Ofanziva na Srbiju: Zapadna petorka dolazi u Beograd, bez ovih koraka neće biti napretka u pregovorima
Srbija i pored pragmatičnog pregovaranja i ustupaka koje je činila tokom briselskih pregovora, nema nameru ni eksplicitno ni implicitno da prizna tzv. Kosovo
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak posetiće sutra Beograd i Prištinu. On će doći zajedno sa savetnicima za spoljnu politiku i bezbednost francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanskog premijera Emanuelom Bonom, Jensom Pletnerom i Frančeskom Talom.
Osim Lajčaka i pomenute trojke iz najvažnijih zemalja EU, dolazi i američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar. Svi oni će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.
Sastanak predsednika Aleksandra Vučića sa "velikom petorkom" će biti održan u 14 časova u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika republike. Portparol EU Peter Stano rekao je, povodom predstojećeg dolaska petorke, da je svrha posete da se postigne konkretan napredak u primeni Sporazuma o putu normalizacije i deeskalaciji,a posle najnovijih dešavanja u Banjskoj.
Diplomatska ofanziva na Srbiju
Sastav delegacije govori o ozbiljnosti situacije i može se reći da je u pitanju prava diplomatska ofanziva. To što je cela petorka na okupu, govori o sinhronizaciji između SAD i EU, a obzirom da su to akteri koji su mnogo blagonakloniji prema Prištini nego prema Beogradu, možemo očekivati da će tokom poseta ,, dvema stranama'' pritisak biti daleko jači prema našoj strani.
Pročitajte još:
Poseta dolazi i u trenutku kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju o nedavnim dešavanjima u dijalogu Beograda i Prištine, a kojom se Savet EU i Evropska komisija pozivaju da uvedu mere protiv Vlade Srbije ukoliko se dokaže njena direktna umešanost u napad koji se 24. septembra dogodio u Banjskoj. Iako nema neku naročitu snagu i nije pravno obavezujuća, svakako ova rezolucija jeste dodatni vid pritiska na našu zemlju. Da nevolja bude još veća u kampanju protiv Srbije se uključila čak i srpska opozicija, koja je zahtevala od iste te EU da predsedniku Srbije uvede sankcije i da Srbiju optuži za zbivanja u Banjskoj!
Twitter/Miroslav Lajčak
To što se na Srbiju konstantno vrše pritisci po pitanju Kosova i Metohije, koliko god nam je teško, nekako je prirodno i logično, jer svi znamo da su SAD bile ključni kreator i sponzor tzv. kosovske nezavisnosti. Što se EU tiče pet zemalja članica nije priznalo nezavisnost Kosova, ali ključne zemlje koje se najviše pitaju u istoj, jesu i žestoko podržavaju kosovske Albance. To naročito važi za zemlje iz kojih dolaze Pletner, Bon i Talo. Čak i političari koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale Kosovo( Borelj, Lajčak, Stano) kada postanu funkcioneri EU, po pravilu više vrše pritiske na Srbiju nego na drugu stranu.
Istorijska greška prethodne vlasti koja nas skupo košta i dan - danas
Prethodna vlast je , nažalost, dala saglasnost da se pitanje pregovora o našoj južnoj pokrajini prebaci sa terena UN, gde smo imali mnogo bolju pregovaračku poziciju, na teren EU, koja je u najmanju ruku daleko blagonaklonija prema kosovskim Albancima. Tako smo došli i do čuvenog briselskog procesa, koji je rezultirao Briselskim sporazumima 1 i 2 - 2013. i 2015. godine.
Diplomata Milivojević: Nema govora o sankcijama Srbiji, zbog ponašanja Prištine teško da će doći do pomaka u pregovorima
Da li je predstojeća diplomatska ofanziva zapadne petorke novi vid pritisaka na Srbiju, hoće li doći do napretka u pregovorima Beograda i Prištine i koliko događaji u Banjskoj utiču na ceo proces, pitali smo diplomatu u penziji, Zorana Milivojevića .
- Prošla su ta vremena kada je neko nas mogao da primora na bilo šta, mi smo na pritiske takve vrste oguglali. Zapadna petorka se plaši da im vreme ističe. Oni hoće da obnove dijalog na pozicijama francusko-nemačkog plana. Cilj im je da se bilo kako to pokrene sa mrtve tačke, kako bi sebi pripisali uspeh. Nema, međutim uslova za bilo kakve pomake, ukoliko ne primoraju prištinsku stranu da napravi korake ka pravoj deeskalaciji, a što bi uključivalo prestanak maltretiranja Srba, povlačenje dugih cevi sa severa Kosova, nove izbore u četiri opštine i konačno početak formiranja ZSO, što i jeste njihova obaveza iz Briselskog sporazuma. To bi zahtevalo i veću ulogu KFOR-a na severu pokrajine, u skladu sa njihovom misijom - istakao je Milivojević i dodao:
Tanjug/Sava Radovanović
- Tu već ništa ne zavisi od nas, nego od Zapada, jer jedino oni mogu da nateraju Prištinu na konstruktivnost. Priština međutim nema nameru da promeni politiku, a Kurti nažalost u tome ima podršku. Petorka pregovarača nema plan B, oni imaju samo plan A, a to je Ohridski sporazum, odnosno Aneks o implementaciji primene istog. Što se tiče dešavanja u Banjskoj, ona ne utiču na pregovore i nastavak dijaloga, kao ni na samu deeskalaciju . Srbija je oko toga konstruktivna i mi sami sprovodimo svoju istragu oko toga šta se tamo tačno desilo.Što se tiče Rezolucije EP, ona osim što nije pravno obavezujuća, uključuje i neke delove koji su kritični i prema Aljbinu Kurtiju. O sankcijama prema Srbiji nema ni govora, jer za to u EU mora da postoji konsenzus. Ukoliko bi se Evropska komisija opredelila da krene u tom pravcu, time bi samo udaljili Srbiju od sebe, a njima ne bi bilo u interesu da se Srbija potpuno okrene na drugu stranu. Zbog ponašanja prištinske strane, najverovatnije neće biti nikakvog napretka u daljem toku pregovora Beograda i Prištine - rekao je naš sagovornik.
Šta je ostalo od Briselskog sporazuma
Otkako je počeo dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, čini se da je Srbija bila jedina konstruktivna strana u procesu, koja je ispunila sve na šta se potpisom obavezala. Iako Briselski sporazum za Srbiju nije bio najsrećnije rešenje, već bolan kompromis. Sa druge strane, dok je Srbja svoje obaveze ispunjavala, Priština nije ispunila nijednu stavku. Koristila je po principu švedskog stola ono što joj odgovara iz sporazuma, a ono što ne odgovara nije primenjivala. Za tu nekonstruktivnost nije trpela nikakve posledice. Tako smo došli do situacije da ni posle više od deset godina nije formirana Zajednica srpskih opština (ZSO), a nema nikakvih naznaka da je prištinska strana uopšte voljna da je ikada formira.
Zašto se Lajčaku žuri - mogu li izbori u EU i SAD tokom 2024. godine potpuno preokrenuti situaciju
Miroslav Lajčak je više puta navodio proleće 2024. godine kao krajnji rok za nekakav konačni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a što bi realno predstavljalo de fakto priznanje Kosova i Metohije. Čak je i otvoreno naglasio da je razlog te žurbe to što Evropsku Uniju tokom naredne godine očekuju izbori, a nakon kojih može doći i do promene odnosa snaga i trijumfa onih koji zagovaraju drugačiju politiku. Ne smemo zaboraviti da krajem sledeće godine imamo i predsedničke izbore u SAD, a eventualni povratak Trampa, svakako plaši Lajčaka i društvo. Nije prvi put da imamo ovakve ultimativne rokove, koji se ciklično ponavljaju. Ti medijski i politički pritisci od dela međunarodne zajednice po pravilu nisu urođavali plodom, pa nijedna od tih ,, istorijskih godina'' kada je ,, moralo da se do kraja godine potpiše'' nije zaista postala istorijska i nikakvog konačnog sporazuma ili priznaja Kosova od strane Srbije nije bilo, niti će biti.
Twitter/@MiroslavLajcak
Tako će biti i ovoga puta, jer Srbija i pored pragmatičnog pregovaranja i ustupaka koje je činila tokom briselskih pregovora, nema nameru ni eksplicitno ni implicitno da prizna tzv. Kosovo, a što je mnogo puta više nego jasno rečeno. Predsednik Vučić je često naglašavao da Srbija želi da bude konstruktivna i da pregovara, da je bolje da bude za pregovaračkim stolom nego van njega. Takođe je stalno isticao da je najvažnije u južnoj pokrajini sačuvati mir i stabilnost i izbeći ratne sukobe. Ali, takođe je decidan po pitanju statusa Kosova i Metohije, uvek ponavljajući da od priznanja tzv. Kosova nema ništa.
Priznanje Kosova - ni na kukovo leto
Tako da možemo, gotovo sa sigurnošću, tvrditi da, ukoliko petorka sa početka teksta dolazi u Srbiju ( a i Beograd i Priština su Srbija) sa namerom da pritiscima podstakne i ubrza proces priznanja tzv. Kosova od strane Srbije, od tog posla nema ništa i ,, džabe su krečili'' . Dobro, ne može se reći ni u tom slučaju da su džabe dolazili ovde. Jer ipak, treba i oni da opravdaju i zarade svoje plate!
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari