Fotografije devojčice crnih očiju potresle su svet: Nastale su pred njenu smrt, fotograf tek 20 godina kasnije otkrio zašto je nije spasao

Fotografije Omajre Sančez, trinaestogodišnje devojčice zarobljene u blatu nakon erupcije vulkana Nevado del Ruiz u Kolumbiji, postale su neke od najupečatljivijih i najbolnijih fotografija 20. veka. Omajra je skoro 60 sati ostala zarobljena pod vodom, blatom i ruševinama, dok je svet preko televizijskih ekrana i fotografija pratio njenu borbu za život. Umrla je svega nekoliko sati nakon što ju je pronašao francuski fotoreporter Frenk Furnije, koji je i napravio njene fotografije.

Sve se dogodilo u novembru 1985. godine, kada je Nevado del Ruiz, vulkan koji je gotovo sedam decenija mirovao, iznenada eruptirao. Prvi znaci nemira pojavili su se još u septembru, kada je postalo jasno da bi stanovništvo okolnih područja moglo biti ugroženo.

Dana 13. novembra erupcija je pokrenula ogromne laharne tokove - brze reke blata nastale topljenjem snega i leda sa vulkanskog vrha. Blato je za sobom nosilo kamenje, drveće i delove građevina i za kratko vreme stiglo do Armera i okolnih sela. Grad je praktično nestao, a poginulo je skoro 25.000 ljudi. Više od dve trećine stanovnika Armera nije preživelo katastrofu.

Među žrtvama bila je i Omajra Sančez Garson. Njena priča postala je simbol tragedije ne samo zbog načina na koji je umrla, već i zato što se njena borba za život odigravala pred očima celog sveta.

Omajra je ostala priklještena u ruševinama. Kukovi su joj bili teško povređeni, a noge zarobljene ispod olupina i mulja. Punih 60 sati spasioci su pokušavali da je izvuku. Dva dana i tri noći trajala je agonija, ali oprema potrebna za uklanjanje teških prepreka nije stigla na vreme.

Profimedia

Ipak, devojčica je iznenadila sve koji su joj prilazili. Uprkos iscrpljenosti i bolovima, govorila je mirno i delovala svesno onoga što se događa. Spasioci su mogli samo da joj pomognu da izdrži što duže - podupirali su je gumom, donosili joj vodu i hranu i pokušavali da je zaštite od hladnoće.

Tek kasnije, kada su ronioci istražili mesto na kojem je bila zarobljena, utvrđeno je da su joj noge ostale prikleštene ispod krova srušene kuće, dok su se za njih držale ruke njene preminule tetke. Oči su joj bile toliko krvave da su na fotografijama izgledale potpuno crne, verovatno zato što je predugo bila u vodi, kao i zbog pritiska ruševina. Nivo vode oko nje neprestano je rastao zbog kiše i poplava, pa je devojčica bila sve više potopljena.

Fotografija koja je postavila teško pitanje

Frenk Furnije pronašao je Omajru među ruševinama i zabeležio njene poslednje trenutke. Fotografije su ubrzo obišle svet, a prizor iscrpljene devojčice koja mirno čeka smrt postao je simbol nemoći pred prirodnom katastrofom.

Istovremeno, otvoreno je i bolno pitanje: gde je granica između dokumentovanja tragedije i pokušaja da se nekome pomogne?

Omajra je pred kamerama i foto-aparatima ostala više dana. Na kraju je podlegla kombinaciji hipotermije, gangrene i srčanog udara. Umrla je 16. novembra, a njene poslednje reči bile su upućene porodici: "Mama, tata, brate, volim vas puno!"

Profimedia

Vest o njenoj smrti izazvala je tugu, ali i bes. Mnogi su se pitali zbog čega Furnije nije pokušao da je spase, makar na neki drugi način.

Sam fotograf je tek 20 godina kasnije govorio o tome kao o najtežem iskustvu svoje karijere.

- Bio je to najtraumatičniji događaj u mom životu. Bilo je nemoguće spasiti je. Ipak, osetio sam da je priča važna i da treba da izveštavam, da pokrenem reakcije i interesovanje ljudi. Bilo bi daleko gore da uopšte nisu marili. Ja sam znao šta mi je činiti i samo sam se trudio da što bolje obavim svoj posao - ispričao je on.

Furnije je opisao i prizore kojima je bio okružen.

- Gde god sam se okrenuo, video sam na desetine zaglavljenih ljudi do kojih su spasioci pokušavali da dođu. Mogao sam da ih čujem kako viču upomoć, a zatim je usledila tišina. Jeziva tišina. To me je dugo proganjalo... Ona se hrabro i dostojanstveno suočavala sa smrću, iako u užasnim bolovima. Sećam se i trenutka kada je počela da halucinira - molila me je da je odvedem u školu jer se brinula da će zakasniti - dodao je on.

Omajra je preminula oko 9.45 ujutru. Furnije je kasnije ispričao da joj je glava tada pala unazad u hladnu vodu, dok su iznad površine ostali samo nos i usta.

Profimedia

- Izdahnula je tri sata nakon što sam je pronašao. Kada je umrla u 9 i 45 ujutru, glava joj je pala unazad u hladnu vodu. Samo su ispružena ruka, nos i usta ostali iznad površine. Neko je tada nju i njenu tetku prekrio plavo-belim kariranim stolnjakom - prisetio se on.

Katastrofa koja je mogla biti manje smrtonosna

Posle tragedije u Kolumbiji godinama se raspravljalo o odgovornosti države. Kritičari su ukazivali na to da je vulkan ranije pokazivao znake aktivnosti i da je, uz pravovremenu evakuaciju, broj žrtava mogao biti znatno manji.

Furnije je takođe smatrao da su institucije zakazale jer nisu imale adekvatan plan za evakuaciju i spasavanje. Uprkos tome, verovao je da je njegov rad imao značaj i nakon katastrofe.

- Fotografija je pomogla da se sakupi novčana pomoć. Takođe, svi su shvatili koliko su vođe zemlje neodgovorne i da nisu imale hrabrosti da se nose sa situacijom - rekao je Furnije, dodajući da je "ovim putem pomogao ljudima da se emotivno vežu za stradalu devojčicu".

Profimedia

Potresne fotografije objavljene su nekoliko dana kasnije u časopisu "Paris Match". Donele su Furnijeu velika profesionalna priznanja, ali su i izazvale oštre polemike o tome da li foto-reporter ima pravo da fotografiše čoveka u njegovim najtežim trenucima umesto da pokuša da mu pomogne.

Furnije je branio svoj postupak kao deo šire odgovornosti novinarstva.

- Postoje stotine hiljada Omajri širom planete, važnih priča o siromašnima i slabima, a mi fotor-eporteri smo tu da stvorimo most između njih i ostatka sveta. Čast mi je što sam povezao ljude sa njom - izjavio je on.

Danas, četiri decenije nakon katastrofe, teško je ne zapitati se kakav bi život Omajra imala da je preživela. Imala bi 54 godine. Možda bi imala porodicu, posao, decu, možda čak i unuke.

Omajra nije dobila priliku da odraste. Ali zahvaljujući fotografiji koja je zabeležila njene poslednje sate, njeno ime nije nestalo zajedno sa Armerom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi