Južna Koreja postaje trn u oku SAD: Pojačali izvoz oružja, prete da drastično skoče na listi najvećih proizvođača

Južna Koreja je u poslednjih nekoliko godina postala jedan od velikih proizvođača i prodavaca oružja, a DX Koreja, četvorodnevni južnokorejski odbrambeni sajam održan u septembru na poligonu u Počeonu, oko 30 kilometara od granice sa Severnom Korejom, jedan je od načina na koje ova zemlja prezentuje svoje proizvode.

Ovogodišnji sajam organizovan je za oko 2.000 ljudi, uključujući vojne zvaničnike iz više od dvadeset zemalja, a predsednik Jun Suk Jeol želi da proda još više oružja - dovoljno da Seul skoči za četiri mesta i postane četvrti najveći izvoznik oružja na svetu.

- Ulaskom u četiri najveća svetska izvoznika odbrane, posle Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Francuske, južnokorejska odbrambena industrija postaće strateški industrijalizovana i odbrambena sila - rekao je Jun.

Da bi to uradila, Južna Koreja će morati da nadmaši Ujedinjeno Kraljevstvo, Italiju, Nemačku i Kinu, koja je držala 4,6 odsto izvoznog tržišta u periodu 2017-2021, prema autoritativnom Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI).

To nije lak zadatak, ali Seul je već na dobrom putu. Od 2012. do 2016. držao je samo jedan odsto globalnog tržišta. To je više nego udvostručio u narednom petogodišnjem periodu, zauzevši 2,8 odsto, što je daleko najveći porast u odnosu na ostalih 25 najvećih izvoznika oružja u svetu.

Prema podacima Izvozno-uvozne banke Koreje, 2021. godine ova zemlja prodala je oružje u vrednosti od sedam milijardi dolara, a južnokorejska odbrambena industrija veruje da ima arsenal da to još više poboljša.

Počeli da jačaju kad su im SAD okrenule leđa

Izvoz oružja iz Južne Koreje porastao je poslednjih godina, ali je zemlja decenijama gradila svoju industriju oružja, podstaknuta problematičnim odnosima sa severnim susedom.

Od 2020. godine vojni rashodi su predstavljali 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda Južne Koreje, prema SIPRI-ju, znatno iznad praga od dva odsto, koji mnogi saveznici SAD smatraju minimalnim.

- Severnokorejska pretnja dala nam je dobar razlog, motivaciju da se uverimo da je naše oružje veoma dobro - kaže Čun In Bum, bivši general-potpukovnik vojske Južne Koreje.

Tehnički, Korejski rat nikada nije završen, jer je dokument koji je zaustavio borbu 1953. godine bio primirje a ne mirovni sporazum.

U prvim decenijama nakon završetka borbi odbrana Južne Koreje u velikoj meri je zavisila od američkih trupa i oružja.

Profimedia

Stvari su počele da se menjaju 1970-ih, kada su SAD bile zaokupirane ratom u Vijetnamu i hladnim ratom sa Sovjetskim Savezom.

Južna Koreja je počela da preuzima veću odgovornost za sopstvenu odbranu i uložila je 42 miliona dolara u američku vojnu pomoć, u fabrike za proizvodnju pušaka M-16, navodi Korejski institut za razvoj (KDI).

Do kraja decenije korejski istraživači, pod rukovodstvom Nacionalnog instituta za odbranu zemlje, uspeli su da naprave sve osnovno oružje, prema izveštaju KDI iz 2014.

Uz sveprisutne pretnje sa severa, Seul je osmislio porez na državnu odbranu kako bi platio razvoj moderne vojske, uključujući oklopne sisteme i drugu vojnu opremu koju korejske odbrambene kompanije danas prodaju.

Profitiranje od rata u Ukrajini

Među potencijalnim kupcima na ovogodišnjem sajmu bilo je zvaničnika iz mnogih zemalja, ali nije bilo nikoga iz Ukrajine, što ne znači da Južna Koreja neće iskoristiti konflikt na istoku Evrope da profitira i bolje se kotira na listi najvećih proizvođača i izvoznika oružja.

Zvaničnik američke odbrane rekao je za Si-En-En ovog meseca da Vašington namerava da kupi velike količine artiljerijske municije od južnokorejskih proizvođača oružja kako bi ih dostavio Ukrajini.

Kim Hong-ji/Pool Photo via AP

Municija će biti prebačena u Ukrajinu preko SAD, što će Seulu omogućiti da prividno ostane pri svom javnom obećanju da neće slati pomoć u oružju Kijevu.

U saopštenju objavljenom nakon što je planirana kupovina otkrivena u „Volstrit žurnalu“, južnokorejsko ministarstvo odbrane saopštilo je da nije promenilo svoj stav o isporuci oružja Ukrajini i da veruje da je Amerika „krajnji korisnik“ municije.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je krajem prošlog meseca da je Južna Koreja odlučila da pošalje „oružje i municiju“ u Kijev, što bi „pokvarilo odnose“, a ovu tvrdnju dan kasnije demantovao je predsednik Jun.

Južnokorejski predsednički dekret kojim se primenjuje Zakon o spoljnoj trgovini zemlje ističe da se njeni izvezeni proizvodi mogu koristiti samo u „miroljubive svrhe“ i da „neće uticati na međunarodni mir, održavanje bezbednosti i nacionalnu bezbednost“.

Južna Koreja je takođe potpisnica Sporazuma Ujedinjenih nacija o trgovini oružjem, ratifikovanog 2014. godine, s namerom da drži blisku kontrolu nad tim ko dobija oružje i pod kojim uslovima ono može da se koristi.

Ali planirani transfer američke municije nije jedini način na koji će se uticaj južnokorejske industrije naoružanja osetiti u Ukrajini.

AP Photo/Michal Dyjuk

Južna Koreja je u septembru potpisala ugovor sa Poljskom o svojoj najvećoj prodaji oružja, u kojoj će Varšavi isporučiti skoro 1.000 tenkova K2 „crni panter“, koje proizvodi kompanija „Hjundai Rotem“, više od 600 samohodnih haubica K9 „grom“ i desetine borbenih aviona kompanije „Korean Aerospace Industries".

Sporazum će omogućiti Poljskoj da zameni mnogo oružja koje je Varšava poslala Kijevu.

Grad tvrđava

Stalna pretnja iz Severne Koreje jedan je od razloga zbog kog su uspostavljene vojne proizvodne linije u južnom lučkom gradu Čangvonu, kolevci moderne južnokorejske industrije oružja.

Grad je u prirodnom basenu, okružen planinama sa svih strana, što ga čini lakšim za odbranu. Glavni gradski put ima deonicu od 14,9 kilometara koja se može udvostručiti i postati pista u vremenima vanredne situacije u državi.

Na njegovom južnom kraju je nacionalni industrijski kompleks „Čangvon“, osnovan 1970-ih, i dom fabrika „Hanvha Defens" i „Hjundai Rotem", gde artiljerijsko oružje i tenkovi nestaju sa proizvodnih traka.

Narudžbine iz inostranstva stižu ove godine, posebno značajan posao sa Poljskom za koji Udruženje odbrambene industrije Koreje procenjuje da vredi 15,3 milijarde dolara.

„Hanvha“ procenjuje svoj udeo u tom sporazumu na 2,4 milijarde dolara, što je najveći ugovor za K9.

AP Photo/Michal Dyjuk

Poljska je jedna od devet zemalja, pored Južne Koreje, Turske, Finske, Indije, Norveške, Estonije, Australije i Egipta, koja će kupiti haubicu od kompanije „Hanvha“.

Li Bu Hvan, izvršni potpredsednik odeljenja za prekomorske poslove kompanije „Hanvha Defens“, kaže da kompanija želi da bude dugoročni partner zemljama koje kupuju njeno oružje. U tom cilju postavlja nove proizvodne pogone u Australiji, Egiptu i Poljskoj.

- Naši radnici su veoma srećni što delimo svoju tehnologiju. Naš glavni strateški fokus je ulazak na nova tržišta - kazao je Li.

Takođe se radi na stalnom ažuriranju i poboljšanju proizvoda, kaže on, a kompanija je već napravila prototip tenka K9A2, gde je posada izvan kupole, kako bi bila manje ranjiva na napade, i razvija „futurističniju verziju sledeće generacije“, kaže Li.

Narudžbine vojske Južne Koreje održavaju montažnu traku K2 dovoljno zauzetom - ali poljska narudžba znači da „Hjundai Rotem" može povećati kapacitet.

 

Planiraju da prodru na američko tržište

„Hanvha Defens" posebno cilja jedno tržište - Sjedinjene Američke Države, najveće odbrambeno tržište na svetu.

- Želimo da uđemo na američko tržište uz podršku lokalne američke kompanije, a takođe želimo da doprinesemo vojsci SAD i lokalnoj odbrambenoj industriji SAD - kaže Li, potpredsednik „Hanvhe".

Američka vojna potrošnja 2021. godine iznosila je 801 milijardu dolara, dok je izvoz južnokorejskog oružja i municije u SAD iznosio samo 95 miliona dolara, prema američkom Ministarstvu trgovine.

Sveukupno, američka vojna potrošnja bila je veća nego potrošnja narednih devet zemalja zajedno, prema SIPRI. Južna Koreja je na 10. mestu.

Južnokorejsku odbrambenu industriju treba posmatrati kao partnera koji dopunjuje svog američkog kolegu, a ne kao njegovog konkurenta, kaže Čun.

Ogroman američki vojni budžet uključuje ogromne izdatke za skupe proizvode. To nije ono što Seul prodaje, ističe on.

- Postoje delovi spektra oružja koje SAD ne proizvode, jer osećaju da im to nije potrebno. To ne donosi profit njihovoj industriji. To je ono što ciljamo. Upravo takvi su sistemi koje smo prodali Poljskoj - kaže on, i dodaje da se nada da SAD razumeju da je to nije u suprotnosti sa njihovim interesima.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi