Sedmica u svetu: Nova saznanja o teroristima posle napada u Moskvi, krhki most u Americi i smrtonosna glad u Gazi

U nedelji za nama (25-31. marta) Rusija je nastavila sa ispitivanjem terorista koji su izvršili napad u Moskvi, most u Blatimoru se srušio kada je u njega udario teretni brod, a unesrećene stanovnike Gaze mučila je glad. Ukrajina je priznala da je sve slabija, Asanžu je dozvoljeno da se žali na odluku suda u Londonu, a poljoprivrednici u Evropi nastavili su sa svojim negodovanjem.

Morenje glađu u Gazi

Savet bezbednosti UN usvojio je na samom početku sedmice rezoluciju kojom se traži hitan prekid vatre između Izraela i Hamasa i hitno i bezuslovno oslobađanje svih talaca, pošto su se Sjedinjene Američke Države uzdržale od glasanja, ali to nije dovelo do promene situacije u Gazi, gde je IDF nastavio da sprovodi napade na civilne objekte, bolnice i militante Hamasa.

AP Photo/Fatima Shbair, File

Bivši američki predsednik Donald Tramp upozorio je da Izrael "gubi dosta podrške" i da mora da završi rat u Gazi pre nego što mu reputacija još više opadne, Španija je izvršila humanitarnu akciju slanja 26 tona hrane iz vazduha u opkoljeni Pojas Gaze, a pet ljudi je poginulo u pucnjavi i stampedu do kojih je došlo tokom preuzimanja humanitarne pomoći.

U Gazi je od gladi preminula i 28. osoba, a kako se je došlo do izgladnjivanja ljudi zarobljenih u izolovanoj enklavi možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Ukrajina bez pomoći

Rusi su u ponedeljak nastavili sa bombardovanjem Ukrajine, ciljajući ovog puta direktno u Kijev, gde je stradala jedna žena, Poljska je počela da razmatra obaranje ruskih raketa koje se približe njenim granicama, ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je optužbe o navodnom planiranju borbe Rusije protiv Evrope kao potpunu besmislicu, otkrivši da dizanje prašine oko toga ima za cilj da zastraši stanovništvo tih zemalja.

AP Photo/Armando Babani

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je evropske lidere na realnu pretnju rata i nedovoljnu spremnost Evrope da se suoči s tom situacijom, Zelenski je uputio ozbiljan apel Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, naglašavajući da će ukrajinske snage biti prisiljene da prepuste još teritorija Rusiji ukoliko američka vojna pomoć ne stigne uskoro, naglašavajući i da je promenio stav o pregovorima, dok je Kremlj naglasio da ima novi uslov koji pre svega mora biti ispoštovan.

U analizi portala 24sedam možete pročitati treba li Rusija da se zabrine zbog novih baza NATO-a na Crnom moru.

Napad u Moskvi i beg ka Ukrajini

Profimedia

Nakon terorističkog napada u Krokus siti holu kod Moskve u prestonici Rusije je bilo veoma napeto, pa je tako u ponedeljak prvo evakuisano 700 ljudi iz Nacionalnog medicinsko-hirurškog centra "Pirogov" u Moskvi zbog pretnje eksplozijom, da bi zatim i tržni centar bio ispražnjen zbog dojave o bombi.

Ruski mediji pisali su da je honorar od 500.000 rubalja, koji je jedan od terorista pomenuo tokom ispitivanja, zapravo novac koji je obećan celoj grupi, a ne pojedincu, Vašington je saopštio da neće pružati pomoć Moskvi u oblasti bezbednosti nakon terorističkog napada u koncertnoj dvorani, na šta je reagovala portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a imenovan je i vođa grupe koja je izvela napad u Moskvi.

Teroristička organizacija Islamska država (ISIS) zapretila je da će "masakrirati" ruskog predsednika Vladimira Putina i Ruse, u utorak je sprečen novi teroristički napad u Samarskoj oblasti, a Zaharova je analizirala ponašanje Amerikanaca posle napada.

Foto: AP Photo/Vitaly Smolnikov

Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev istakao je da nije dovoljno samo eliminisati samu terorističku ćeliju, već da je ključno ukloniti sve one koji su je na bilo koji način podržavali ili učestvovali u tom zlu, direktor ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov izjavio je da iza terorističkog napada u Moskvi stoje Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Ukrajina, a Lavrov je poručio da Rusiji ne treba pomoć Amerike u razjašnjavanju okolnosti napada.

I predsednik Dume Rusije Vjačeslav Volodin rekao je da iza terorističkog napada na "Krokus siti hol" stoje SAD, Velika Britanija i Ukrajina, Nemačka je tvridla da nije imala prethodne informacije o pripremama za teroristički napad, a istraga je pokazala da su teroristi koji su izvršili napad na Krokus siti hol primili značajnu sumu novca i kriptovalute iz Ukrajine.

Lavrov je izjavio da su SAD i EU bile opsesivne u insistiranju da je Ukrajina nevina u terorističkom napadu na Krokus siti hol, što je, prema njegovom mišljenju, sumnjivo, ustanovljeno je da su teroristi po uputstvima koordinatora krenuli u Kijev, gde ih je čekala nagrada, a kako je ISIS-K povezan sa Amerikom možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Krhki most u Baltimoru

WJLA via AP

U gradu Baltimoru u Americi srušio se veliki most Fresnis Skot Li nakon što ga je udario teretni brod, a ubzo zatim pojavio se i snimak u kom se vidi kako se sve u treptaju oka ruši kao kula od karata.

Inženjer je pričao o mogućem razlogu tako lakog rušenja mosta, prvog dana su iz vode izvučene dve osobe koje su upale u reku jer su bili na mostu u tom trenutku, a tek kad je svanulo videlo se koliko je most zapravo uništen.

Ispostavilo se da je brod koji je srušio most u Baltimoru već učestvovao u jednom incidentu pre nekoliko godina, u utorak je obustavljena potraga za šestoro ljudi, ali su u četvrtak izvučena još dva tela.

WJLA via AP

Američko ministarstvo saobraćaja dodelilo je 60 miliona dolara saveznoj državi Merilend za pomoć nakon kolapsa mosta, a šta se sve zna o rušenju mosta možete pročitati u nalizi portala 24sedam.

Asanžova Pandorina kutija

Visoki sud u Londonu presudio je u utorak da osnivač "Vikiliksa“ Džulijan Asanž može da uloži žalbu na ekstradiciju u Sjedinjene Američke Države, njegova supruga Stela Asanž pozvala je SAD da odustanu od slučaja, rekavši da je on politički zatvorenik, Zaharova je kritikovala Britaniju rekavši da se pravosudni sistem Velike Britanije pretvorio u farsu, a šta se zapravo krije iza ovog slučaja možete pročitati u analizi portala 24sedam.

Profimedia

Besni poljoprivrednici

Preko stotinu traktora vozilo je usporeno kroz London i oko Vestministerske palate u dosad najvećem protestu britanskih poljoprivrednika, koji tvrde da njihova vlada ne pomaže dovoljno proizvodnju hrane, a pobunili su se i belgijski poljoprivrednici, koji su u utorak blokirali Brisel, zapalili vatru na trgu, pa traktorima napravili prsten oko njega, dok su farmeri u Poljskoj blokirali granicu sa Ukrajinom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi