Velika analiza: Da li su izraelske službe zatajile tokom napada Hamasa
Mnogi se pitaju kako se ovakvo iznenađenje desilo izraelskim službama, za koje se smatra(lo) da su među najboljim na svetu
Grupa Hamas, koja upravlja Pojasom Gaze, u subotu je objavila početak operacije „Potop Al Akse’’ protiv Izraela i ispalila preko 5.000 raketa, a ceo svet je ostao u šoku. Usledili su i brojni kopneni napadi van Gaze i infiltracija napadača u sam Izrael. Ovakav šok Izrael ne pamti još od Jomkipurskog rata, a upravo se ovaj napad maltene poklopio sa njegovom pedesetogodišnjicom. Žrtve se već sada broje u hiljadama, a ne u stotinama.
AP Photo/Erik Marmor/Fatima Shbair/(Jason Franson/The Canadian Press via AP/Yousef Masoud/Profimedia
Izraelska vojska proglasila je, najpre stanje ratne pripravnosti, a potom je proglašeno i ratno stanje, prvi put od 1973. godine. Očigledno je ovo bio dobro organizovan i duže pripreman napad. Izbijanje sukoba nije toliko iznenađenje, koliko su njegove razmere i početni uspesi napadača. Nakon početnog šoka, izraelske trupe su se, čini se, konsolidovale i krenule u žestoke osvetničke napade na Gazu, a iz izraelske vojske je saopšteno da su već povratili kontrolu u celom Izraelu. I dalje ne znamo kuda sve ovo može da odvede, jer mnogo toga zavisi od reakcije drugih aktera i da li će se sukob širiti van Izraela i Palestine.
Drugi deo Palestine, Zapadna Obala, daleko je opasniji po Izrael, ukoliko i na njemu izbije sukob. Osim što bi u tom slučaju ratni požar verovatno zahvatio i sam Jerusalim, teško da bi susedni Jordan mogao sve to da posmatra mirno. Iako na tom području vlast drži palestinska frakcija Fatah, Hamas i na Zapadnoj Obali ima sve jači uticaj. Na severnoj izraelskoj granici lebdi opasnost od sukoba sa Hezbolahom, iz pravca Libana, iako je taj pokret saopštio da nema nameru da prvi napada Izrael.
Zvanični Iran je takođe podvukao da nema nikakve veze sa ovim napadima. Kao i u slučaju Hezbolaha, tako i kod Irana, vidimo javno samo podršku za Palestince, ali ne i oficijelno priznanje direktne umešanosti u ova zbivanja. Ukoliko bi se sukobi proširili na celu Palestinu i susedni Liban, to bi potencijalno bila ratna „savršena oluja’’ i izazov sa kakvim se Izrael nije susreo decenijama.
Pročitajte još:
Hronologija arapsko-izraelskih sukoba – ključni datumi
- Prvi izraelsko-arapski rat 1948–1949.
- Suecka kriza 1956.
- Šestodnevni rat 1967.
- Jomkipurski rat 1973.
- Prva Intifada 1987–1993 (osnivanje Hamasa 1987)
- Druga Intifada 2000–2005.
- Izraelske intervencije u Libanu 1982-2000
- Rat Izraela i Hezbolaha 2006.
- Brojni ciklični sukobi različitog intenziteta od 2008. do danas, zaključno sa ovim ratom iz 2023 – mogli bi se nazvati Trećom Intifadom.
- Brojni sukobi i operacije indirektno vezani za ovaj sukob – Građanski rat u Jordanu 1970, Libanu 1975–1991, Izraelski napad na Irak 1981, građanski rat u Gazi 2006–2007, brojni izraelski udari na Siriju...
- Brojni pojedinačni sukobi, teroristički napadi, atentati širom sveta – Minhen 1972, Entebe 1976, Lilehamer 1973.
- Sporazum u Kemp Dejvidu 1978. (potpisnik Anvar Sadat, ubijen 1981).
- Sporazum iz Osla 1993. (potpisnik Jicak Rabin, ubijen 1995).
- Uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela sa Jordanom 1994.
Mnogi se pitaju kako se ovakvo iznenađenje desilo izraelskim službama, za koje se smatra(lo) da su među najboljim na svetu. Iako su i ranije imali određene neuspehe, poslednjih decenija je vladalo mišljenje da su svemoćni, a da su njihovi arapski rivali spram njih inferiorni. Kada se pogleda stepen bezbednosti koji je bio ostvaren u Izraelu, naspram susednih arapskih zemalja koje su često gorele u plamenu međusobnih sukoba – te priče možda i nisu bile bez osnova.
Ni Mosad nije što je nekad bio ili da li su službe zatajile
Izrael je dobro poznavao sve sebi neprijateljske zemlje i verovatno podsticao njihove podele, kako bi ih odvratio od udruženog napada na sebe. Da li su možda decenije uspeha i mnogih pobeda nad neprijateljem dovele njihov bezbednosni aparat u stanje arogancije, ušuškanosti u uverenju da niko ne može više da ih egzistencijalno ugrozi, ili su naprosto njihovi rivali napredovali, ili sve to pomalo skupa – verovatno će stručnjaci širom sveta pomno analizirati. Pokazalo se da u geopolitici ništa nije večno i da se i drugi (ne)državni akteri i te kako razvijaju. Hezbolah je izrastao u moćnu strukturu, koja je svoju snagu pokazala i u ratu protiv Izraela 2006. godine.
Profimedia
Sada se čini da je i Hamas pokazao iznenađujuće sposobnosti. Da li je njihova dobro pripremljena akcija promakla službama Izraela ili je politički vrh ignorisao njihova saznanja verovatno nikada nećemo saznati. Moguće da je istina negde između. Da li će uloga Hamasa nakon ovoga samo ojačati, poput Hezbolaha nakon brojnih sukoba sa Izraelom, ili će Izrael ići na njihovo totalno uništenje, ostaje da se vidi. Čini se da je nakon svega ovoga veoma teško uništiti taj duh otpora koji je pušten iz boce i da pokušaji potpunog uništenja Hamasa i Gaze pre mogu dovesti do kontraefekta, neke nove Intifade, pa možda i sveopšteg arapsko (ili čak šire muslimansko) – izraelskog rata.
Stručnjak za bezbednost upozorava: Na pragu smo trećeg svetskog rata
O ovim gorućim temama, uzrocima, ali i potencijalnim posledicama, za portal 24sedam govorio je stručnjak za odbranu i bezbednost, Nikola Antić.
- Ne verujem da izraelske službe nisu radile svoj posao i da su zatečene, kao ni u teorije zavere da je Izrael ovo dopustio da bi imao izgovor da napadne Gazu. Sve što službe mogu da urade jeste da dostave podatke vrhu države, na osnovu kojih on donosi odluke. Izrael i dalje ima jednu od najmoćnijih službi na svetu i operativno je prisutan u svim njima neprijateljskim zemljama i pokretima. Pod pritiskom SAD-a, Izrael je Amerikancima ustupio ogroman deo svog naoružanja, koje su oni prosledili Ukrajini za rat sa Rusijom. Morali su da ispune zahteve SAD, jer svoje postojanje baziraju na njihovoj zaštiti. To ih je učinilo ranjivim, a sve je to registrovao Hamas, koji je na osnovu pravih podataka procenio kada treba najžešće da udari. Najveću odgovornost, stoga, snosi rukovodstvo SAD, koje polako gubi konce i sve manje može da upravlja svetskim procesima. Primer gubitka njihovog uticaja jeste saudijsko-iranski detant, koji je doveo do kraja rata u Jemenu, kao i njihovo okretanje BRIKS-u – navodi Antić i ističe da je politička kriza u Izraelu negativno uticala na njihov bezbednosni aparat, jer su se u jeku nje dešavali čak i pozivi delova službi i rezervista IDF-a na otkazivanje poslušnosti.
- Hamas je pripremao ovo najmanje godinu dana. Da su bili svesni slabosti Izraela potvrđuje izjava njihovog vođe o nespremnosti na pregovore, jer smatra da je realnost na terenu takva da njima ne treba primirje. Uspeli su da ispale oko pet hiljada raketa sa jako male teritorije. Napadi su sprovedeni sa kopna, mora, iz vazduha dronovima, a izvedeni su iz čak sedam pravaca. Oni ne mogu vojno poraziti IDF, ali žele da isprovociraju žestoku izraelsku reakciju, posle koje bi druge islamske zemlje bile prinuđene da reaguju i da napadnu Izrael. Izrael sada i nema nekog drugog izbora, osim da udari svom snagom po gusto naseljenoj Gazi, što će izvesno dovesti do civilnih žrtava. Ukoliko reakcija na to bude udruženi udar islamskih zemalja na Izrael, onda će se on naći u krajnje nepovoljnom položaju. Pogotovo ako se Egipat uključi u rat, a nije tajna da oružje u Gazu dolazi preko tunela koji su prokopani ispod granice Egipta i Gaze – istakao je naš sagovornik.
- Napade Hamasa su isprovocirali i jevrejski ekstremisti, koji su nedavno upali u kompleks džamije Al Aksa, a najavljuju i građenje svog tzv. Trećeg hrama, koji bi podrazumevao njeno rušenje. Ko analizira sve ovo bez analize verskog faktora i eshatologije, taj ne razume ništa. Imamo sada brojna svetska žarišta i nova će se tek otvarati. Faktički smo ušli u treći svetski rat. Za Srbiju je olakšavajuće što se globalne krize odvijaju u drugim regionima i mislim da će taj metež proći mimo nas – navodi stručnjak za bezbednost.
Da će do nekakvog sukoba doći moglo se naslutiti, jer je Izrael preduzimao brojne akcije koje su morale izazvati otpor Palestinaca. Dolazak na najvažnije funkcije radikalnih političara poput Itamara Ben Gvira i Bezazela Smotriha, dodatno su podgrejali situaciju.
Politička kriza u Izraelu, gde su se u proteste protiv vlasti uključili delovi službi i vojske, morala je da oslabi njihov aparat. Osnovno je pravilo da rad bezbednosno-(kontra)obaveštajnih službi svake zemlje mora biti neprekidno na maksimalnom nivou budnosti, bez obzira na to da li u nekom trenutku postoje ozbiljne pretnje ili ne. Baš zbog situacija kada do takvih pretnji dođe.
Zanos prethodnim uspesima i pobedama može da bude varljiv pružajući iluziju o večitoj sopstvenoj superiornosti, jer i drugi se trude da napreduju i postignu uspehe. Često su mnoge pobede predvorje budućih poraza, kao i obratno. Ako se ovo pravilo može primeniti na Mosad, Šin Bet i Aman, isto važi i za Hamas i one koji stoje iza njega – na krilima, makar i trenutnog uspeha, ako zapadnu u preveliku euforiju i aroganciju, sve to može skupo da košta.
Profimedia
Reakcija Srbije mudra i principijelna
Situacija u celom svetu ide ka tački usijanja, što potvrđuje i ova kriza. Srbija se, kao i povodom ukrajinskog sukoba, mudro postavila – neutralno i principijelno. Naše rukovodstvo je pružilo podršku pravu Izraela na postojanje kao države i na sopstvenu bezbednost, pozivajući na mir, ali takođe negujemo i dobre odnose sa Državom Palestinom i podržavamo pravo i palestinskog naroda da živi u miru i da ima svoju državu. Iako se principi sve manje poštuju u međunarodnoj areni, treba da budemo ponosni što je Srbija jedna od zemalja koja ih se pridržava.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari