Sedmica u svetu: Prepucavanje Zapada i Rusije, razotkrivene malverzacije i Tviterove ekskluzive

U nedelji za nama (5-11. decembra) borbe na istoku Evrope neometano su se nastavile, novo oružje je stiglo u Ukrajinu, a bivša nemačka kancelarka otkrila je šta stoji iza Sporazuma u Minsku. Ilon Mask je počeo da razotkriva staru upravu Tvitera, Vašington i Moskva su razmenili zarobljenike, a u Nemačkoj je sprečen pokušaj državnog udara.

Vatreni okršaji na istoku Evrope i podsticaji sa zapada

Diplomatsko prepucavanje Zapada i Rusije i borbe u Ukrajini nastavili su se sa sve većim žarom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da antiruske sankcije očigledno nanose štetu evropskim zemljama koje su ih uvele, nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da može doći do novog hladnog rata zbog podele sveta u blokove, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je NATO ozbiljna pretnja Rusiji i da pozicije Zapada predstavljaju rizik od direktnog sukoba nuklearnih sila sa katastrofalnim posledicama.

AP Photo

Ruski predsednik Vladimir Putin lično se provozao obnovljenim Krimskim mostom, Ukrajinci su dronovima pokušali da napadnu dva aerodroma u Rusiji, a proslavljeni američki reditelj Oliver Stoun rekao je da Amerika ne može da upire prstom u Rusiju.

Nakon serije sličnih pošiljki prošle sedmice ukrajinske ambasade u Rumuniji i Danskoj dobile su "krvave pakete", stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja napustio je salu Saveta bezbednosti UN, rekavši da neće da sluša obraćanje stalnog predstavnika Ukrajine Sergeja Kislice, dok je Mađarska odbila da obučava ukrajinske vojnike.

Kina je kritikovala SAD da povećavaju rizik od nuklearnog sukoba, Rusija je optužila Ukrajinu za "nuklearni terorizam", a Lavrov je još jednom podsetio da je NATO Gorbačovu i Jeljcinu obećao da se neće širiti na istok. "Tajm" je proglasio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za ličnost godine, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba tvrdio je da su svi "krvavi paketi" stigli sa iste adrese, dok je Putin istakao da rizik od nuklearnog rata raste.

Estonija je saopštila da neće moći da se nosi sa mogućim novim prilivom izbeglica iz Ukrajine, Zelenski je rekao da je obnavljanje uništenog energetskog sistema zemlje nemoguće, a američka košarkašica Britni Grajner stigla je kući nakon što su se Vašington i Moskva dogovorili da razmene zarobljenike, pa je tako u rusiju vraćen biznismen Viktor But, koji je nedugo zatim ispričao kakav tretman je imao u američkom zatvoru. Kasnije su se pojavile informacije da je saudijski princ Muhamed bin Salman bio posrednik u razmeni zarobljenika.

AP Photo/Apichart Weerawong, left, and Alexander Zemlianichenko, File

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel priznala da su Sporazumi iz Minska bili prevara koja je Ukrajini trebalo da da dovoljno vremena da ojača, Peskov je otkrio kada bi sukob na istoku Evrope mogao da bude okončan, a sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev ocenio je da je cilj dugoročne politike SAD i NATO da oslabe ili unište Rusiju.

Putin je objasnio kako je došlo do problema na istoku Evrope i zapretio je da će onaj ko Rusiju napadne nuklearnim oružjem biti "zbrisan sa lica Zemlje", Iran je kritikovao Zapad zbog nekontrolisanog priliva oružja u Ukrajinu, a predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je da smatra da Francuska i Nemačka moraju da plate odštetu stanovnicima Donbasa.

Ruski predsednik je ismejao ograničenje cene ruske nafte, rekavši da Rusija neće biti na gubitku ni pod kojim okolnostima, ruski izaslanik pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja rekao je da će se Zapad suočiti sa posledicama zbog naoružavanja Ukrajine, a Kina je, bez obzira na organičenje zapadnih zemalja, nastavila da kupuje rusku naftu po ceni većoj od nametnute.

Najstrože kazne za proteste

AP Photo/Middle East Images

Nakon navoda da je ukinuta moralna policija u Iranu, državni mediji zemlje negirali su ovu informaciju, dok je sestra iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneja osudila gušenje protesta širom zemlje i pozvala Revolucionarnu gardu da položi oružje. Ove sedmice izvršeno je prvo pogubljenje, a mediji su najavili da će biti izvršene još 24 smrtne kazne.

Istinoljubivi Mask

Nakon prošlonedeljne prve serije "Tviterovih dokumenata", ove sedmice objavljene su još dve serije. U prvoj je otkriveno da je uprava društvene mreže pokušala da blokira priču o laptopu Hantera Bajdena, u drugoj da su mnogi korisnici bez sopstvenog znanja bili sabotirani i stavljeni na internu crnu listu, nakon čega je Mask obećao da će im omogućiti da vide na koje načine su bili ograničavani, a u trećoj seriji da je tada aktuelni predsednik SAD Donald Tramp bio ograničavan na razne načine mnogo pre nemira na Kapitolu 6. januara.

Profimedia

Maskova kompanija „Neuralink Corp", specijalizovana za implantate mozga, suočila se sa federalnom istragom zbog navodnih „ogrešenja o dobrobiti životinja“ tokom testiranja proizvoda, a pokrenuta je i isttraga zbog navoda da su Tviterove kancelarije pretvorene u spavaće sobe,dok je u sredu novi vlasnik otpustio još jednog važnog čoveka Tvitera jer je saznao da ima veze sa FBI-jem.

Građani Rajha i Kraljevina Nemačka

U Nemačkoj je u sredu pokrenuta velika policijska operacija u 11 saveznih država u kojoj je uhapšeno 25 osoba povezanih sa organizovanjem državnog udara. Ubrzo zatim objavljeno je da iza svega stoji grupa Građani Rajha, koja je na vlast htela da dovede Hajnriha XIII, dok su u subotu otkrivena neka od imena uhapšenih.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi