Rat kao unosan biznis: Ko sve zagovara katastrofalnu ideju zone zabrane letova?

Uprkos svim upozorenjima, nastavlja se lobiranje za uvođenje zone zabrane letova iznad Ukrajine.

Dvadeset sedam stručnjaka za spoljnu politiku uputilo je pismo administraciji Džoa Bajdena tražeći uspostavljanje "ograničene" zone zabrane letova kako bi se zaštitili humanitarni koridori.

Jedan od velikih zagovornika ove ideje je i ukrajinski lider Vladimir Zelenski, koji je rekao da Ukrajina razume da nije članica NATO-a, ali da je predložila način da se nezavisno zaštite njeno nebo i ljudi.

- Čujemo mnogo razgovora o trećem svetskom ratu, da bi navodno mogao da počne ako NATO zatvori nebo nad Ukrajinom za ruske rakete i avione i da zato humanitarna zona zabrane letova još nije uspostavljena - rekao je Zelenski.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

Međutim, izgleda da se zaboravlja da Ukrajina nije članica NATO-a. Kada bi Alijansa donela takvu odluku, to bi značilo da je Rusiji objavila rat. Mnogobrojni svetski zvaničnici su istakli da se neće zatvoriti ukrajinsko nebo jer ne žele da rizikuju direktan sukob sa Moskvom.

Ipak, ima onih koji to i dalje veoma požrtvovano zagovaraju.

Istovremeno, prećutkuje se uloga proizvođača oružja, fosilnih goriva i pojedinih bogataša.

U tekstu za portal Jacobin, analitičar Branko Marčetić iz Čikaga piše da je zona zabrane letenja lukavi eufemizam za rat koji bi uključivao obaranje ruskih aviona i uništavanje ruske protivvazdušne odbrane. Čim bi američke snage uništile rusku letelicu, ubivši njihovog pilota, vojna operacija u Ukrajini bi se pretvorila iz regionalnog sukoba u nešto bliže svetskom ratu. Jedina razlika bi bila u tome što bi, ovoga puta, sukob podrazumevao i stotine hiljada nuklearnog oružja koje nije postojalo kada je, primera radi, Adolf Hitler okupirao Poljsku.

 

 

Ko su zagovornici svetskog rata?

Među potpisnicima pomenutog pisma nalaze se ljudi koji su blisko povezani sa odbrambenom industrijom ili rade za organizacije koje finansira vojno-industrijski kompleks.

Kako piše Marčetić, Ijan Bžežinski je pet godina bio direktor "Booz Allen Hamiltona", izvođača radova pri Pentagonu, pre nego što je počeo da vodi "Bžežinski grupu", opisanu kao strateška savetnička firma koja opslužuje američke i međunarodne komercijalne klijente u finansijskom, energetskom i odbrambenom sektoru.

Džon Kornblum je stariji savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), koji, između ostalog, finansira kompanije poput "General atomiksa", "Lokhid Martina" i "Boinga".

Ben Hodžiz i Kurt Volker su deo Centra za analizu evropske politike (CEPA), organizacije koja među svojim donatorima ima firme iz sektora odbrane: "BAE sistems", "Dženeral dinamiks", "Dženeral atomiks" i "Lokhid Martin". Volker takođe radi kao međunarodni generalni direktor i jedan je od predsedavajućih savetničkog odbora pri "BGR grupi" koja predstavlja "veće odbrambene i vazduhoplovne kompanije, dobavljače vazduhoplovnih kompanija, pružaoce vladinih usluga i države i opštine koje su zainteresovane za američku odbrambenu politiku".

 

 

Filip Bredlov je u odboru savetnika Centra za novu američku bezbednost (CNAS), agresivnog liberalnog tink-tenka koji je korišćen kako bi demokratskim administracijama obezbeđivao osoblje, uključujući i aktuelnu administraciju. Pored Pentagona, među glavnim finansijerima organizacije su "Nortrop Gruman" (jedan od vodećih svetskih konglomerata u proizvodnji oružja i vodeći svetski proizvođač bojnih brodova), "Rejtion" (veliki "izvođač radova" u sektoru odbrane, tačnije, proizvođač oružja i vojne i komercijalne elektronike), "Palantir" (softverska kompanija specijalizovana za analize podataka), BAE, "Boing", "Lokhid"...

Među potpisnicima se nalazi i Evelin Farkas, nekadašnja zvaničnica Pentagona i analitičar nacionalne bezbednosti koja predsedava tajanstvenom grupom "Farkas Global Strategies" koja svoje poslovanje maglovito opisuje kao rad na strateškom rastu u nekim od najvećih korporacija širom sveta.

Farkasova je takođe u odboru direktora Instituta "Projekat 49", koji se zalaže za konfrontacioni stav prema Kini i povećanje prodaje vojne opreme azijskim zemljama.

Prema rečima Marčetića, u Vašingtonu spoljna politika i finansijski interesi imaju tendenciju da se zgodno preklapaju. Direktori "Lokhida" i "Rejtiona" su se žalili koliko je povlačenje američke vojske iz Avganistana uticalo na njihovo poslovanje, a zajedno sa "Dženeral dinamiksom" su slavili poslovne prilike kad god bi se pojavile tenzije sa Kinom.

AP Photo/Matt Dunham, FILE

Kako je izbio sukob u Ukrajini, počeli su da trljaju ruke i sada postoje priče da će proizvođači oružja svoje akcije rebrendirati u "društveno odgovorne" investicije.

Jednostavno, postoje kompanije koje imaju veliki interes u ratovima i sukobima, tako da bogato plaćaju i promovišu glasove koji se zalažu za još rata. Takvi pojedinci mogu se naći u vladama, tink-tankovima koje finansiraju korporacije i firmama koje su sami osnovali profitirajući od svega toga. Kada se pojavi mogućnost izbijanja rata u nekoj oblasti, uvek u javnosti nastupa grupa ratobornih ljudi kako bi zagovarala još više rata.

Deset potpisnika je na pozicijama u Atlantskom savetu, organizaciji koju takođe finansiraju donatori vojno-industrijskog kompleksa, kao i određene vlade država članica NATO-a, ali i sam NATO.

Među velikim donorima su i Viktor Pinčuk i Rinat Ahmetov, jedni od najbogatijih ljudi Ukrajine. Pinčuk predsedava fondacijom koja nosi njegovo ime, a Ahmetov firmom "System Capital Management" (SCM). Ahmetov je bio jedan od onih koji su, na prvo pominanje ruske operacije u Ukrajini, pobegli iz zemlje, ali se ubrzo vratio zalažući se za prekid vatre, iako se prethodno sukobljavao sa predsednikom Vladimirom Zelenskim. Njihova sredstva su posebno u opasnosti, a većina Ahmetovljevih fabrika se nalazi u područjima Marijupolja i Dnjepra.

AP Photo/Elise Amendola, File

Pinčuk je veliki finansijer Atlantskog saveta.

Rat je unosan posao i za kompanije koje se bave fosilnim gorivima, a Pentagon je najveći svetski institucionalni konzument nafte. Nije, stoga, iznenađujuće što se među velikim donorima pomenutih organizacija nalaze i "Ševron", "Britiš petroleum", "Ekson" i "Saudi Aramko".

Važno je istaći da je nekoliko potpisnika direktno povezano sa politikom NATO-a koja je i dovela do konflikta u Ukrajini, odnosno, kako kaže Marčetić, posejala seme sukoba.

Bžežinski je igrao ključnu ulogu u proširenju NATO-a za vreme Džordža Buša, a Bari Pavel se istakao u planiranju odbrambenih delovanja u prvom talasu proširenja NATO-a tokom mandata Bila Klintona.

Kako zaključuje Marčetić, isti ljudi koji su nas uvalili u ovaj haos sada se zalažu za potencijalno razarajuće mere.

 

 

Analitičar smatra da je jedino rešenje sklapanje sporazuma između Rusije, Ukrajine, SAD i Evropske unije. Međutim, to bi značilo da mnogi moćni ljudi neće moći da zarade dosta novca.

"Sve je to blef"

Ipak, brojni političari ne odustaju od uvođenja zone zabrane letova, smatrajući da opasnost od daljeg nuklearnog sukoba ne postoji.

Osim toga, zalažu se i za slanje aviona "mig-29" Ukrajini.

Američki senator Lindzi Grejem, koji se nedavno "proslavio" pozivanjem na likvidaciju ruskog lidera Vladimira Putina, tvrdi da neće biti trećeg svetskog rata.

- Neće biti rata, ovo je blefiranje. Putin zna da niko ne pobeđuje u nuklearnom sukobu. Ukoliko bi naredio napad na SAD, pojedini generali bi ga upucali u glavu - poručio je on na Foks njuzu.

Šta je zona zabrane letova?

Zona zabrane letova je oblast iznad koje letelice ne smeju da lete, a tu odluku donosi vojska. Obično se to događa tokom sukoba kako bi se letelice sprečile da ulaze u vazdušni prostor spornih područja.

Mogu se uspostaviti i tokom važnih događaja, kako bi se zaštitile lokacije od potencijalnih terorističkih napada, poput predsedničkih inauguracija ili većih sportskih manifestacija, kao što su Olimpijske igre.

Zone zabrane letova novija pojava - prvi put su uspostavljene devedesetih. Mogu se razlikovati od tradicionalnih vazduhoplovnih misija po prinudnom prisvajanju samo vazdušnog prostora druge države, kako bi se postigli ciljevi na zemlji u okviru date države. Tokom Hladnog rata, rizik od nuklearnog sukoba delimično je umanjio privlačnost vojnih intervencija kao državnog oruđa, ali sa razvojem stelt tehnologija i tehnologija preciznog udara, vazduhoplovne snage su postale jak instrument u rukama mnogih država. Raspad SSSR-a i porast vazdušnih sposobnosti izazvanih tehnološkom revolucijom učinili su zone zabrane letenja održivim, i u političkom i vojnom kontekstu.

Profimedia

Primera radi, nakon Zalivskog rata, SAD su, zajedno sa saveznicima, ustanovile dve zone zabrane letova u Iraku. Kako su tada naveli, cilj je bio da se spreče napadi iračke vojske na Kurde, kao i da se zaštiti populacija šiita.

Svojevremeno je generalni sekretar UN Butros Butros Gali rekao da su te zone zabrane letova bile ilegalne.  

Tokom svrgavanja režima u Libiji 2011. godine, Savet bezbednosti UN je odobrio da se uspostavi zona zabrane letova 17. marta. Cilj je bio da se spreče napadi na civilne mete, ali je NATO iskoristio priliku i pokrenuo ofanzivu kako bi bombardovao položaje libijske vlade.

Tada je ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio da je zabrana letenja civilnih ili vojnih aviona iznad sopstvene teritorije ozbiljno mešanje u unutrašnje stvari druge zemlje.

Džon Ris, iz britanske organizacije "Stop the War Coalition", tada je rekao da je zabrana letenja uvod u novi rat.

Amerikanac Klint Erlik, advokat i poznavalac prilika u Rusiji i bivšim državama Sovjetskog Saveza, izrazio je zabrinutost povodom apela na zatvaranje neba iznad Ukrajine. 

- Zona zabrane letenja iznad Ukrajine znači bombardovanje Rusije. Kako biste zaštitili NATO borce, morate ciljati S-400/S-500 sisteme koji se nalaze na ruskoj teritoriji. Rusija bi mogla da odgovori projektilima ka Zapadnoj Evropi i kontinentalnom delu SAD. Treći svetski rat bi bio uverljiv ishod - naveo je on.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi