Koje države su do sada priznale državnost Palestine? Srbija među prvima rekla svoje "da"

U koordinisanom potezu Norveška, Španija i Irska priznale su u utorak državnost Palestine. Oova odluka imala je za cilj da ojača izglede za trajni mirovni sporazum prema rešenju o dve države, ali je naišla na protivljenje Izraela.

- Izrael neće ćutati pred onima koji potkopavaju njegov suverenitet i ugrožavaju njegovu bezbednost - napisao je izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac na Iksu najavljujući opoziv ambasadora iz tri zemlje.

Većina zemalja širom sveta već priznaje Državu Palestinu, ali je i dalje snažno protivljenje određenih ključnih sila. Dana 11. maja ove godine, 143 od 193 člana Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasalo je za rezoluciju kojom bi se priznala palestinska državnost.

Palestina već ima status posmatrača u UN i nije članica, a o punopravnom članstvu može odlučivati samo Savet bezbednosti UN. U aprilu su Sjedinjene Američke Države, stalna članica sa pravom veta, blokirale nacrt rezolucije koja bi se preporučilo da Palestina dobije punopravno članstvo.

Put ka priznanju palestinske države

Trenutno najmanje 147 nacija zvanično priznaje Palestinu kao državu. Skoro polovina njih je to učinila formalno nakon novembra 1988. godine, kada je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) zvanično proglasila Palestinu nezavisnom državom. Potvrde su stizale iz komunističkih država kao što su Sovjetski Savez i Kina, kao i iz nesvrstanih zemalja Jugoslavije i Indije.

World Population Review

Više zemalja je sledilo njihov primer. U poslednjoj deceniji 20. veka mnoge centralnoazijske nacije, zajedno sa Južnom Afrikom, Filipinima i Ruandom, uspostavile su diplomatske odnose sa Palestinom. Početkom 2000-ih Argentina, Bolivija, Ekvador i Venecuela zvanično su priznale Palestinu kao suverenu naciju.

Palestinska uprava (PU) su 2011. godine podnele zahtev za punopravno članstvo u UN, ali je Savet bezbednosti odbacio njihovu kandidaturu. Ipak, diplomatski napori PU, zajedno sa široko rasprostranjenom frustracijom zbog zaustavljenog izraelsko-palestinskog mirovnog procesa, podstakli su više od deset zemalja, uključujući Čile, Urugvaj i Peru, da priznaju Palestinu kao državu.

Palestina je 2011. postala punopravni član Uneska, što je označilo pobedu palestinske diplomatije.

Za neke zemlje priznavanje Palestine predstavljalo je simboličan čin za balansiranje diplomatskih odnosa na Bliskom istoku i signaliziranje posvećenosti rešenju sa dve države.

Nedavni događaji

Ranije ovog meseca Bahami, Trinidad i Tobago, Jamajka i Barbados su objavili da su priznali Palestinu. U junu 2023. godine Meksiko je najavio punu podršku palestinskoj državnosti, a ubrzo nakon toga meksička vlada je odlučila da uspostavi punu ambasadu sa svim privilegijama i imunitetima datim diplomatskim misijama na palestinskim teritorijama.

Profimedia

Kolumbija je 2018. proglasila Palestinu suverenom nacijom neposredno pre isteka mandata predsednika Huana Manuela Santosa. Od početka izraelske ofanzive na Gazu ta latinoamerička zemlja, koja je 2023. izvezla u Izrael robu u vrednosti od milijardu dolara, smanjila je političke i ekonomske odnose sa Izraelom.

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro prekinuo je veze sa Izraelom i prošle nedelje naredio otvaranje ambasade u palestinskom gradu Ramali na Zapadnoj obali.

Kakav je stav Zapada?

SAD, Kanada, Australija, mnoge zapadnoevropske države i njihovi saveznici Japan i Južna Koreja zvanično podržavaju koncept nezavisne palestinske države koja koegzistira sa Izraelom kao rešenje za dugogodišnji bliskoistočni sukob.

Međutim, mnogi kažu da će Palestinu priznati samo kao nezavisnu naciju u okviru sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. 

S obzirom na trenutna dešavanja, nekoliko evropskih država preispituje svoj stav.

Pixabay

Prošle srede je francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne rekao da njegova zemlja ostaje pri odluci da ne prizna palestinsku državnost, ali je dodao da ta tema "nije tabu". Istog dana portparol malteškog ministarstva spoljnih poslova rekao je novinarima da je "Malta nedavno potvrdila spremnost da prizna Palestinu kada takvo priznanje bude moglo da da pozitivan doprinos".

Belgijski zakonodavci su proteklih dana radili na rezoluciji o priznavanju palestinske države, ali je belgijski premijer Aleksandar De Kru rekao u sredu da tajming nije bio pravi i da će njegova zemlja "nastaviti da bude deo grupe istomišljenika o palestinskoj državnosti".

Zemlje koje su priznale Palestinu 2024.

Ovog meseca 143 od 193 članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasale su za ulazak Palestine u UN, što samo države mogu da urade.

Većina Bliskog istoka, Afrike i Azije priznaje palestinsku državnost. Međutim, SAD, Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja i mnoge zapadnoevropske države nisu za to.

Zemlje koje su ove godine priznale Palestinu pored Španije, Irske i Norveške su Bahami, Trinidad i Tobago, Jamajka i Barbados.

AP Photo/Michael Varaklas

Zemlje koje su od 2000-te priznale Palestinu

Godine 2011, uprkos neuspehu Palestine da se pridruži UN-u nakon kampanje za punopravno članstvo, Unesko je Palestincima dodelio punopravno članstvo u kulturnoj agenciji UN, što je navelo SAD da povuku sredstva za ovo telo.

Generalna skupština je 2012. glasala za promenu statusa Palestine u "državu posmatrača koja nije članica", a 2015. Međunarodni krivični sud je priznao Palestinu kao stranku.

Švedska je 2014. postala prva država u zapadnoj Evropi koja je priznala Palestinu.

U poslednjih 12 godina Palestinu su priznale sledeće zemlje: Meksiko (2023), Sent Kits i Nevis (2019), Kolumbija (2018), Sveta Lucija (2015), Švedska (2014), Gvatemala, Haiti, Vatikan (2013), Tajland (2012).

Talas priznanja usledio je 2011. kada su Palestinu priznali Čile, Gvajana, Peru, Surinam, Urugvaj, Lesoto, Južni Sudan, Sirija, Liberija, Salvador, Honduras, Sent Vinsent i Grenadini, Belize, Dominika, Antigva i Barbuda, Grenada i Island.

Profimedia

Zemljama koje su priznale državnost 2010. su pridružili Brazil, Argentina, Bolivija i Ekvador, 2009. Venecuela i Dominikanska Republika, 2008. Kostarika, Liban i Obala Slonovače, 2006. Crna Gora, 2005. Paragvaj, a 2004. Istočni Timor.

Najveći broj država priznao Palestinu u prošlom veku

Prvi sporazum iz Osla potpisan je 13. septembra 1993. Sporazumom između izraelskih i palestinskih lidera obe strane su prvi put priznale jedna drugu.

Obe strane su se takođe obavezale da okončaju višedecenijski sukob. Drugi sporazum je potpisan u septembru 1995. Sporazum iz Osla je trebalo da donese palestinsko samoopredeljenje u obliku palestinske države uz Izrael, ali do toga do danas nije došlo.

Tih godina Palestinu su priznali Malavi (1998), Južna Afrika i Kirgistan (1995), Tadžikistan, Uzbekistan i Papua Nova Gvineja (1994), Kazahstan, Azerbejdžan, Turkmenistan, Gruzija i Bosna i Hercegovina (1992), Esvatini (1991) i 1989. Ruanda, Etiopija, Iran, Benin, Kenija, Ekvatorijalna Gvineja, Vanuatu i Filipini.

Profimedia

Dana 15. novembra 1988. godine, u prvim godinama prve Intifade, Jaser Arafat, predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije, proglasio je Palestinu kao nezavisnu državu sa Jerusalimom kao glavnim gradom.

Učinio je to iz Alžira, a Alžir je postao prva država koja je zvanično priznala Palestinu.

Čak 83 zemlje iste godine su priznale Palestinu: Pored Alžira, Bahrein, Indonezija, Irak, Kuvajt, Libija, Malezija, Mauritanija, Maroko, Somalija, Tunis, Turska, Jemen, Avganistan, Bangladeš, Kuba, Jordan, Madagaskar, Malta, Nikaragva, Pakistan, Arapski Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Srbija, Zambija, Albanija, Brunej, Džibuti, Mauricijus, Sudan, Kipar, Češka Republika, Slovačka, Egipat, Gambija, Indija, Nigerija, Sejšeli, Šri Lanka, Namibija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Vijetnam, Kina, Burkina Faso, Komori, Gvineja, Gvineja Bisao, Kambodža, Mali, Mongolija, Senegal, Mađarska, Zelenortska ostrva, Severna Koreja, Niger, Rumunija, Tanzanija, Bugarska, Maldivi, Gana, Togo, Zimbabve, Čad, Laos, Sijera Leone, Uganda, Republika Kongo, Angola, Mozambik, Sao Tome i Principe, Gabon, Oman, Poljska, Demokratska Republika Kongo, Bocvana, Nepal, Burundi, Centralnoafrička Republika, Butan i Zapadna Sahara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi