Zašto je Crno more tako strateški važno i kakvi su planovi Rusije?
Ko ima pristup ovom moru, drži sve karte u rukama
Od početka napada Rusije na Ukrajinu, bilo je jasno da će zauzimanje ukrajinskih luka na Crnom moru biti izuzetno strateški važno.
Nekoliko meseci kasnije se čini da je Moskva bila prilično uspešna u tome. Zauzete su dve od pet glavnih komercijalnih luka, Berdjansk i Marijupolj, i to posle velikih borbi.
Pojedini analitičari smatraju da se Rusija za ovo spremala godinama, pogotovo jer je ukrajinska flota desetkovana nakon zauzimanja Krima 2014. godine. Napad sa mora je nešto sa čim Ukrajina teško može da se izbori.
Postoji samo jedan ulaz i izlaz iz Crnog mora. Rusija redovno tom trasom šalje svoje podmornice i brodove, a Crnomorska flota obavlja i operacije u Mediteranu. Ukrajina, za razliku od Rusije, nema flotu na drugim lokacijama, tako da ne može dobiti nikakvu podršku izvan Crnog mora.
Pročitajte još:
Ko sve može da pristupi Crnom moru?
Prema Konvenciji iz Montroa, koja se tiče Bosfora i Dardanela koji povezuju Crno more sa Mediteranom, zemlje koje izlaze na Crno more imaju neograničeni pristup.
Ostale države mogu da šalju brodove samo kratkoročno i to u zavisnosti od veličine.
Tu se nalaze Turska, Bugarska i Rumunija, kao članice NATO, ali Ukrajina, Gruzija i Rusija.
Profimedia
Ta politička dinamika je poznata po stvaranju tenzija, a od 2014. godine su ulozi povećani. Krim, smešten na severnom delu mora, prethodno je bio dom ukrajinske mornarice.
Rusko pripajanje Krima je za Kijev i njegove saveznike stvorilo nekoliko izazova. Oko tri četvrtine mornaričke flote je bilo stacionirano u Sevastopolju, posle čega je Rusija prisvojila brodove, helikoptere, pogone za popravku, ali i deo ljudstva koji je želeo da se bori na njihovoj strani.
Drugo, Rusija je dobila kontrolu nad obe strane Kerčkog moreuza koji vodi od Crnog ka Azovskom moru. Ukrajina i dalje ima zakonska prava nad Azovskim morem i kontroliše veći deo severozapadnih obala, ali Moskva ima kontrolu nad kopnom i istočnom i zapadnom stranom prolaza.
Treće, značajno su se iskomplikovale pretenzije nad teritorijalnim vodama u Crnom moru.
Ukrajina se u međuvremenu trudila da obnovi mornaricu, a pribegli su taktici izgradnje manjih plovila koje bi mogle da štite vode blizu obala. Plan je bio da se mornarica jača kupovinom većih brodova koji bi patrolirali na otvorenom moru.
Sa druge strane, ruske ratne amfibije, raketne frigate i druga plovila slobodno se kreću Crnim morem.
AP Photo/Khalil Hamra, File
Ukrajina nije dovoljno osposobljena i moćna da bi se upustila u borbu sa ruskom flotom na bilo koji smislen način, preneo je "Defence news".
Putin još nije otkrio konkretne planove kada je ova oblast u pitanju, ali zapadni analitičari smatraju da su ukrajinska priobalna područja prava meta. Ruske trupe su već u velikim borbama u Hersonu i Odesi, a sa postojećim ljudstvom u Marijupolju, biće potreban samo mali korak da se povežu sa saborcima iz Donjecka i Luganska i zaokruže celu priču.
To bi Rusima omogućilo da se lako snabdevaju preko mora, dok bi Ukrajina bila onemogućena i da obavlja prekomorsku trgovinu, a izgubila bi i velike vojne mogućnosti.
Već na početku ovog sukoba, ukrajinski ambasador u Turskoj je od tamošnjih vlasti zatražio da zabrane prolaz ruskim brodovima kako bi sprečili Moskvu da jača Crnomorsku flotu. Prema Konvenciji iz Montroa, Turska kontroliše kretanje komercijalnih i vojnih brodova.
Ankara je odgovorila da ne može da spreči ruskim brodovima da pristupe Crnom moru zbog klazule koja kaže da plovila imaju pravo da se vrate svojim bazama.
To znači i da bilo koja zemlja koja ne izlazi na Crno more ne može tamo slati svoje podmornice ili nosače aviona, što je takođe išlo Rusima naruku.
Profimedia
Ipak, u slučaju rata, Turska ima pravo da zatvori morske prolaze ukoliko smatra da je njena bezbednost ugrožena. Za sada se Ankara veoma čvrsto pridržavala svih pravila jer smatra da je konvencija veoma važna komponenta bezbednosti i stabilnosti Crnog mora.
Turska ne može zaustaviti ruske brodove da se vraćaju u baze, već jedino može sprečiti dolazak novih njihovih plovila.
Pošto bi zatvaranje prolaza imalo malo efekta na ruske sposobnosti u Crnom moru, ali bi i Tursku stavilo u nezgodan položaj zbog čega bi možda izgubila poziciju neutralnosti, koju želi da održi, malo je verovatno da će Ankara nešto prediuzeti u tom smislu.
Rusija i Crno more
Crno more je na severu i severozapadu okruženo Ukrajinom, Rusijom i Gruzijom na istoku, Turskom na jugu i Bugarskom i Rumunijom na zapadu. Tradicionalno, Dardaneli su bili način na koji je Rusija stizala do Evrope.
Crno more je za Moskvu put ka Mediteranu, kao i strateška tampon-zona između NATO i svoje teritorije. Dominacija nad tim morem je geostrateški imperativ za Moskvu, i kao demonstracija moći i kao obezbeđivanje ekonomskog pristupa ključnim tržištima na jugu Evrope.
Crnomorska flota ima dugu istoriju i smatra se da je osnovana 1783. godine. Sastoji se od ratnih brodova ruske mornarice u Crnom moru, Azovskom moru i istočnom Mediteranu, a sedište se nalazi u Sevastopolju, glavnoj luci na Krimskom poluostrvu.
Profimedia
Iako je posle sloma SSR-a, Krim pripao Ukrajini, ruska mornarica je nastavila da ima svoju bazu u Sevastopolju, zahvaljujući sporazumu dve zemlje. Rusija je 2014. pripojila sebi Krim.
Ukratko, Crno more je za Rusiju odskočna daska ka istočnom i centralnom Mediteranu.
Ukrajinska kriza
Od 2014. godine Rusija ulaže napore da preuzme potpunu kontrolu nad Crnim morem, pa je od početka napada na Ukrajinu to bio jedan od glavnih ciljeva.
Još pre zauzimanja Marijupolja, nekadašnji komandant Združenih snaga Velike Britanije, general Ričard Barons, rekao je da bi to kompletiralo ruski kopneni most ka Krimu, a Moskva bi preuzela kontrolu nad više od 80 odsto ukrajinske obale u Crnom moru.
Ruski fokus je i na Odesi, a ukoliko Ukrajinci i nju u potpunosti izgube, ostaće bez pristupa moru, što bi bilo loše i po njihovu ekonomiju.
Oblast Odese je najveći region Ukrajine koji služi kao važan transportni i energetski koridor, bogat prirodnim resursima. Rusi su tamo druga najbrojnija etnička grupa.
Russian Defense Ministry Press Service via AP
Kanal Rajna-Majna-Dunav povezuje Crno more sa Atlantskim okeanom i Severnim morem, a luka Odesa je važna veza između Ukrajine i ostatka sveta.
Samo da je toplo
Katarina Velika je 1783. godine prvi put pripojila Krim što je za Moskvu bilo veoma značajno jer je dobila luke u toplim vodama, za razliku od onih na severu zemlje koje nisu mogle da se koriste tokom cele godine. Rusija je od tada velika sila u regionu.
Tako je bilo i tokom Hladnog rata. Moskva je kontrolisala severnu i istočnu obalu mora, a na zapadu su bile Rumunija i Bugarska kao članice evropskog bloka. Turska je služila kao kontraravnoteža Sovjetskom Savezu u Crnom moru koje se ponekad nazivalo i Sovjetsko jezero.
U međuvremenu, Rumunija i Bugarska su se pridružile Turskoj u NATO, a iste želje imaju Ukrajina i Gruzija.
Moskva je više puta upozoravala da joj se ne sviđa širenje NATO, pa tako strahuje da veći deo evropskog dela Rusije može da bude u dometu američkih projektila. Ruski zvaničnici su više puta isticali da postavljanje odbrambenih sistema NATO u Rumuniji predstavlja podrivanje ruske bezbednosti.
Borba za žito
Kako i za Ukrajinu, Crno more je i za Rusiju važna trgovinska i transportna arterija. Rusija i centralnoazijske zemlje su dosta zavisne od ruske liuke Novorosijsk kako bi se izvozile žitarice i gorivo.
Profimedia
Rusija ulaže i u novu infrastrukturu kako bi zaštitila trgovinu u Crnom moru i stvorila alternativne rute kako bi zaobišla Ukrajinu.
Osim toga, gasni projekti, u Turskoj, ali na Balkanu, omogućavaju Rusiji da se dobro pozicionira i podriva NATO i EU u regionu. Svi do sada izgrađeni gasovodi ne obezbeđuju samo nephodne energente, već služe i kao geopolitičko oružje Moskve kojima se štite interesi crnomorskog regiona, između ostalog.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari