Sedmica u svetu: Strah EU od zime, provociranje Rusije, huškanje Ukrajine i nemilosrdno leto

U poslednjoj nedelji jula (25-31) Rusi su sa saveznicima nastavili da napreduju i oslobađaju nove gradove i naselja na istoku Ukrajine, dok su Kijev i Vašington pokušavali da ih sabotiraju na razne načine. Papa Franja je posetio zemlju o čije domoroce se Katolička crkva ogrešila, Bajdenu je nastavila da opada popularnost, a Mask se našao u centru novog skandala.

Borbe na istoku i malverzacije sa zapada

Dok je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tražio da se Rusiji zbog vojne operacije uvedu strože sankcije, sve veći broj Austrijanaca zahtevao je njihovo ukidanje, a prema planovima savezničkih snaga, saopšteno je da će sva naselja Donjecke Narodne Republike biti oslobođena do septembra. Jedini most preko Dnjepra oštećen je u granatiranju iz američkog raketnog sistema, Litvanija je zabranila patrijarhu Kirilu da uđe u zemlju, postignut je dogovor o tranzitu robe do Kalinjingrada, a tri ukrajinske luke ponovo su počele da rade.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Iz DNR su stigli pozivi da se oslobode "ruski gradovi" Kijev, Harkov i Odesa, a Džozef Bajden je podržao plan da SAD i Rusija razmene zarobljenike, o čemu su u telefonskom razgovoru pričali američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Sa druge strane, američki senatori tražili su da se Rusija proglasi za "sponzora terorizma", dok je lider DNR najavio posetu Severnoj Koreji, koja je prošle sedmice priznala nezavisnost ove teritorije.

Narod se obratio predsedniku Ukrajine i pokrenuo peticiju za obnavljanje mirovnih pregovora, oficiri Federalne službe bezbednosti otkrili su i osujetili ukrajinsku zaveru za otmicu ruskih ratnih aviona, a Lavrov je upozorio da je Kina sledeća moguća meta zapadnih sankcija. Zelenski je sa suprugom pozirao za Vog dok je narod ginuo, što je naišlo na oštru osudu na društvenim mrežama, visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj priznao je da je ljut na zapadne medije jer je poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Africi šire ispraćena u medijima nego njegov odlazak tamo, što je biranim rečima prokomentarisao i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Više od 50 ljudi je poginulo, a oko 130 je ranjeno kada su ukrajinske oružane snage američkim sistemima "Himars" granatirale zatvor u Jelenovki u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici, u kom su bili zatvoreni ukrajinski ratni zarobljenici, ali je Vojska Ukrajine negirala da je to njihovo delo, dok je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin izjavio da iza svega stoje Vašington i Kijev koji uklanjaju svedoke svojih zločina protiv čovečnosti.

24sedam/Profimedia

Orban je kritikovao vojnu strategiju Zapada, rekavši da su šanse za mir veoma male ukoliko ne dođe do pregovora Rusije i SAD, a Rusija je na sednici Saveta bezbednosti UN poručila političarima sa zapada da paze šta rade, jer će, kada se sukob u Ukrajini bude završio, morati ponovo da sarađuju sa njima.

Kom opanci, kom obojci

Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tvrdila da je EU spremna da se suoči sa prekidom isporuke ruskog gasa, pokazalo se da su države koje su najviše zavisile od njega zapravo u panici i da uvode drastične mere. U sredu su isporuke gasa "Severnim tokom" smanjene na 20 odsto kapaciteta, dok se Ukrajina dan kasnije zavetovala da će povećati svoj izvoz energije u Evropu, a nemački ministar privrede Robert Habek rekao je građanima da je situacija sa ruskim energentom ozbiljna.

EU je usvojila krizni plan kojim se zemlje članice obavezuju da će smanjiti potrošlu ruskog gasa za 15 odsto, dok je Lavrov istakao da bi Severni tok 2 mogao da snabdeva celu Evropu, ali da je zatvoren iz političkih razloga. Zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je, komentarišući gasnu krizu zbog sukoba u Ukrajini, da "uskoro dolazi" zima u Evropu, a Mađarske vlasti su oštro reagovale protiv plana EU za štednju gasa.

Profimedia

Austrijski kancelar Karl Nehamer kritikovao je sporost Evropske komisije u vezi sa zajedničkom nabavkom gasa, a mađarski premijer Viktor Orban doveo je u pitanje svrsishodnost sankcija EU prema Rusiji, Nemačka se našla na ivici energetske krize, što se pokazalo i kad je Hanover ove sedmice isključio toplu vodu za pranje ruku i tuširanje, čime je postao prvi veliki grad u zemlji koji se odlučio na takav korak.

Austrijski grad Linc doneo je odluku o štednji električne energije smanjenjem osvetljenja na javnim zgradama, Borelj se pravdao zbog čega Evropa ne može tek tako da se odrekne ruskog gasa, a Rusija je obustavila isporuke gasa Letoniji.

Nevoljeni Bajden

AP Photo/Patrick Semansky, File

Popularnost predsednika SAD Džozefa Bajdena opada čak i u njegovom rodnom gradu Skrantonu, a bez obzira na to što bi on da se kandiduje ponovo, sve manji broj demokrata želi da ih on predstavlja. Bivši predsednik Amerike Donald Tramp izjavio je da je država sa Bajdenom osuđena na propast, a kineski lider Si Đinping poručio je američkom kolegi da se ne igra sa vatrom zbog opasne politike prema Tajvanu, dok je Severna Koreja saopštila da je spremna da se suprotstavi Vašingtonu svojim nuklearnim arsenalom.

Blage reči za počinjene zločine

Papa Franja ispunio je obećanje da će se izviniti starosedelačkom stanovništvu Kanade u njihovoj domovini zbog uloge crkve u školama u kojima su deca starosedelaca zlostavljana, nazivajući prisilnu kulturnu asimilaciju "zlom" i "katastrofalnim greškom", ali njegove reči nisu bile dovoljno jake za kanadsku vladu. Zbog toga je pojačao svoje izvinjenje, starosedeoci su tražili da ukine deikte iz 15. veka, a papa je progovorio i o mogućnosti da se penzioniše. Kako je u Kanadi počinjen kulturni genocid i šta su sve trpeli domoroci u katoličkim školama možete pročitati OVDE.

Milijarderove ljubavne igrarije

AP Photo/Kiichiro Sato, File

Samo što se saznalo da je Ilon Mask pre nekoliko meseci dobio blizance sa direktorkom jedne od svojih firmi, pročulo se da je imao aferu sa Nikol Šenahan, ženom osnivača Gugla Sergeja Brina, od čega se odbranio na njemu svojstven način. Ove glasine dodatno je podstakla vest da Brin prodaje sve akcije u Maskovim kompanija, a na kraju se oglasila i Šenahan, dok su američki mediji analizirali šta se krije iza ove priče.

Krvoločno leto

Letnje nepogode i paklene vrućine nastavile su da odnose živote širom sveta. Borba vatrogasaca sa požarom na Lezbosu bila je veoma dramatična, požar na jugozapadu Francuske goreo je na površini od 750 hektara, a šumski požar u turskom letovalištu Marmaris došao je do hotela u kom su bili smešteni turisti. Sa druge strane, Pijemont je ostao bez rezervi vode zbog velike suše u Italiji, a drastično nizak nivo vode u jezeru Mid u blizini Las Vegasa otkrio je još jedno telo koje je bilo na njegovom dnu.

Filipine je pogodio snažan zemljotres zbog kog su se stanovnici uspaničili, a svet su ukoro obišli dramatični prizori koji su u tom trenutku snimljeni. U poplavama u Pakistanu stradalo je više od 300 ljudi, zbog razornih bujičnih voda u Kentakiju aktivirana je Nacionalna garda, dok je u subotu saopšteno da je najmanje 16 ljudi poginulo. Zbog čega Evropa nije bila spremna za toplotni talas i kako su na njega reagovale vlade možete pročitati OVDE.

Foto:Printskrin/Tviter/@eyupkahveci

Panike i navike

Najveći broj slučajeva majmunskih boginja u svetu ove sedmice imala je Španija, koja je ovog vikenda prijavila i prvu smrt od ove bolesti, a ubrzo zatim i drugu. SZO je izdala upozorenje zbog naglog širenja boginja, a američka država uvela je vanredno stanje zbog sve većeg broja slučajeva.

Kada je reč o konornavirusu, Austrija je odlučila da od 1. avgusta ukine karantin, kao i da uvede nova pravila za ulazak u zemlju. Vuhan je smestio milion ljudi u karantin zbog četvoro novozaraženih, otkriveni su novi detalji o mestu početka pandemije, kao i jezivi simptomi dugog kovida, a Severna Koreja saopštila je ove subote da nema novih slučajeva.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi