Kina nije zaboravila napad na ambasadu u Beogradu: Zašto Peking nije osudio Iran i može li da utiče na smirivanje tenzija

Kina je izrazila "duboku zabrinutost“ zbog eskalacije tenzija na Bliskom istoku nakon što je Iran lansirao stotine bespilotnih letelica i projektila u napadu na Izrael, povećavajući izglede za širi sukob u regionu u kom se Peking obavezao da će igrati ulogu mirotvorca i promovisati svoju bezbednosnu viziju.

- Kina poziva relevantne strane da pokažu smirenost i uzdržanost kako bi sprečile dalju eskalaciju - navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova izdatom u nedelju, u kom se najnovije tenzije opisuju kao "prelivanje sukoba iz Gaze“, za koji je rečeno da treba da se okonča što pre.

- Kina poziva međunarodnu zajednicu, posebno zemlje sa uticajem, da odigraju konstruktivnu ulogu za postizanje mira i stabilnosti u regionu - dodalo je Ministarstvo.

Iranski udari, za koje je Teheran rekao da su odmazda za bombardovanje iranske diplomatske zgrade u Damasku 1. aprila koje je pripisao Izraelu, prvi su direktan napad Islamske Republike na Izrael.

U razgovoru sa iranskim kolegom Hoseinom Amirom Abdolahijanom u ponedeljak kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji ponovio je da Peking snažno osuđuje i odlučno se protivi napadu 1. aprila, navodi kinesko Ministarstva spoljnih poslova.

Vang nije osudio iransku odmazdu. Kina je akciju Irana opisala kao ograničenu, rekavši da predstavlja čin samoodbrane i istakavši da ceni naglasak Teherana da "ne cilja na regionalne i susedne zemlje“, rekao je Vang.

Profimedia

Osim toga, specijalni kineski izaslanik za Bliski istok Žai Jun sastao se u ponedeljak sa Irit Ben-Aba Vitale, izraelskom ambasadorkom u Kini, i ponovio poziv Pekinga na "trenutni prekid vatre i prekid neprijateljstava“ u Gazi i izrazio "duboku zabrinutost" zbog eskalacije regionalnih tenzija.

Zapadni saveznici pozvali su Izrael na deeskalaciju, kako raste strah od sveopšteg regionalnog rata - što je scenario koji je Vašington nastojao da izbegne uz pomoć Pekinga. Izrael i njegovi saveznici presreli su najveći deo oružja koje je Iran lansirao, ali su neki vojni ciljevi ipak pogođeni.

Nakon udara u Damasku, u kom je ubijeno sedmoro ljudi, uključujući dva najviša iranska vojna komandanta, američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je sa Vangom i drugim kolegama u Turskoj i Saudijskoj Arabiji kako bi "razjasnio da eskalacija nije ni u čijem interesu i da zemlje treba da ohrabruju Iran da je ne podstiče“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta.

To nije prvi put da SAD traže od Kine da utiče na Iran od izbijanja rata između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas prošlog oktobra.

Nakon napada pobunjenika Huta na komercijalni brod u Crvenom moru krajem prošle godine, američki zvaničnici su više puta pokušavali da navedu Peking da izvrši pritisak na Teheran - za koji se veruje da obučava, finansira i oprema Hute - da obuzda napade.

Bliski odnosi

Poslednje rasplamsavanje tenzija ponovo je pokrenulo pitanje koliki uticaj Kina ima nad Iranom i da li je Peking spreman da svoj politički kapital pretvori u uticaj.

Profimedia

- Kina ima veliki potencijal uticaja na Iran - rekao je Vilijam Figeroa, docent na Univerzitetu Groningen u Holandiji.

Kina je bila najveći trgovinski partner Irana u protekloj deceniji i kupuje 90 odsto iranskog izvoza nafte, pružajući Teheranu spas od američkih sankcija. Kineske kompanije takođe obezbeđuju Iranu opremu za obezbeđenje i nadzor.

U praksi, međutim, Kina izbegava da povuče ove poluge da bi uticala na ponašanje Irana, rekao je Figeroa.

- Pravljenje oružja od trgovinskih odnosa, posebno na tako istaknut način, potkopalo bi njenu veću regionalnu strategiju razvoja bliskih ekonomskih veza širom globalnog juga - kazao je on.

Kina je uveliko proširila svoj ekonomski i politički uticaj na Bliskom istoku. Poslednjih godina kineski lider Si Đinping obećavao je da će doprineti unapređenju mira na Bliskom istoku u okviru svoje Globalne bezbednosne inicijative da ponudi alternativu bezbednosnom poretku predvođenom Zapadom.

Prošle godine Peking je posredovao u istorijskom zbližavanju između Saudijske Arabije i Irana, dva dugogodišnja regionalna rivala, ali bi obuzdavanje Teherana u tekućem sukobu moglo da se pokaže kao teži zadatak za Kinu, kažu analitičari.

Profimedia

Odnosi između Pekinga i Teherana već su zategnuti zbog "hronično nedovoljnih ulaganja Kine u Iran“, uprkos ponovljenim obećanjima i prethodnim pokušajima da utiče na iransku politiku u vezi sa napadima Huta, rekao je Figeroa.

- Iako su srećni što igraju ulogu u pregovorima, realnost je da su i dalje prvenstveno zainteresovani za trgovinske i diplomatske inicijative. Oni su svesni toga i ne žele da se preopterećuju na način na koji veruju da su to učinile SAD - izjavio je on.

Dok je Kina iskreno zabrinuta zbog rizika koji širi sukob predstavlja za njene investicije i trgovinu u regionu, posebno njene energetske sporazume, ona veruje da je osnovni uzrok sukoba u Gazi.

- Stoga ona vidi pravo rešenje ne u tome da obuzda Iran, već u tome da SAD obuzdaju Izrael i dovedu sukob do dogovorenog rešenja koje uključuje dve države - rekao je Figeroa.

Bez osude za Iran

Nedostatak kineske osude iranskog napada tokom vikenda u suprotnosti je sa stavovima SAD i drugih zapadnih saveznika, kao i sa reakcijom Pekinga nakon izraelskog udara na njegov diplomatski objekat u Siriji ranije ovog meseca, kojim je, kako su UN zaključile, prekršeno međunarodno pravo.

AP Photo/Omar Sanadiki

Izrael nije preuzeo odgovornost za taj vazdušni napad, ali je vojni portparol rekao za CNN da Izrael veruje da je pogođena "vojna zgrada Kudsovih snaga“, a ne konzulat.

Peking je oštro osudio taj vazdušni napad na Damask.

- Bezbednost diplomatskih institucija ne sme biti narušena, a suverenitet i nezavisnost Sirije moraju se poštovati - rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na redovnoj konferenciji za novinare dan nakon napada.

- Usred trenutnih turbulencija na Bliskom istoku, protivimo se svakom aktu koji bi eskalirao tenzije - dodao je.

Peking je tu poruku preneo Vašingtonu prošle nedelje, kada je Vang u telefonskom razgovoru sa Blinkenom naglasio da Kina oštro osuđuje napad na iransku ambasadu u Siriji, navodi kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

Jun Sun, direktor kineskog programa u istraživačkom centru Stimson sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Kina nerado osuđuje Iran za uzvratne udare jer vidi Teheran kao žrtvu.

Printscreen/ Youtube/AP Archive

- Mislim da su Kinezi posebno naklonjeni Iranu, s obzirom na njihovo iskustvo bombardovanja kineske ambasade u Beogradu. Zato Kina ne osuđuje Iran - rekao je Sun.

Tokom vazdušnog napada NATO-a na bivšu Jugoslaviju 1999. godine, piloti su napali kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši tri kineska novinara.

Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD, izvinio se tadašnjem kineskom lideru Đang Ceminu i nazvao bombardovanje "tragičnom nesrećom“ koja je rezultat pogrešnih obaveštajnih podataka.

Peking je u međuvremenu osudio taj napad kao "varvarski čin“, a zatim su buknuli protesti ispred američkih diplomatskih objekata širom Kine.

- Prema tome, malo je verovatno da će Kina vršiti pritisak na Iran. Da su SAD izvršile dovoljan pritisak na Izrael ne bi bilo ni izraelskog napada ni iranske odmazde - to smatra Kina. Vršiti pritisak na Iran, koji se pre svega vidi kao žrtva, nelogično je - zaključio je San.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi