Gaza je razorena, sudovi u Hagu prete, SAD okreću leđa, zapadne zemlje priznaju Palestinu: Može li Netanjahu preživeti dosad najveću krizu?

Poslednjih nedelja odigralo se mnogo toga što bi moglo ozbiljno da poremeti planove izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Međutim, njegova politička karijera pokazuje da je više puta izlazio iz sličnih izazova i da je samo jačao svoju poziciju.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Karim Kan zatražio je od MKS-a da izda naloge za hapšenje Netanjahua, izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i trojice vođa palestinske grupe Hamas. Kan smatra da su svi oni potencijalno krivi za ratne zločine počinjene tokom napada Hamasa na Izrael i izraelske vojne operacije u Gazi koja je usledila. 

Uz Netanjahuove nevolje, 28. maja tri evropske zemlje, Španija, Irska i Norveška, priznale su državnost Palestine, a Slovenija i Belgija će im se verovatno pridružiti kasnije, što govori da zapadne zemlje počinju da se udaljavaju od nepokolebljive podrške Izraelu.

Prošlog decembra, nekoliko zemalja globalnog juga, uključujući Južnu Afriku, takođe je zauzelo stav. Južnoafrička Republika je podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde (MSP) protiv Izraela, optužujući ga za genocid u Gazi.

MKS je razbesneo Netanjahua

Kan je naveo da postoje razumni razlozi da se veruje da su Netanjahu i Galant odgovorni za to što je izgladnjivanje korišćeno kao metod ratovanja, za napade na civile i lišavanje osnovnih resursa kao što su hrana, voda i sanitet. Optužbe su izazvale oštre kritike Izraela i njegovih saveznika, uključujući SAD. Američki predsednik Džozef Bajden nazvao je odluku MKS-a nečuvenom.

AP Photo/Peter Dejong, File

Izraelski i američki zvaničnici su tvrdili da nalozi MKS-a potkopavaju međunarodno pravo i moralne principe izjednačavajući postupke demokratski izabrane vlade sa postupcima terorističke organizacije. Izrael i SAD, od kojih ni jedna ni druga zemlja nije članica MKS-a, razmatraju sankcije protiv Suda i njegovog rukovodstva.

- Gospodin Kan stvara opasan presedan koji podriva pravo svake demokratije da se brani od terorističkih organizacija i agresora - rekao je Natanjahu reagujući na vesti, a njegova kancelarija kasnije je opisala odluku MKS-a kao "krvnu klevetu" i "prelazak crvene linije".

Izraelski predsednik Isak Hercog pozvao je međunarodnu zajednicu da osudi odluku tužioca, napominjući da nadležnost suda priznaju samo 124 zemlje koje su ratifikovale Rimski statut. Nekoliko zemalja, uključujući SAD, Izrael, Kinu, Iran, Indiju i Rusiju, ne priznaju jurisdikciju MKS-a.

Uprkos tome što potez MKS-a nisu podržali glavni saveznici Izraela, SAD, Velika Britanija, Francuska i druge zapadne zemlje, mediji su uglavnom negativno pisali o izraelskim vlastima. Dok Izrael ne priznaje jurisdikciju MKS-a, Palestina, kao stalni posmatrač u UN, priznaje njegovu nadležnost, što sudu dozvoljava da započne istragu.

Kao odgovor na pretnje i pritisak Izraela i SAD, MKS je upozorio da se takvi pokušaji mogu smatrati mešanjem u sprovođenje pravde i da su suprotni principima Rimskog statuta.

Profimedia

Usred ovih događaja došlo je do kontroverze sa Berlinom. Nemačke agencije za sprovođenje zakona dužne su da se pridržavaju direktiva MKS-a ako nalog za hapšenje izda glavni tužilac, izjavio je portparol vlade Štefen Hebestrajt.

- Mi se pridržavamo zakona - rekao je kratko on, ali je kancelar Olaf Šolc odbio da odgovori na pitanje da li bi uhapsio Netanjahua ako bi došao u Nemačku.

Iako još nije raspisan nalog za hapšenje, same spekulacije izazvale su značajan međunarodni odjek, povećavajući napetost u izraelsko-palestinskom sukobu i preteći dodatnim komplikovanjem diplomatskih napora za rešavanje situacije. Čak i ako bude izdat nalog za hapšenje, malo je verovatno da će Netanjahu biti uhapšen i predat MKS-u, ali je jasno da situacija negativno utiče na ugled sadašnjih lidera jevrejske države.

Zapadni saveznici napuštaju Netanjahua

Kao što je ranije navedeno, odnos između administracije Džoa Bajdena i Netanjahuove vlade je komplikovan, a nesporazumi će se verovatno samo produbljivati kako se operacije IDF-a u Gazi budu nastavljale.

S početkom vojne akcije u južnom delu Gaze, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin potvrdio je odluku Vašingtona da odloži transfer serije municije u Izrael zbog situacije povezane sa Rafom.

Profimedia

- Jasno smo stavili do znanja Izraelu da ne može pokrenuti napad velikih razmera na Rafu a da ne uzme u obzir civile u središtu operacija i da ih ne zaštiti. Procenili smo situaciju i pauzirali isporuku serije moćne municije - rekao je on tokom saslušanja u Senatu.

Blumberg je, pozivajući se na izvore, naveo da je ova serija uključivala 3.500 bombi. Međutim, SAD ostaju najveći dobavljač oružja za Izrael - skoro 70 odsto izraelskog uvoza oružja između 2014. i 2018. dolazi iz SAD, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira. Stoga bi ograničenja u isporuci oružja mogla da zakomplikuju situaciju za izraelske oružane snage, pa čak i da kratkoročno stvore nove pretnje.

Mnogi stručnjaci veruju da Vašington igra "dvostruku igru". S jedne strane, daje javnu podršku Izraelu, preti MKS-u i ne pritiska direktno izraelsku vladu. S druge strane, ograničava snabdevanje oružjem, aktivno stupa u interakciju sa ministrom izraelskog ratnog kabineta Benijem Gancom (Netanjahuov glavni unutrašnji politički rival), podstiče negativnu retoriku o Bibiju kroz medije, a ponekad čak i prikriveno utiče na međunarodne i nevladine organizacije da izvrše pritisak na izraelskog premijera i njegove pristalice.

Odnosi su zategnuti i sa drugim zapadnim saveznicima. Tri evropske zemlje, Irska, Norveška i Španija, priznale su 28. maja državnost Palestine, dok su demonstranti u ovim zemljama pozivali na hitan prekid vatre u Gazi.

Takva odluka je motivisana željom vlasti da uveri svoje građane i pokaže da je njihov glas važan, a ovim potezom ove tri zemlje pridružile su se sve većem broju evropskih partnera koji su ranije priznali Palestinu (Bugarska, Mađarska, Kipar, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka, Češka, Švedska), dok se očekuje da će sličnu odluku uskoro doneti i Belgija i Slovenija.

Profimedia

Međutim, ovo neće značajno uticati na sukob, pošto je 146 država članica UN zvanično priznalo Palestinu u prethodnim decenijama, ali je još jedan signal izraelskim vlastima dok Zapad na čelu sa Vašingtonom uviđa da je Netanjahu postao nezgodan i težak za kontrolisanje.

Netanjahu oseća sve veći pritisak, o čemu svedoči i snimak koji se nedugo zatim proširio internetom, u kom se vidi kako palestinski militantni hvataju i odvode krvave Izraelke u Gazu. Analitičari smatraju da je ovaj video-materijal baš sada objavljen da bi se ugušila antivladina osećanja među građanima, koji subotom uveče ispunjavaju trgove u velikim izraelskim gradovima izražavajući nezadovoljstvo postupcima Netanjahuove krajnje desničarske vlade. Takođe šalje poruku međunarodnoj zajednici, pokazujući brutalnost izraelskih protivnika u Gazi.

Pored toga, tu je nova odluka Međunarodnog suda pravde o slučaju koji je podnela Južna Afrika, kom su se pridružili Turska, Egipat i nekoliko drugih zemalja. MSP u Hagu presudio je da Izrael mora odmah da prekine vojnu operaciju u Rafi.

- Sud smatra da, prema Konvenciji o genocidu, Izrael mora odmah da prekine vojnu ofanzivu i sve druge akcije u provinciji Rafa koje bi mogle da dovedu do delimičnog ili potpunog fizičkog uništenja Palestinaca u Gazi - rekao je predsednik suda Navaf Salam. Ovaj poziv podržalo je 13 od 15 sudija.

Profimedia

Sud je takođe naložio da Izrael mora da sačuva sve dokaze o navodnom genocidu i omogući neograničen pristup Gazi za istražne komisije, misije za utvrđivanje činjenica ili bilo koja druga tela koja je ovlastio UN za ispitivanje tvrdnji o genocidu. Sudsko veće je takođe zahtevalo da Izrael otvori prelaz Rafa na granici sa Egiptom za isporuku humanitarne pomoći. Salam je dodao da Izrael mora u roku od mesec dana da obavesti sud o sprovođenju presude.

Čemu bi sve ovo moglo da odvede? 

Prošlo je skoro osam meseci od izbijanja najnovije eskalacije u izraelsko-palestinskom sukobu. Na unutrašnjem planu, nije došlo do značajnih promena oko sukoba - samo je broj žrtava na palestinskoj strani znatno veći od onih koji su stradali u Izraelu. Međutim, ovoga puta situacija se čini drugačijom što se tiče spoljnih pozicija. Palestinski otpor je dobio međunarodnu podršku, u početku od mase na ulicama, a sada od zvaničnih predstavnika.

Preuranjeno je govoriti o punom priznanju palestinske države kao članice UN, jer zemlje poput SAD i Britanije blokiraju priznavanje Palestine u Generalnoj skupštini UN, navodeći da je neophodan mirovni sporazum između Palestinaca i Izraelaca pre takvog koraka.

Profimedia

Pokušaji da se konflikt reši na osnovu formule "dve države za dva naroda" pomerili su korak napred mirovni proces iz Osla iz 1993. godine. Ovi sporazumi su uključivali priznavanje Palestinske nacionalne vlasti (PNA) i implementaciju rezolucija 242 i 338 Saveta bezbednosti UN. Pitanje granica je ostalo sporno, čak i kada se razmatraju linije pre 1967. godine.

Prvobitna euforija i uverenje da je mir neminovan nije dugo trajala. Dana 4. novembra 1995. Jigal Amir, student i jevrejski ekstremista, ubio je premijera Jicaka Rabina, navodeći kao motiv želju da "zaštiti narod Izraela od sporazuma iz Osla". Među Palestincima je takođe bilo mnogo protivnika, od kojih su neki otvoreno kritikovali postupke lidera PLO Jasera ​​Arafata. Nakon Arafatove smrti 2004, obavijene velom misterije (mnogi veruju da je otrovan), proces normalizacije je zastao. 

Netanjahu sve ovo razume bolje od bilo koga. On vidi i shvata akcije zapadnih saveznika, ali je oduvek vodio svoju politiku, oslanjajući se isključivo na sebe i najbliže saradnike, pa se očekuje da će ove "političke igre" verovatno nastaviti.

Godine sukoba formirale su radikale i na izraelskoj i na palestinskoj strani, pa će rešenje verovatno zahtevati sveobuhvatan pristup i konsenzus vodećih svetskih sila i elita obeju strana.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi