Feljton o Pogromu 2004. godine(4.deo): Ovo su nova imena zločinaca koji su sproveli etničko čišćenje, za šta još uvek nisu kažnjeni! (VIDEO)

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) pripremila je povodom 20 godina od pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji publikaciju "Martovski pogrom Srba na Kosovu i Metohiji 2004.. godine", a kako se u njoj navodi, podaci koje sadrži po prvi put ukazuju na stvarne organizatore i izvršioce pogroma. 

Prenosimo  integralne delove iz ove publikacije, a koje je objavio portal Kosovo onlajn. 

 U prvom delu ste mogli da čitate o tajnim sastancima o planiranju etničkog čišćenja i imenima glavnih organizatora i izgrednika među albanskim ekstremistima. 

Na našem portalu 24sedam, mogli ste takođe da pročitate i drugi deo o tome kako je napadačima oružje dopremano vozilom hitne pomoći, imenima organizatora i naručilaca pira, kao i o tome kako su Srbi odbranili severni deo Kosovske Mitrovice od daleko brojnijih albanskih ekstremista, 

U trećem delu mogli ste da pročitate kako jw napade koordinisala služba države Albanije, kao i imena glavnih krvnika u pogromu. 

Svi Srbi u Obiliću su 18. marta 2004. do 14 sati proterani. U ovoj opštini je nakon 1999. godine živelo 3.600 Srba. 

Grupe terorista istovremeno upale u više delova grada, započeli paljenje kuća, Srbi koji su pokušali da pobegnu su surovo premlaćivani

Teroristi su, u grupama, istovremeno upali u više delova grada i započeli paljenje kuća u kojima je još bilo Srba. One koji su pokušali da pobegnu, Albanci su premlaćivali.

U Obiliću su martovski pogrom organizovali: Kadri Suljejmani, zvani Miš, Mirsad Kurteši, zvani Dubula i Bekim Beratovci, svi pripadnici KPS-a. U nemirima su veću grupu Albanaca predvodili Ramadan Krasnići i Gani Kastrati, koji su organizovali u usmeravali rušenje i spaljivanje srpskih kuća.

Ekstremniji organizatori i učesnici nemira bili su i: Enver Beratovci zvani Enko, Eljhan Gaši, braća Čerkezi, Muhamet, Naser i Abdurahman, Fejzulah Krasnići sa svojih pet sinova, Fikret Suljejmani, Abedin Sogojeva i dr.

U Kosovu Polju organizatori pogroma bili su: Sami Azemi, Muharem Ademi, Isa Berjani, Gani Kastrati, Eljšani Arben i Aljbert, Isa Hiseni, Emir Haljimi, Hajdar Beriša, Indira Beriša, Nehat Tači, Fadilj Gaši, Nuhi Slamniku i dr.

U jednom danu, 17. marta, iz Kosova Polja su proterani svi preostali Srbi i drugo nealbansko stanovništvo. Albanski ekstremisti su zapalili zgradu Opštine, organizovali napad na bolnicu, školu „Sveti Sava” i dvadesetak srpskih kuća. Spaljene su obe pravoslavne crkve Svetog Nikole i Svete Katarine u selu Bresje. Ispred škole, albanski teroristi su ubili Zlatibora Trajkovića i teško ranili Trifuna Stoilovića.

Ovi zločini dovode se u vezu sa sinovima Adema Zogjanija, člana DPK-a, koji je kasnije, 2017. godine, bio kandidat za gradonačelnika Kosova Polja.

Ujak Adema Zogjanija je Azem Sulja, osnivač bivše OVK i ilegalne albanske službe bezbednosti - ŠIK-a, kao i jedan od istaknutih organizatora martovskog pogroma Srba 2004. godine. 

U Štimlju je martovski pogrom organizovan od strane Fehmi Mujote i Ruždi Jašarija, dok su veoma aktivnu ulogu imali Nazmi Igbali, Šućeri Igbali, Raif Isufi i Ruždi Jakupi.

U Kačaniku su martovski pogrom organizovali: Žarki Džabir, Nedžat Kodža, Muamet Krasnići, Rufki Suma, Hajruš Ljuma, Enver Daloši i Zija Murselji. Za animiranje Albanaca da uzmu učešće u nasilnim protestima za sela Doganović, Eleza, Sopotnica i Slatina bili su zaduženi: Džabir Elezi, Nedžmendin Elezi, Dževat Belja, Đeljalj Gaši, Afrim Elezi, Bekim Kodža, Naser Džoklji i Baškim Braha, dok su na području Starog Kačanika te aktivnosti sprovodili Fadilj Krasnići, Bedžet Krasnići i Bekim Viši.

U Vučitrnu su organizatori nemira bili: Salih Salihu, predsednik Udruženja vetarana rata OVK u Vučitrnu i Balji Derviš.

Jedni od ekstremnijih učesnika nasilnih protesta su: Nazmi Šalja, Sami Šalja, Faton Hasani, Arsim Bregaj (sva četvorica učestvovala u pljačkanju i paljenju romskih kuća), kao i članovi porodice Ljatifa i Bedžeta Veseljija iz Slatine i porodice Barlen Zeke.

U Štrpcu u martovskom pogromu smrtno su stradali Stolić Dobri i njegov sin Borko, a postoje osnovane sumnje da su ovo krivično delo izvršili pripadnici KPS-a Besnik Asani, Nedžmendin Isljami i Dževat Murtezi, te da je u ovim ubistvima učestvovao i Heset Saljihaj. Postoji Izveštaj Unmika o veštačenju koji potvrđuje da je Besnik Asani vlasnik automatske puške iz koje je izvršeno ubistvo.

U Klini su martovski pogrom organizovali: Iljaz Seljimi, brat Redžepa Seljimija, visokog rukovodioca bivše OVK, kome se sudi za delo ratnog zločina pred Specijalizovanim sudom u Hagu, Ramadan Krasnići i Nuo Šabanaj, tada obojica profesori u srednjoj školi, dok su veoma aktivnu ulogu imali i: Ibiš Raci, Prenk Đetaj i Aslan Krasnići. 

Profimedia

Lica koja su bila nosioci napada na Srbe u selima Grabac i Biča u ovoj opštini su: Uka Beriša, Đevat Beriša, Ćazim Dalaveraj, Imeri Afrim, Ašim Haljitaj Refki Tafiljaj, Muamet Haljitaj, Azir Hoti, Ali Kameraj, Gasper Ljaci, Sokolj Krasnići, Haki Raci i Tahir Deskaj.

U Orahovcu su pogrom organizovali: Ismet Tara, Sabajdin Cena i Smajlj Ljatifi, svi bivši pripadnici OVK.

U Đakovici su pogrom organizovali: Skender Avdia, Besim Vokši, koji je organizovao paljenje verskih objekata, Alji i Remzi Taći, koji su inicirali i organizovali skrnavljenje pravoslavnih grobalja, Mark Kećani i Hilj Koni, koji su učestvovali u rušenju verskih objekata, Zef Hasani i Hilj Koni, koji su vlasnici bagera kojim su rušeni verski objekti, Mazlum Kumnova, Muhamet Ukšini, Haljit Gaši, Đon Prenći i dr. 

U Peći organizovan pogrom u režiji Keljmendija

U Peći su pogrom organizovali: Ibrahim Keljmendi, Ćerim Keljmendi, Ali Haskaj, Nedžmendin Ljajći, Nedžmendin Malići, Sulj Murići, Ćamil Barbati, Đevdet Drešaj i Ljuljzim Kulaši.

Jedni od ekstremnijih učesnika nasilnih i rušilačkih protesta su: Fadilj Ahmeti, Đon Beriša, Ismet Drešaj, Đevdet Drešaj, Burim Kastrati, Rafet Nikći, Deli Nikći, Redžep Gaši, Ismet Zekaj, Azem Kurbogaj, Haki Drešaj i Hadži Nikći.

Neđmedin Ljajći je zapalio srpsko selo Belo Polje sa svojom grupom, u kojoj su bili: Nelja Aska, Hasan Drešaj, Sulj Murići i Đevat Nikći.

U Peći su, 17. marta, zapaljene sve srpske kuće, a Srbi su evakuisani u italijansku bazu Kfora u selu Zagrmlje. Za vreme trodnevnih nemira, zapaljene su Crkva Svetog Preteče i Crkva Jovana Krstitelja, Stara mitropolija sa parohijskim domom i Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u Belom Polju. Takođe, porušeni su i svi nadgrobni spomenici na groblju u Belom Polju.

Nasilje u Vučitrnu 17. marta počelo je kada je grupa od 400 do 500 Albanaca, među kojima je bilo i bivših pripadnika OVK, kao i lica iz kriminogene sredine, najpre zapalila i oskrnavila crkvu, a potom su zapaljene srpske i romske kuće iz ovog mesta. Pripadnici marokanskog kontingenta Kfora povukli su se kada je počelo paljenje crkve u Vučitrnu. Podršku ekstremistima je pružao Habib Behrami, visoki rukovodilac KPS-a u Vučitrnu.

U Dečanu je martovski pogrom organizovao Avdilj Muškoljaj, a u Gori Demir Rašiti i Izet Aljiu.

Pravna kvalifikacija

U samim pripremnim radnjama albanskih ekstremista za izazivanje pobune i etničkog čišćenja Srba, evidentno je prisustvo direktnog umišljaja, kada su na planski i osmišljeni način razrađivali planove i mobilisali izvršioce teških krivičnih dela.

Takođe, evidentna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti tadašnje Državne zajednice SCG, paljenjem privatnih kuća i objekata u vlasništvu SPC, odnosno izazivanje požara, eksplozija ili drugih opšte opasnih radnji i akata nasilja kojim je stvorena nesigurnost kod građana srpske i druge nealbanske nacionalnosti, čime su ispunjena sva obeležja krivičnog dela – terorizam, iz člana 125. tada pozitivnog Osnovnog krivičnog zakona.

Takođe, izvršenje ovog krivičnog dela imalo je za posledicu smrt više lica i izazvalo opasnost za život ljudi, praćeno teškim nasiljima i velikim razaranjima, a što je dovelo do ugrožavanja bezbednosti zemlje.

U martovskom pogromu 2004. godine, u prisustvu 20.000 pripadnika Kfora, 3.000 pripadnika Unmika i 6.000 KPS-a, iz svojih kuća je prognano više od 4.000 Srba širom Pokrajine, poginulo je 28 osoba (9 Srba), više od 900 je ranjeno, pretučeno ili teško povređeno.

Uništeno je 19 manastira - spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu bile kategorisane. Oštećeno je 11 crkava i manastira, kao i preko 100 crkvenih zgrada. Uništeno je preko 10.000 vrednih fresaka, ikona i ostalih crkvenih relikvija. Uništene su crkvene matične knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na KiM.

Preko 930 kuća je spaljeno i uništeno, a od Srba je očišćeno devet sela i šest gradova. 

Tanjug

Etnički je očišćena Priština, a Čaglavica, do tada najstabilnija srpska enklava u neposrednoj blizini Prištine, ubrzo je postala veliko albansko prigradsko naselje. Proterivanjem Srba, etnički sastav stanovništva u pojedinim mestima je u potpunosti promenjen. Srbi su proterani iz Prizrena, Đakovice, Peći, Uroševca, Štimlja, Podujeva, Gnjilana (u kome je do 1999. godine stanovništvo bilo većinsko srpsko), Lipljana, Obilića, Kosova Polja, Bresja, Svinjara, kao i povratničkih metohijskih sela Belog Polja, Biča i Grabovca.

Procene UN policije bile su da je u nasilju na 33 lokacije učestvovalo više od 51.000 Albanaca, a po procenama Oebsa i „Human Rights Watch-a” učestvovalo je čak 60.000 Albanaca. 

Organizatori i inspiratori nikada nisu kažnjeni

Uhapšena su 163 lica osumnjičena za podmetanje požara, pljačku, ubistva i ostala krivična dela. Samo je 140 lica pritvoreno nakog ovog zločina, a ukupno ih je, do marta 2010. godine, procesuirano tek 400. Većina je u sprovedenim krivičnim postupcima oslobođena, a oni koji su osuđeni, izrečene su im simbolične kazne.

Suđenja su bila praćena brojnim problemima i teškoćama, poput odustajanja svedoka od svedočenja, promena iskaza svedoka, odugovlačenja u podnošenju policijskih izveštaja, odlaganja ročišta, zanemarivanja etničkih motiva, izricanja minimalnih kazni, pa čak i kazni ispod zakonom propisanog minimuma, kao i veoma čestih poništenja presuda.

Niko od uhapšenih i osuđenih nije pripadao kategoriji inspiratora, odnosno organizatora martovskog pogroma Srba.

Međunarodne vojne i civilne misije UN na KiM iako su, u tom periodu, imale puni izvršni mandat, nisu predvidele i sprečile pogrom Srba, uništenje njihove imovine i posebno imovine  Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Kraj 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi