Prvi sporazum Moskve i Kijeva od početka sukoba u Ukrajini: Zašto je važan dogovor o izvozu žita i kako će funkcionisati u praksi

Rusija, Ukrajina, Turska i Ujedinjene nacije potpisale su u petak dugo očekivani sporazum kojim se otvara put za nastavak ukrajinskih isporuka žitarica iz crnomorskih luka.

Sporazum sa Turskom i UN prvo je potpisao ukrajinski ministar infrastrukture Aleksandar Kurbakov, dok je identičan dokument nekoliko sati svojim potpisom odobrio i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Da ne bi bilo zabune, savetnik šefa kancelarije ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Mihail Podoljak izjavio je da Ukrajina nije potpisala „prehrambeni sporazum“ s Rusijom, nego da su Moskva i Kijev potpisali odvojene sporazume sa Turskom i Ujedinjenim nacijama.

- Ukrajina ne potpisuje nikakve dokumente s Rusijom. Potpisujemo sporazum s Turskom i Ujedinjenim nacijama i ne preuzimamo na sebe obaveze prema njima (Rusiji). Rusija potpisuje identičan sporazum s Turskom i Ujedinjenim nacijama - napisao je Podoljak na Tviteru neposredno pre ozvaničenja sporazuma.

Kakav dogovor je postignut?

Iako nisu otkriveni svi detalji sporazuma, isporuke iz ukrajinskih luka počeće u potpunosti za nekoliko nedelja, tvrde Ujedinjene nacije. Luke navodno neće biti u potpunosti razminirane i kapetanima ukrajinske mornarice i obalske straže biće dozvoljeno da prate brodove izbegavajući minirane vode.

 

 

Očekuje se da će zvaničnici Rusije i drugih zemalja pregledati pošiljke kako bi se uverili da nema krijumčarenja oružja, piše RT.

Zašto je ovaj dogovor važan?

Ponovno pokretanje isporuka žitarica iz Ukrajine, petog najvećeg proizvođača na svetu, pomoći će da se osiguraju globalne zalihe hrane i da se zaustavi rastuća zabrinutost za bezbednost hrane.

Zašto se žito trenutno ne izvozi iz Ukrajine?

Zbog sukoba Ukrajine i Rusije. Većina izvoza se otprema preko crnomorskih luka, koje su blokirane zbog neprijateljstava, dok se strani špediteri plaše da se približe zoni sukoba, a Kijev odbija da razminira luke.

Ko je odgovoran?

Ukrajina i Zapad krive Rusiju, čija mornarica dominira Crnim morem, za blokiranje ukrajinskih luka.

Vadim Savitsky, Russian Defense Ministry Press Service via AP

Međutim, Moskva kaže da su ukrajinske snage minirale preostalu luku u Odesi kako bi zaštitile grad od ruskog napada. Moskva je ponudila da isporučuje žito iz ruskih luka u Azovskom i Crnom moru.

Šta je urađeno da se izvoz ponovo pokrene?

Evropska unija je nedavno uspostavila takozvane „staze solidarnosti“, koje uključuju mrežu kamiona, vozova i drugih plovila koja olakšavaju izvoz iz Ukrajine. Međutim, kopnene pošiljke ne mogu biti velike kao prekomorske.

Razgovori o obnavljanju isporuke žitarica preko Crnog mora traju već nekoliko nedelja. Primarna pitanja koja prave problem su deminiranje luke u Odesi kako bi se stvorio bezbedan transportni koridor, što je Ukrajina voljna da sprovede, ali traži bezbednosne garancije da bi uklonila mine.

Turska se umešala kako bi obezbedila pošiljaoce koji su voljni da prevezu ukrajinski teret.

Koliko je Ukrajina važna za globalno snabdevanje žitom?

Profimedia

Prošle godine Ukrajinske žitarice činile su 10 odsto svetskog izvoza žitarica. Ove količine su ključne za zemlje u razvoju. Međutim, prema informacijama iz Kijeva, samo u junu isporuke žitarica su pale za 55 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, na 777.000 tona.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da se u Ukrajini trenutno nalazi najmanje 20 miliona tona žitarica. Ako ove pošiljke ne stignu na odredište, FAO kaže da bi se najmanje 18 miliona ljudi širom sveta suočilo sa nestašicom hrane.

Koje zemlje su najviše pogođene padom ukrajinskog izvoza?

Prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), uvoz hrane iz regiona Crnog mora ključan je za dobrobit 35 afričkih zemalja, koje dobijaju 90 odsto potrebnih žitarica iz tog područja.

Zemlje Bliskog istoka takođe među najvećim uvoznicima Ukrajine. Većina ukrajinskog žita otišla je 2020. u Egipat, Indoneziju, Pakistan, Bangladeš i Liban.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Zbog čega postoji zabrinutost da će doći do globalne nestašice hrane?

Zbog sukoba u Ukrajini i naknadnih sankcija Rusiji, koje su ograničile izvoz poljoprivrednih proizvoda dve zemlje, globalne cene žitarica počele su da rastu.

Tbog toga su drugi veliki uzgajivači, kao što su Indija i Kazahstan, bili su primorani da u potpunosti zaustave izvoz žitarica kako bi domaće cene stavili pod kontrolu.

To je dovelo do toga da se mnoge zemlje koje uvoze žitarice suočavaju se sa rastućim cenama hrane i nestašicama.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi