Američki dug je probio plafon: Kome sve duguju i kako su došli u ovu situaciju?

Ukupan dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put u istoriji premašio je 40 biliona dolara, prema izveštaju Ministarstva finansija objavljenom u sredu.

Rastući dug, koji je posebno skočio tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa, već neko vreme izaziva zabrinutost zbog nadolazeće fiskalne krize, a ekonomisti se plaše da bi toksična kombinacija velikog zaduživanja, povećane potrošnje i nižih poreza mogla dovesti najveću svetsku ekonomiju u krizu.

Dug SAD je naglo porastao uprkos Trampovom zalaganju za smanjenje troškova i efikasnost, a njegova inicijativa Ministarstva za efikasnost vlade (DOGE) smanjila je broj federalnih radnih mesta za 250.000-350.000 i globalnu pomoć od početka prošle godine.

U maju 2023. godine Kongresna budžetska kancelarija (CBO) predvidela je da će SAD dostići granicu od 40 biliona dolara 2028. godine.

Maja Makdžinis, predsednica Komiteta za odgovorni federalni budžet (CRFB), organa za nadzor budžeta, rekla je u saopštenju da "dug od 40 biliona dolara ne postoji samo u vladinim knjigama, nego da se oseća u celoj ekonomiji i na ovaj ili onaj način pronalazi put do džepova ljudi".

Koliko brzo dug raste?

Profimedia

Dug SAD raste mnogo brže u 2020-im nego u prethodnim decenijama.

Ukupan dug, koji uključuje dug prema drugima i ono što vlada duguje samoj sebi, udvostručio se od januara 2017. godine, kada je Tramp započeo prvi mandat kao predsednik. Dug SAD u to vreme je iznosio 19,95 biliona dolara.

Tokom Trampovog prvog mandata javni dug je porastao za 7,8 biliona dolara, uglavnom zbog troškova na borbu sa pandemijom kovida-19. Od njegovog povratka na dužnost u januaru 2025. godine dug je porastao za 3,8 biliona dolara, čime je ukupan iznos dostigao 11,6 biliona dolara tokom njegova dva mandata do sada.

Pod administracijom Džoa Bajdena od 2021. do 2025. godine, vlada je nastavila da se zadužuje i troši mnogo boreći se sa pandemijom, pa je dug porastao za 8,4 biliona dolara.

Američki dug je dostigao 39 biliona dolara u martu ove godine, što znači da je trebalo manje od pet meseci da se nagomila dodatnih bilion dolara duga.

Profimedia

Poređenja radi, trebalo je skoro 200 godina da ukupan dug SAD pređe 1 bilion dolara 1981. godine, prema analizi CRFB-a, iako bi bilion dolara 1981. godine danas vredeo 3,67 biliona dolara u realnom iznosu, nakon što se uzme u obzir inflacija.

CBO procenjuje da će dug porasti sa 101 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2026. godini na 120 odsto u 2036. godini. To je znatno iznad prethodnog američkog rekorda od 106 odsto posle Drugog svetskog rata.

Zašto dug raste?

Rast američkog duga "neizbežan je rezultat naših zahteva za beskrajnim smanjenjem poreza, proširenjem socijalnih davanja i ulaganjima u odbranu, kao i našeg odbijanja da se pozabavimo rastućim nedostacima socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja", rekla je za Al Džaziru Džesika Ridl, saradnica za budžet i poreze u trustu mozgova Instituta Brukings.

Evo nekih specifičnih faktora za koje stručnjaci kažu da su doprineli brzom rastu američkog duga.

Profimedia

Krizna potrošnja

U skoro dve decenije dogodile su se dve velike krize, tokom kojih su vlade morale da se zadužuju i povećavaju potrošnju.

Recesija 2007-2009. bila je prva kriza, dok je druga bila pandemija kovida 19 2020-2023, koja je povezana sa oko jednom trećinom duga naraslog od 2017. godine, jer se zaduživanje pod predsedništvom Trampa i Bajdena intenziviralo.

Niski poreski prihodi

Analitičari kažu da je još jedan razlog za rast duga to što poreski i drugi prihodi ne prate potrošnju, posebno zato što SAD troše više na finansiranje penzija i zdravstvene zaštite za starije stanovništvo.

Stručnjaci kažu da ni demokratske ni republikanske administracije nisu uspele da obuzdaju potrošnju ili povećaju poreze kako bi ovo poništile.

Profimedia

SAD troše oko 7 biliona dolara godišnje, od čega oko 60 procenata ide na isplate Administraciji socijalnog osiguranja (SSA), zdravstveno osiguranje, uključujući Medicare i Medicaid i brigu o veteranima.

Prihodi su nedovoljni da pokriju ove troškove. Na primer, u julu su SAD ostvarile 334 milijarde dolara poreza na dohodak pojedinaca, socijalnog osiguranja, poreza na dobit preduzeća i drugih, prema podacima Ministarstva finansija.

Međutim, isplatile su 766 milijardi dolara, skoro dvostruko više od prihoda, na socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje, nacionalnu odbranu i kamate.

Rastuće kamatne stope

Kamatne stope su ostale niske sve do pandemije, kada su ih Federalne rezerve podigle kako bi se borile protiv inflacije.

SAD sada plaćaju oko 1,1 bilion dolara godišnje za servisiranje svog duga, nešto više nego što troše na odbranu. U prvih 10 meseci budžetske 2026. godine troškovi kamata su takođe premašili troškove zdravstvenog osiguranja i sada su drugi najveći deo potrošnje posle penzija.

Profimedia

SAD troše između 1,8 biliona i 2 biliona dolara godišnje na savezne penzione beneficije, socijalno osiguranje, i državne ili lokalne javne penzije zajedno, prema podacima analitičke grupe "USA Facts".

Koje je poreske olakšice uveo Tramp?

Uprkos ovom rastu troškova, Tramp je uveo značajne poreske olakšice za preduzeća, počevši od svog Zakona o smanjenju poreza i zapošljavanju iz 2017. godine, kojim je stopa poreza na dobit preduzeća smanjena sa 35 na 21 odsto.

Nastavio je 2025. godine svojim "Velikim lepim zakonom", trajno učvršćujući zakon iz 2017. godine. Iako je zakon smanjio troškove Medicaida za 12 procenata, povećao je gornju granicu duga za skoro 5 biliona dolara kako bi to bilo moguće.

Trenutno porez na dohodak pojedinaca čini otprilike polovinu saveznih prihoda, u poređenju sa samo 9 procenata od poreza na dobit preduzeća.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson, File

Između dva Trampova predsednička mandata Bajdenova administracija je takođe mnogo trošila na infrastrukturne investicije i subvencije za čistu energiju.

Kome SAD duguju novac?

Javni dug pozajmljen od domaćih i stranih investitora čini 80 procenata, otprilike 32 biliona dolara, bruto duga, prema podacima Ministarstva finansija SAD.

Oko 21 bilion dolara ovog javnog duga duguje se domaćem sektoru, raznim poveriocima, uključujući Federalne rezerve (4,528 biliona dolara), koje kupuju i prodaju trezorske hartije od vrednosti kako bi uticale na federalne kamatne stope i upravljale ponudom novca, prema analizi Fondacije Piter Dž. Piterson.

Ostali poverioci su investicioni fondovi (5,195 biliona dolara), penzioni fondovi (1,135 biliona dolara), državne i lokalne samouprave (1,636 biliona dolara), komercijalne banke i depozitarne institucije (2,083 biliona dolara) i drugi korporativni i individualni zajmodavci (6,660 biliona dolara).

Profimedia

Na međunarodnom nivou SAD su dužne nekoliko zemalja i privatnim investitorima. Godine 1970. oni su činili 5 odsto bruto duga, ali do 2025. godine činili su 32 odsto. To znači da, iako pomažu u podsticanju ekonomske aktivnosti SAD, veći deo prihoda zemlje šalje se u inostranstvo u obliku plaćanja kamata.

Do 2025. godine SAD su dugovale Japanu (1,203 biliona dolara), Ujedinjenom Kraljevstvu (889 milijardi dolara), Kini (683 milijarde dolara), kao i više od 30 drugih entiteta.

Osim toga, dodatnih 20 procenata bruto nacionalnog duga, oko 8 biliona dolara, duguje se unutar vlade i stoga ne utiče na ukupne finansije.

Šta rast duga znači za američku ekonomiju?

Analitičari kažu da bi rast duga potencijalno mogao da stvori ekonomsku krizu za SAD, na primer, u obliku hiperinflacije ili viših kamatnih stopa, ako se ne kontroliše.

Kako se dug gomila, raste rizik da će privatne investicije propasti zbog bezbednosnih problema, a kao posledica toga ekonomski rast mogao bi da se uspori.

Profimedia

- Već plaćamo cenu. Ovaj dug usporava rast, povećava kamatne stope i pogoršava inflaciju - rekla je Ridl iz Brukingsa.

Očekuje se da će SAD 2026. godine potrošiti 19 odsto saveznih poreskih prihoda na otplatu kamata. Očekuje se da će taj udeo porasti na 20 odsto za deset godina i 50 odsto za tri decenije, "čak i po najružičastijim scenarijima", dodala je.

- Što duže čekamo da donesemo teške fiskalne odluke, to će te reforme biti bolnije i drastičnije - istakla je ona.

Zakonodavci bi na kraju mogli biti primorani da odgovore bolnim merama štednje kao što su viši porezi, kažu analitičari. Programi socijalne sigurnosti takođe bi mogli biti ugroženi.

Stručnjaci upozoravaju da bi moglo da potraje godinama da se reši, a posledice bi mogle biti međugeneracijske, pri čemu bi mladi ljudi bili primorani da plaćaju više dugi niz godina.

Ostatak sveta takođe bi bio pogođen: SAD su kamen temeljac globalne ekonomije, a tamošnja kriza verovatno će naštetiti globalnim tržištima.

Prvi korak korekcije, rekao je Makginias iz CRFB-a, jeste da se odmah obaveže na nulu novih zaduživanja. Zakonodavci takođe moraju da osnuju dvostranačku fiskalnu komisiju koja će ispitati pitanja, rekla je ona. Analitičari kažu da bi ovo moglo biti teško postići sa obavezom da se održe niski porezi i smanji potrošnja, a istovremeno se učestvuje u izuzetno skupom ratu na Bliskom istoku.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi