Velika analiza: Bukti špijunski rat, hrvatski agenti padaju u Srbiji, peti put u poslednjih dvadesetak godina

Odluka Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije da proglasi Hrvoja Šnajdera, prvog sekretara hrvatske ambasade u Srbiji za personu non grata i protera ga zbog špijunaže, podsetila nas je na ono što smo i bez ove vesti znali, a to je da je hrvatska služba itekako aktivna u Srbiji. Možda i najaktivnija od svih stranih službi. 

Ministarstvo je u zvaničnom saopštenju navelo  da je Šnajder grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i da je prekršio Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima, konkretno član 9 Konvencije. Tim povodom uručena je diplomatska nota ambasadoru Republike Hrvatske Hidajetu Biščeviću, koji nije želeo javno da komentariše razloge zbog kojih je Šnajderu uskraćeno gostoprimstvo. 

Hrvatsko ministarstvo je reagovalo saopštenjem u kome je izrazilo negodovanje zbog ovakvog poteza Srbije, navodeći da je proterivanje Šnajdera deo predizborne kampanje u Srbiji. Uzvratili su, kako i sami navode, recipročnom merom, time što su proterali konzula Srbije u srpskoj ambasadi u Zagrebu, Petra Novakovića. Ovaj potez pokazuje da je Hrvate ipak uzdrmalo razotkrivanje njihovog diplomate-špijuna, obzirom da su u besnoj recipročnoj akciji odlučili da proteraju konzula koji je tek dva meseca na službi u Hrvatskoj. 

Hrvati besni, jer su provaljeni 

Gotovo pa nemoguće je, da je Novaković, sve i da je baš to hteo, za tako kratko vreme mogao da povuče poteze koji bi zaslužili proterivanje iz zemlje domaćina, jer vrbovanje agenata i pravljenje mreže je dugotrajniji posao. Novaković je u ambasadi bio zadužen na konzularnim poslovima, a ne političkim, pa je i više nego jasno da je ovaj potez Hrvata čista odmazda za Šnajdera, a ne proterivanje zbog bilo kakvih nelegalnih aktivnosti srpskog konzula.  Hrvatski mediji su se odmah uključili u kampanju saniranja štete, napadajući Srbiju zbog ovog najnovijeg, kako pišu ,,diplomatskog rata''.

Nije česta praksa da se diplomate-špijuni proteruju, pogotovo ne u mirnodopsko vreme, a Srbija i Hrvatska nisu više u ratnom sukobu. Još se ređe to radi(lo) u Srbiji. Ne samo da je sada sprovedena takva mera, već je i javno objavljeno sve, što je ređi metod naspram rešavanja u tišini ovakvih nesporazuma između zemalja.  

Printcreen/BIA Wikipedia

Obzirom da je u ovakvim situacijama najčešće svrsishodnije, da se provaljeni obaveštajci puste i dalje da rade, kako bi se praćenjem njihovih aktivnosti došlo do kompletne mreže i(li) kako bi se poturale i dezinformacije ili eventualno prevrbovao neko od saradnika, činjenica da je akcija presečena i javno obznanjena, govori u prilog tome da je Šnajder toliko preterao u svom delovanju, da je to moralo da se okonča baš na ovakav način. Time ne samo da je presečen jedan važan kanal i mreža hrvatske službe u Srbiji, već je i poslata jasna poruka Hrvatskoj da se ovo više neće tolerisati. 

Prema našim saznanjima, ovo nije jedini slučaj, niti poslednje proterivanje iz Srbije diplomata-špijuna. U narednom periodu možemo očekivati još ovakvih poteza od strane naše države, pa čak i hapšenja određenih osoba. Izvori bliski bezbednosnim strukturama, potvrdili su nam da je Šnajder od početka svog dolaska u Srbiju radio za Sigurnosno obavještajnu agenciju (SOA), a diplomatski status mu je bio samo maska. 

Ogroman budžet za destabilizaciju Srbije - Šnajder masno plaćao opoziciju, nvo sektor, novinare... 

Ovaj špijun je u početku bio oprezan i nije se odmah predao agresivnom nastupu i radu kako ne bi bio provaljen. Vremenom je ipak primećena njegova nelegalna aktivnost, pa je već duže vreme bio na merama srpske službe. Kako se u Srbiji zakuva(va)la politička situacija usled predizborne kampanje, intenzivirao je svoje delovanje i napravio neke, po njega kobne poteze. Sve je dokumentovano, tako da i Hrvati vrlo dobro znaju da ovo proterivanje nije plod nikakvog populizma ni predizborne kampanje.

Šnajder je veoma intenzivno radio po našoj zemlji i imao je veliki budžet na raspolaganju. Plaćao je i šakom i kapom srpske opozicionare - opoziciono nastrojene aktiviste iz političkih partija, NVO sektora, medija itd. Ovo nije nimalo iznenađujuće, obzirom da srpska opozicija, pogotovo liberalna i prozapadna ima itekako dobru saradnju sa Hrvatskom, a tokom ove kampanje su dobili i ozbiljnu medjsko-političku podršku iz ,,lijepe njihove''. 

Šnajder i njegovi hrvatski kompanjoni ne samo da su vrbovali opozicionare, nego au aktivno radili i na vrbovanju lica iz vladajućih struktura.  Pokušavali su da vrbuju neke narodne poslanike, državne službenike, ljude iz bezbednosnih struktura, članove SNS-a za koje su mislili da su labilniji i da bi zarad ličnog interesa mogli da izdaju svoju zemlju, partiju i predsednika Vučića. Pod kontrolom drže i veliki deo hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, pogotovo političke predstavnike hrvatske manjine u Srbiji. Hrvatski politički predstavnici iz Srbije su se povodom ovog slučaja zasad oglasili tako što su ,,izrazili zabrinutost zbog novih odnosa Srbije i Hrvatske'', bez konkretnijih detalja. 

SOA kao ispostava nemačke službe u Srbiji - Subotica kao centar podrivačkih aktivnosti

Hrvatska služba po Srbiji, prema našim saznanjima, radi sveobuhvatno  i jedna je od najaktivnijih stranih službi ovde. Njen rad je višestruko predimenzioniran u odnosu na veličinu Srbije i Hrvatske i realne potrebe njihove službe. Hrvatska kao članica NATO-a i (polu)vazalna zemlja, dobar deo poslova u Srbiji, kao i u regionu, obavlja za Alijansu i njenog predvodnika SAD. 

Profimedia

Ipak, u novije vreme SOA je postala de fakto ispostava nemačke službe (BND) za Srbiju, koja obilato finansira rad svojih hrvatskih podizvođača u našoj zemlji. Zbog toga nije ni čudo što hrvatski špijuni ovde imaju nerealno visok budžet za svoje operacije. Naročito velika sredstva ulažu u Vojvodini, najpre u Subotici i okolini. Subotica vrvi od špijuna i saradnika SOA-e, a centar im je hrvatski konzulat u Subotici. Posebno je u tom smislu važan šraf bio bivši hrvatski konzul, Hrvoje Vuković. Jedan od fokusa u Subotici im je prodiranje u redove šokačke i bunjevačke nacionalne manjine, gde raznim metodama, od ucena i pretnji do potkupljivanja ogromnim sredstvima, nastoje da smanje broj pripadnika ovih manjina i pretope ih u Hrvate.  Vojvodina im je takođe bitna zbog nerešene granice na Dunavu i hrvatskih pretenzija da nam otmu deo teritorije sa naše strane obale. 

Sveobuhvatan rad u Srbiji - od podrške opoziciji, kriminalcima, navijačima, do izazivanja nacionalne netrpeljivosti

Hrvatska služba osim podsticanja političkih kriza u Srbiji, podupiranja opozicije, poseban značaj pridaje podsticanju autonomaštva u Vojvodini, a u poslednje vreme su posvećeni rušenju dobrih srpsko-mađarskih odnosa u severnoj srpskoj pokrajini. Upravo hrvatska služba stajala je iza nedavnih precrtavanja mađarskih naziva mesta na severu Srbije i raspirivanja nacionalne netrpeljivosti između Srba i Mađara.

Postoje osnovane sumnje da je hrvatska služba pre nekoliko godina bila upletena u puštanje Ljotićeve koračnice tokom državne manifestacije Dana pobede, odnosno da to nije bio slučajni propust. Hrvatska služba nema samo upliv među srpskim liberalnim i prozapadnim opozicionarima, već svoje pipke ima i u srpskoj desnici. Takođe i u izbegličkoj populaciji, koju ucenjuju rešavanjem imovinsko-pravnog statusa u Hrvatskoj i amnestiranjem od odgovornosti za navodne ratne zločine. Paradigmatičan je primer jednog srpskog bivšeg funkcionera, koji je izbeglica iz Hrvatske i važi za čoveka bliskog srpskom desnom spektru, a čije kolege i danas pamte kako je tokom svog službovanja svojevremeno veoma često išao u Hrvatsku, stalno menjajući svoje vozače na svakih nekoliko meseci. SOA takođe ima veliki upliv u srpsku nacionalnu manjinu u Hrvatskoj i političke predstavnike srpske manjine u Hrvatskoj.

Dokazano je da je, jedno vreme i saborski zastupnik srpske manjine, Mirko Raškovič, višedecenijski agent hrvatske službe. Rašković je bio i vojnik Srpske vojske krajine (SVK), ali je još tokom rata bio hrvatski agent.  

Fokus SOA-e su takođe i navijačke i kriminalne grupe u Srbiji. Poslednjih godina su pokušavali da se pozicioniraju i u srpski navijački milje i steknu prevlast na tribinama. A koliko su duboko infiltrirani u srpsko podzemlje, najbolje govori primer pripadnika Zemunskog klana i to što su  nakon atentata na Zorana Đinđića mnogi godinama živeli bezbrižno u centru Zagreba. Da nije došlo do privatnih obračuna i ranjavanja među njima, možda bi i danas mirno živeli u Zagrebu. U jednom sudskom procesu u Hrvatskoj, hrvatski organi su jednog, sada pokojnog, pripadnika zemunskog klana, zvanično otkrili kao saradnika SOA-e, pa nije ni čudo što je nastala izreka da ,,nema iole ozbiljnijeg srpskog kriminalca koji nema i lažni hrvatski pasoš''. 

Profimedia

Hrvati su takođe izuzetno posvećeni sistematskom umanjivanju broja srpskih žrtava tokom trajanja NDH, a značajne snage ulažu u praćenje i uticanje na sudske procese povodom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kao što su bila brojna suđenja u Haškom tribunalu. Toliko su fanatično bili posvečeni tome, da je nemoguće da im makar i jedna fusnota promakne u spisima od po nekoliko hilljada strana u jednom predmetu. 

Nakon 2012. godine država krenula u obračun sa hrvatskim subverzivnim dejstvima

Hrvati dvadesetak godina vrše duboku ekonomsku penetraciju na prostoru naše zemlje, a pod bivšim režimom Demokratske stranke imali su u jedno vreme maltene ekonomski monopol u Srbiji. Pretila je opasnost da postanemo hrvatska ekonomska kolonija. Osim velikih trgovinskih sistema koji su prodirali ovde i kupovali šta god su mogli, Hrvatska je stajala i iza kupovine ogromnih parcela zemljišta po Vojvodini, koje je preko svojih firmi kupovao čak i ratni zločinac Branimir Glavaš. Srećom, nakon promena 2012.godine naša država je mnogo više počela da vodi računa o tim stvarima, pa hrvatska služba više ne može ovde da radi šta god poželi, kao što je mogla u vreme žutog režima.

Ona je bila aktivna ovde i tokom raspada SFRJ i ratnih sukoba. Postoje ozbiljne sumnje da su izvšili barem jednu likvidaciju na širem području Grada Beograda tokom tog perioda. Stipe Mesić se jednom prilikom javno hvalio kako su imali svog čoveka koji je redovno dolazio zaobilazno preko Mađarske da im donosi podatke i  izveštava ih o stanju u Srbiji. Takođe je tvrdio i da su prisluškivali Slobodana Miloševića. sve vreme ratnih sukoba, dok srpski stručnjaci tvrde da je to za njih radila moćna zapadna služba koja im je bila pokrovitelj.

Srbi im redovno veća pretnja i od Islamske države?!

Iako je prošlo skoro trideset godina od rata, Hrvatska i dalje vidi Srbiju i srpski narod kao neprijateljski faktor, kao da je i dalje u 1995. godini. To najbolje potvrđuju i godišnji javni izveštaji koje SOA objavljuje od 2014. godine do danas, a u kojima redovno kao opasnost po nacionalnu bezbednost Hrvatske, ističe nekakav navodni velikosrpski ekstremizam i četničku ideologiju, rame uz rame sa Islamskom državom i terorizmom, a nekada čak i kao opasnije od njih. 

Ono što ohrabruje, jeste to što za razliku od nekih pređašnjih vremena, kada je u Srbiji vladala kroatofilija, sada naša država daleko ozbiljnije pristupa hrvatskoj problematici i ne dozvoljava više besramno rovarenje hrvatskih službi. Za razliku od ere Borisa Tadića, velikog ličnog prijatelja tadašnjeg hrvatskog predsednika Iva Josipovića, sada barem možemo da se pohvalimo da imamo državu koja vodi računa o srpskim državnim i nacionalnim interesima. U sklopu toga jako je važno suzbijanje hrvatskog subverzivnog faktora, koji je prema Srbiji konstanta, nevezano za to da li u Hrvatskoj trenutno vladaju levi ili desni. Antisrpska politika Hrvatske je permanentna, bez obzira na bilo kakve političke ili personalne promene u toj zemlji. Sva je prilika da će tako, nažalost, ostati još dugo vremena. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi