Burna godina za Avganistan: Povratak talibana, haotični beg iz zemlje i narko-industrija koja jedina cveta (VIDEO)

Godina za nama je bila veoma burna za Avganistan i tamošnji narod. Američka vojska se povukla posle 20 godina što je talibanima dalo vetar u leđa, pa su se poprilično lako vratili na vlast.

Scene sa prestoničkog aerodroma su obišle ceo svet.

Mnogi Avganistanci su pohrlili ka aerodromu u želji da što pre odu iz zemlje. Bili su prilično očajni, pa na sve načine pokušavaju da se ukrcaju u avione.

Na internetu je objavljen i snimak na kojem se, navodno, vide bar dve osobe kako padaju sa aviona, a koje su se prethodno, izgleda, vezale za njegove točkove.

 

 

Nastao je pravi haos, ljudi su se gurali kako bi ušli u avione, komercijalne i vojne, preplavili su piste, a pojedinci su izgubili živote kačeći se za letelice.

Dve slike najbolje su oslikale kakav očaj je zavladao među narodom.

Jedna fotografija, postavljena na Tviter, pokazuje šta je ostalo posle silne gužve na aerodromu “Hamid Karzai” – pista je bila prekrivena papučama i japankama.

 

 

Sa druge strane, objavljena je i slika iz unutrašnjosti američkog aviona “C-17” koji je bezbedno evakuisao 640 Avganistanaca, kako su saopštili zvaničnici Ministarstva odbrane SAD.

 

 

Najduži američki rat

Brzina napredovanja talibana širom zemlje iznenadila je avganistansku vladu, ali i njene zapadne saveznike. Čim se povukla vojska SAD, talibani su ušetali u Kabul proglašavajući pobedu.

Podsetimo, prethodno je u aprilu predsednik Džo Bajden proglasio kraj rata i najavio povlačenje.

- Zaključujem da je vreme da se okonča najduži američki rat. Vreme da trupe dođu kući - naveo je.

Profimedia

Preuzimanje vlasti dogodilo se 20 godina od terorističkog napada na Njujork i Vašington, kafa je stradalo skoro 3.000 ljudi, posle čega su SAD pokrenule invaziju na Avganistan.  Tada su talibani svrgnuti sa vlasti, a Vašington se zavetovao da će podržati demokratske promene i uništiti terorističke pretnje. 

Deset godina kasnije je ubijen i vođa talibanskog pokreta Osama bi Laden, za koga se tvrdilo da je arhitekta napada na Ameriku.

U sukobima su ubijene desetine hiljada ljudi, a milioni su ostali bez domova. Avganistanski narod je platio najveću cenu.

Izdaja saveznika  

Tokom dve haotične avgustovske nedelje, sprovedena je evakuacija više od 100.000 Avganistanaca, a među njima su bili mnogi koji su godinama sarađivali sa američkom administracijom i NATO i njihovim saveznicama. Međutim, veliki broj njih je ostao zarobljen u zemlji.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

Oko 200 ljudi, uključujući i 13 američkih vojnika, poginulo je tokom haosa koji je nastao na aerodromu. Terorista grupe ISIS-K se razneo među gomilom koja je pokušavala da uđe na aerodrom.

Povratak u mračno doba

Nakon što je Avganistan ponovo pao u ruke talibana, neizvesna je sudbina mnogih Avganistanaca. Dobro je poznato da žene pod njihovom vlašću nemaju gotovo nikakva prava, iako su militanti uveravali da će promeniti svoju ideologiju.

Ipak, veoma brzo se ustanovilo da je devojkama zabranjeno da se školuju, a ne smeju se kretati bez pratnje.

Osim toga, narodu preti velika glad jer nema ni međunarodne pomoći, a zemlja je pod sankcijama. Ujedinjene nacije upozoravaju da zemlji preti "najgora humanitarna katastrofa na Zemlji".

AP Photo/Bram Janssen

Takođe, i klima se promenila. Suše su sve gore svake godine što utiče na poljoprivrednike.

Dosta ljudi preživljava samo od milostinje.

- Ništa nemamo - rekla je Juma Gul (45) koja ima devetoro dece. Kako ne mogu da nađu posao, teško im je da dođu do hrane.

- Ponekad nađemo hranu, ponekad ne. Jedemo samo suvi hleb i zeleni čaj. Ne možemo da nađemo brašo ili pirinač, preskupo je - rekla je, preneo je NPR.

Jedini biznis koji cveta

Pandemija koronavirusa je mnoge industrije u Avganistanu bacila na kolena, ali jedan sektor i dalje cveta, a to je trgovina nezakonitim opijumom.

Veruje se da je Avganistan izvor za više od 90 odsto opijuma u svetu, a od njega se prave heroin i drugi opijati.

U Avganistanu se koristi više obradivog zemljišta za obradu opijuma nego što je slučaj sa uzgajanjem koke u Latinskoj Americi. Proizvodnja ove droge direktno upošljava oko pola miliona ljudi.

AP photo

U jednoj maloj sobi na jugu Avganistana, sijaju se beli kristali. U pitanju su metamfetamini namenjeni izvozu, koji će završiti u mnogim dalekim zemljama, poput Australije.

Oko 100 kilograma droge, koja se nalazi u ovoj prostoriji, na ulici vredi oko 2,6 miliona dolara.

Ispred se dime dva bureta u kome se kuva met, prenosi BBC.

Trgovina drogom je veliki biznis u Avganistanu, a i pod talibanima sve buja.

Zemlja je već dugo povezana sa heroinom, ali poslednjih godina se pojačala i proizvodnja kristal meta.

Prema jednom izvoru, oko 3.000 kilograma kristal meta se napravi svakog dana u više od 500 improvizovanih "fabrika".

Rast proizvodnje ove droge se povezuje sa efedrom, biljkom koja se lokalno zove "oman", od koje se pravi ključni sastojak droge - efedrin.

Talibani su nekada naplaćivali porez na efedru, ali su nedavno proglasili i zabranu uzgajivanja te biljke.

Profimedia

Međutim, smatra se da, za sada, dozvoljavaju da narko-laboratorije nastave sa radom.

Jedan Avganistanac je za BBC rekao da je zabrana efedre samo dovela do poratsa cena meta preko noći, ali da se nije stalo sa proizvodnjom.

Kako je rekao doktor Dejvid Mensfild, stručnjak za trgovinu drogom u Avganistanu, zabrana je naređena nakon što je usev već sakupljen, pa se pravi uticaj te mere ne može osetiti do sledeće žetve.

Mensfild, koji uz pomoć satelitskih snimaka proučava rad laboratorija, kaže da bi proizvodnja kristal meta mogla da nadmaši proizvodnju heroina, po kome je zemlja i poznata.

Nema alternative

- Znamo da je štetan, ali ništa drugo što uzgajamo ne donosi novac - rekao je Muhamed Gani koji priprema svoja polja maka od čega se dobija opijum.

Pošto je avganistanska ekonomija u rasulu, pogotovo posle povlačenja međunarodne pomoći, za mnoge poljoprivrednike opijum je najbezbedniji izbor.

Vodostaji u opadanju, pojačani sušama, stvaraju velike probleme.

- Moramo da bušimo bunare, a ukoliko gajimo paradajz, nećemo zaraditi ni polovinu onoga koliko nas koštaju bunari - rekao je Gani.

Glasine da će talibani zabraniti uzgajanje opijuma dovelo je do porasta cena, što zauzvrat, tera farmere da ga još više sade.

AP photo

Za sada, prenosi BBC, trgovina cveta, Dileri opijuma, koji su korumpiranim zvaničnicima vlade plaćali i prodavali drogu u tajnosti, sada imaju svoje mesto na tržištu, a čak postavljaju i tezge na pijacama.

- Otkad su talibani oslobodili zemlju, postali smo potpuno slobodni - rekao je jedan diler.

Međutim, talibani su i dalje oprezni kada je trgovina drogom u pitanju. U provinciji Helmand su novinarima zabranili da snime zloglasni "opijum bazar", rekavši da je to "zabranjeno područje".

Bilal Karimi, portparol talibana u Kabulu, kazao e da pokušavaju da pronađu alternative za farmere.

- Ne možemo to da im oduzmemo, a da im ne ponudimo nešto drugo zauzvrat - rekao je.

Inače, kada su talibani prvi put došli na vlast u Avganistanu, zabranili su opijum. Ipak, od poreza su zarađivali, ali su to negirali u javnosti.

Smatra se da, ukoliko bi stvarno želeli, talibani bi mogli efikasno da zaustave trgovinu drogom, ali ima i onih koji ne misle tako.

AP photo

- Sve što su postigli, postigli su zahvaljujući opijumu. Niko od nas im neće dozvoliti da ga zabrane ukoliko međunarodna zajednica ne pomogne avganistanskom narodu. U suprotnom, bićemo gladni i nećemo moći da brinemo o našim porodicama - rekao je jedan poljoprivrednik.

Mensfild upozorava da će rast cena hrane i poljoprivrednih proizvoda dovesti do saradnje farmera i vlasnika narko-laboratorija, kako bi se zadržao profit.

U delovima Avganistana, narko-industrija je izuzetno uvučena u lokalnu ekonomiju.

Primera radi, do grupe sela Gandum Rez u Helmandu, može se stići samo prašnjavim putem. Međutim, centar je globalne trgovine heroinom.

Tu se nalazi veliki broj fabrika droge u kojima radi po 60-70 ljudi. Nakon što se heroin procesuira, krijumčari se u Pakistan i Iran, a onda zapadnim rutama ka ostatku sveta, uključujući i Evropu.

Prema jednom lokalnom izvoru, kilogram heroina za izvoz prodaje se za oko 1.190 dolara.

Dok kilogram droge stigne do Britanije, meša se sa raznim supstancama i onda postiže vrednost od 66.000 dolara. Većinu tog novca stvore oni koji transportuju narkotike širom sveta, ali i talibani nameću poreze proizvođačima.

AP Photo/Rahmat Gul

Kako kaže Mensfild, obično se preteruje kada se govori o tome koliko talibani zarađuju od droge, ali se procenjuje da je su 2020. godine od poreza zaradili 35 miliona.

- Kada su prvi put došli na vlast, trebalo im je 6 godina pre nego što su zabranili proizvodnju droge, a tada se radilo samo o opijumu - rekao je.

Ukoliko bi to uradili sada, odrekli bi se velike podrške, u finansijskom smislu.

Problem sa drogom se ne odnosi samo na uvoz i izvoz, već ima i razarajući uticaj na stanovništvo jer je broj zavisnika alarmantan.

Duž mnogih puteva, nadomak Kabula, mogu se videti stotine muškaraca kako, u malim grupama, puše kristal met i heroin.

- Sada kada se droga pravi u Avganistanu, mnogo je jeftinija. Ranije je dolazila iz Irana. Gram meta je bio 15 dolara, a sada je 0,31 ili 0,41 - rekao je jedan Avganistanac.

Uslovi za život su užasni, mnogi žive i u kanalizacionim odvodima.

- Čak ni pas ne bi živeo kao što mi živimo - dodao je drugi.

Dešava se da ih talibani okupe, pa ih odvedu na rehabilitaciju, ali se većina ponovo vrati na ulicu.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi