U budućnosti ćemo viđati više duga na nebu - a to je loš znak
Iako duge mogu mnogima izmamiti osmeh na lice, živopisna neba će zapravo biti vesnik velikih problema koji očekuju našu planetu
Jednog jutra pre nekoliko godina, naučnica Kimberli Karlson je pogledala kroz prozor svog doma u Dolini Manoa u Oahu, na Havajima, i videla je dugu toliko svetlu i prekrasnu da je ostala bez daha.
To i nije bilo tako iznenađujuće jer su Havaji sigurno jedno od najboljih mesta za gledanje duga, posebno jer u Manoi postoje idealni uslovi za stvaranje ove pojave - česti pljuskovi i sunčeva svetlost.
Međutim, tada Karlsonova, danas profesorka nauka na Univerzitetu u Njujorku, nije znala odgovor na pitanje - da li će klimatske promene uticati na havajske duge, ali i one širom sveta?
Profimedia
Pitanje je zaintrigiralo i mnoge njene kolege, a ovog novembra su objavili svoje zaključke u opsežnoj studiji.
Pročitajte još:
- Klimatske promene utiču na duge, to sada znamo - rekla je naučnica i vođa studije tokom koje su se koristili kompjuterskim modelima kako bi simulirali uslove za stvaranje duga u budućnosti.
Kako se širom sveta menjaju vremenske prilike usled klimatskih promena, naročito blizu polova poput Sibira ili Aljaske, imaćemo više kiše - što znači i više dana protkanih dugama.
- Ali, tu postoji i jedna caka - upozorila je.
Mediteran, jug Afrike, pa čak i delovi tropske Južne Amerike, biće sve suvlji u budućnosti i do 2.100 godine će izgubiti značajan broj dana u kojima se pojavljuju duge.
AP Photo/Manish Swarup
Iako duge mogu mnogima izmamiti osmeh na lice i donose sreću, živopisna neba će zapravo biti vesnik velikih problema koji očekuju našu planetu.
Recept za duge
- Duge su poput korova, pojaviće se gde stignu, male ili velike, jarke ili slabašne - rekao je Rejmond Li Džunior, stručnjak meteorologije na Mornaričkoj akademiji u Anapolisu, u Merilendu.
Da bi se stvorila duga potrebno je da postoje kišne kapljice, što veće, to bolje. Potom, mora postojati direktna sunčeva svetlost koja ide kroz atmosferu pod uglom manjim od 42 stepena, iz ugla posmatrača, što se uglavnom događa tokom jutra ili večeri u većini delova sveta. Na kraju, nebo ne treba da bude protkano oblacima.
Istraživački tim je pregledao i slike duga u proteklih 10 godina sa platfrome "Flickr", a njih su potom uporedili sa klimatskim modelima za koje se procenjuju da su najpogodniji za stvaranje ove pojave. Na taj način su mogli da predvide i kakvi će uslovi vladati u budućnosti.
AP Photo/Michael Probst
Ipak, Li, koji nije učestvovao u studiji, kaže da model nije predvideo duge tokom jakih pljuskova.
Šta je sa oblacima?
Prema zaključcima istraživača, sve toplija Zemlja dovešće do većeg broja duga. Svake godine će biti četiri ili pet dana više u kojima će se pojavljivati duge, a danas je takvih dana u proseku od 108 do 117.
Najveće povećanje biće u Rusiji, Kanadi, Aljasci, ili na mestima poput Himalajske visoravni gde će se broj dana sa dugama povećati za 30, 40 ili 50.
AP Photo / Alvaro Barrientos
Ono što je takođe utvrđeno je da u budućnosti neće biti ni toliko oblaka ili će biti mnogo tanji.
Očekuje nas budućnost sa dosta duga, ali manje oblaka koji bi mogli da budu znak velikih problema jer oni, posebno u nižim delovima, pomažu da se zemlja ohladi od sunčevih zraka.
Inače, duge su u određenim delovima sveta znak opasnosti ili rizika, a ne simbol nečega pozitivnog.
- One su obično povezane sa ekstremnim vremenskim prilikama, jakim padavinama koje su ispresecane sunčevim svetlom. A to je uglavnom znak opasno nestabilnih uslova - rekao je Li.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari