvija, tako i globalno. 

Dok ceo svet gori, Srbija je oaza mira i stabilnosti 

Daleko od toga da je ovo jedini sukob koji se trenutno odvija na planeti, ali je verovatno, još uvek najopasniji. Rusko-ukrajinski konflikt je opasan, zato što se njegovim daljim intenziviranjem i sve većom kulminacijom potencijalno povećava opasnost od direktne vojne konfrontacije između Rusije i Zapada. Obzirom da živimo u nuklearnoj eri, ukoliko bi došlo do direktnog sukoba najvećih supersila, poput Rusije i SAD (NATO), to bi moglo čitavu planetu da odvede u ambis i nestanak.

Ukrainian Emergency Situations Ministry via AP

Sada se ponovo, početkom oktobra aktiviralo bliskoistočno žarište, sukobom Izraela i Palestine, sa veoma prisutnom opasnošću da se rat dodatno proširi i uvuče još neke zemlje u krvavi konflikt. To je sukob koji preti čak da zaseni i rusko-ukrajinski rat. Postoje i još neke, potencijalno veoma opasne, tačke mogućih sukoba u budućnosti, poput Tajvana ili Južnog kineskog mora. Ako se osvrnemo na globalna zbivanja deceniju i po unazad, primetićemo da smo živeli u veoma turbulentnom periodu, a turbulencije se nastavljaju i dalje, čak se i dodatno usložnjavaju. 

AP Photo/Ohad Zwigenberg

Velika svetska ekonomska kriza, ruska intervencija u Gruziji, Arapsko proleće – sa posebno razornim ratom u Siriji i pratećom migrantskom krizom, sukob u Ukrajini i tzv. Novi hladni rat Rusije i Zapada, večiti sukob u Izraelu i Palestini – sve su to događaji i procesi koji pokazuju u kakvom nesigurnom svetu danas živimo. Tokom prethodnih godina imali smo i brojne terorističke napade, širom Evrope i sveta. Ne zaboravimo ni globalne geopolitičke potrese, poput Bregzita, kao ni velike društveno-političke tenzije i podele u nekim od globalno najvažnijih zemalja.

Ovde, pre svega, mislimo na političke i rasne tenzije u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na proteste Žutih prsluka u Francuskoj. Grčka finansijska drama, takođe je pretila 2015. godine da ozbiljno uzdrma same temelje evrozone, kao i Evropske unije u celini. Ako na sve ovo pobrojano, još i dodamo ekološko-klimatske probleme, kao i globalnu krizu izazvanu pandemijom virusa Kovid-19, slika sveta u kome živimo postaje još dramatičnija i komplikovanija.

Većina navedenog, itekako utiče na život svih ljudi na planeti, bez obzira koliko su geografski udaljeni od sukoba, jer ceo svet je postao globalno selo. Jedan ratni sukob može da izazove mnoge probleme i ostatku sveta, pored svih onih koje svaki rat već nosi, sam po sebi. Dešavaju se dramatični globalni potresi na ekonomskom i energetskom planu, a veliki problemi nastaju u vezi sa snabdevanjem hranom. Planetarni zdravstveni izazov, kao što je korona virus, još uvek ne potpuno ugašen, nije samo zdravstveni problem, već je daleko širi – izazvao je društvene, ekonomske potrese, poremećaje u lancima snabdevanja, dovođenje u pitanje slobodnih granica i protoka i sl. 

Pritisci na našu zemlju ne prestaju, ali Srbija se ne da

Migrantski talas je takođe doneo mnoge probleme, a čemu svedočimo ovih dana i u Srbiji - kako na polju bezbednosti, (ne)poštovanja ljudskih prava, ekonomije, tako i time što je postao jabuka razdora između pojedinih zemalja, kao i na nivou Evropske unije (EU), koju je žestoko podelilo ovo pitanje. Brojne transnacionalne pretnje, poput terorizma, organizovanog kriminala, trgovine oružjem, proliferacije oružja za masovno uništenje itd. – fenomeni su koji ne poznaju granice.

Nekako se čini da se loše stvari, mnogo lakše i brže (na)kaleme sa jednog na drugi kraj sveta. Subjektivni je osećaj mnogih, da se opasnosti i pretnje daleko brže šire našom planetom, nego sve one dobre i uzajamno korisne stvari. U skladu sa onom izrekom da je dovoljna i kap otrova da zatruje sto litara i najčistije vode. Nesporno je to da je sve ono što čini izazov(e) za stabilnost celokupne naše planete što uzrokuje globalne krize – automatski izazov za svaku nacionalnu državu, pa i za našu Srbiju. Pogotovo što se jačanjem kriza i globalnih konfrontacija  pojačavaju i pritisci na našu zemlju da se u tim sukobima opredeli, a u protivnom joj se preti posledicama.  

Tanjug printscreen

Sva ova globalna dešavanja itekako utiču na Srbiju, kao i na region. Naša zemlja, za sada, kroz sve ove svetske turbulencije prolazi relativno neokrnjeno i uspeva da (o)čuva mir i stabilnost. Uz postojeće globalne izazove, naš region ima i neke svoje specifičnosti i posebne probleme. Srbija ima i unutrašnje izazove po svoju stabilnost i potencijalne krize, na koje mora da ima uvek spremne odgovore, jednako kao i na globalne i regionalne izazove. Zbog svega toga, samo neznalice ili zlonamerni mogu da se podsmevaju uspešnoj srpskoj politici mira i stabilnosti tokom svih ovih globalnih previranja, smatrajući kako to nije ništa posebno, jer se stabilnost sama po sebi podrazumeva ili da je to jednostavno splet nekih okolnosti, sreće ili slučajnosti. 

Srbija - zemlja koja ima kičmu! 

U ozbiljnoj politici, a pogotovo u geopolitici, nema previše slučajnosti i nema sumnje da Srbija uspešno opstaje u svim ovim svetskim sukobima, najpre zahvaljujući veoma mudroj politici državnog rukovodstva. Pogotovo imajući u vidu koliki su pritisci na našu zemlju po pitanju Kosova i Metohije, ili po pitanju( ne)uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.Predsednik Aleksandar Vučić je opet, po ko zna koji put, nedavno ponovio da po ovim pitanjima neće biti
nikakvih promena i popuštanja. Srbija uspeva da se za svoje interese bori uz očuvanje mira, a uz održavanje odnosa i sa onima koji se po ovim pitanjima ne slažu sa nama, ali cene nas kao zemlju koja ima kičmu.

Nekada je veoma teško povući jasnu granicu između spoljne i unutrašnje politike. Često se prepliću globalni, regionalni i unutrašnji izazovi, rizici i pretnje, kao i svi oni eksterni i interni faktori koji utiču na njih. Osim što je čitav svet postao jedno veliko ,,globalno selo’’, pa usled te međuzavisnosti sve što se dešava na jednom kraju planete utiče, nikad brže, na druge krajeve sveta, postoji i onaj drugi aspekt, potencijalno destruktivnih, spoljnih uticaja. Pored onih koji mogu biti nenameravani, ali se ipak dešavaju, usled međuzavisnosti i povezanosti, postoje i uticaji i prelivanja spolja koji su planski i ciljani. To su uticaji koje inostrani akteri, bilo državni ili nedržavni, sprovode radi ostvarivanja nekih svojih ciljeva, u skladu sa svojim interesima. 

Printscreen/RTS

Oni ne moraju uvek nužno biti neprijateljski usmereni prema državi koja je meta takvih uticaja, ali veoma često to i jesu. Posebno je opasno kada eksterni faktori pokuša(va)ju da tim svojim destruktivnim delovanjima izazovu nekakvu krizu i nestabilnost u određenoj državi. To su veliki izazovi za stabilnost svake zemlje, pa i Srbije, što zahteva anticipiranje unapred potencijalnih kriza i spretno upravljanje njima.

Kada su u pitanju pojmovi poput krize i (ne)stabilnosti, čini se da su to fenomeni koje nekako veoma dobro razumemo u praktičnom, životnom smislu. Intuitivno ih osećamo, čak iako ih pojmovno nekad ne razumemo do kraja. Bezbednosni teoretičari, često kada objašnjavaju fenomen bezbednosti, porede ga sa vazduhom – kao nešto podrazumevajuće i čiju vrednost ne
shvatamo, do trenutka dok to ne izgubimo. Nešto slično bi se moglo primeniti i na pojam (ne)stabilnosti, u smislu da vrednost stabilnosti bolje razumemo i vrednujemo u periodu odsustva iste, tj. u periodu nestabilnosti. 

Mir i stabilnost u Srbiji - rezultat predanog rada, a ne plod slučajnosti

Sa druge strane, o fenomenu krize nećemo verovatno mnogo razmišljati, dok kriza ne zakuca na vrata. Nećemo pomisliti koliko je možda truda uloženo baš da nam ta kriza ne bi zakucala na vrata. U vremenima brzih promena i svetskih kriza, svakako bi trebalo više ceniti vrednosti poput mira i stabilnosti, a ne samo u trenucima kada nam sve to izmiče. Takođe bi trebalo razmišljati koliko je teško upravljati krizama, anticipirati ih, spremati se za njih, preventivno ih suzbijati. Kriza nastaje obično onda kada društvo zapadne u neko haotično i burno stanje. Osnovni izvori toga su najčešće ekonomske i finansijske prirode, a nastaje i usled razjedinjenosti oko vitalnih nacionalnih interesa i kada je narušen sistem bezbednosti države i društva. Takođe kriza dosta zavisi i od subjektivnog osećaja i psihološke percepcije ljudi o njoj da li je ima ili nema. 

Printscreen/RTS

Trenutna situacija u Srbiji pokazuje da ipak imamo stabilnost, čak i u ovim globalno nenormalnim, nestabilnim vremenima. Neće biti da je to baš sve slučajnost. Ma koliko kritizerima bilo teško to da priznaju, biće da ipak naše rukovodstvo, predvođeno predsednikom Vučićem, ipak oko toga nešto dobro radi. Jer čak i sreću treba zaslužiti, a i ona prati samo hrabre! 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi