Međunarodnoj svemirskoj stanici se bliži kraj: Gde je groblje svemirskih letelica i šta sve planiraju Rusi? (VIDEO)

Rusija je najavila da će se povući sa projekta Međunarodne svemirske stanice (MSS) do 2024. godine i da će se fokusirati na izgradnju sopstvene orbitalne stanice.

Prema rečima direktora Roskosmosa Jurija Borisova, ruski moduli na stanici su premašili svoj životni vek. Prethodni čelnik ruske svemirske agencije Dmitrij Rogozin svojevremeno je istakao da će se MSS raspasti ukoliko se ne uloži ogromna suma novca.

Stanicom će do 2030. godine rukovoditi NASA.

Na neki način, ovo bi mogao biti kraj međunarodne saradnje SAD i Rusije u Zemljinoj orbiti koja je trajala više od 30 godina.

Rusija, odnosno Sovjetski Savez, bila je predvodnica gradnje MSS. Sovjetski program "Saljut", započet 1970. godine, uspostavio je mehanizme za kontinuiran boravak na svemirskim stanicama preko pristupnica, kao i modularne konstrukcije svemirskih stanica.

NASA via AP

"Saljutovi" moduli su obezbedili osnovu za prvu modularnu svemirsku stanicu "Mir" koja je u orbiti sklopljena 1986. godine.

Novo poglavlje svemirske trke

Može se reći da je potezom Moskve započeta nova era svemirske trke. Tokom Hladnog rata dve zemlje su se borile na mnogim poljima, pa i u svemiru.

SSSR je lansirao prvi veštački satelit "Sputnjik" 1957. godine, a Jurij Gagarin je postao prvi čovek u svemiru 1961. godine.

Amerika je razvila program "Apolo" koji je naposletku prve ljude, Nila Armstronga, Baza Oldrina i Majkla Kolinsa, odveo na Mesec 1969.

Dok se Vašington fokusirao na Mesec, Sovjeti su razvijali satelite.

Ipak, decenijama je postojala saradnja dveju zemalja kada je boravak u kosmosu u pitanju, a šezdesetih godina prošlog veka je zaključen sporazum po kome nijedna zemlja neće imati vlasništvo nad nekim nebeskim telom, a takođe, zabranjeno je postavljanje oružja za masovno uništenje u orbiti.

Neil A. Armstrong/NASA via AP, File

Kada je 1975. izveden prvi zajednički projekat SAD i SSSR-a, povezivanjem dveju letelica, smatralo se da je to bio kraj "svemirskog rata".

"Mir" je lansiran 1986, a četiri godine kasnije dve zemlje su obnovile sporazum o saradnji. Sergej Krikaljev je tako postao prvi ruski astronaut koji se ukrcao na ovaj spejs-šatl 1994. NASA je naredne godine poslala astronauta Normana Tagarda, koji je sa ruskim kolegama na "Miru" proveo 115 dana. To je bio prvi put da je neki Amerikanac bio na svemirskoj stanici.

Između 1988. i 1999. nekoliko evropskih kosmonauta je takođe posetilo stanicu.

NASA je planirala da razvije sopstvenu stanicu koja bi ponela ime "Sloboda", ali zbog rezova u budžetu dalje od planova nisu odmakli.

Početak

NASA i Roskosmos su 1993. odlučili da se planirani projekat "Sloboda" spoji sa predloženom stanicom "Mir 2", kreiravši tako MSS.

Gradnja u orbiti je započeta 1998. i njome rukovodi pet različitih svemirskih agencija. Osim američke i ruske, tu su i evropska, kanadska i japanska agencija, koje predstavljaju 15 zemalja.

MSS je već 22 godine "naseljen", a trenutnu posadu čini sedmoro ljudi - tri Amerikanca, troje Rusa i Italijan.

MSS je podeljen na dva sektora, američki i ruski.

NASA se nada da će MSS nastaviti sa radom do 2031, kada će se srušiti u Pacifik.

Američki astronauti bi trebalo da do 2024. godine borave na ruskim letelicama. Sporazum, sklopljen ranije ovog meseca, takođe dozvoljava Rusima da se do MSS prevoze raketama "Spejs iksa".

Rusija je najavila da će izgraditi sopstvenu svemirsku stanicu, pogotovo što u jeku ukrajinske krize nema dovoljno saradnje između dve zemlje.

U međuvremenu, Kina gradi svoju prvu orbitalnu stanicu "Tjangong". Kina nikada nije bila deo MSS, ali je prethodno lansirala dve stanice, prethodnice "Tjangonga".

Ionako se raspada

- Međunarodna saradnja je bila divna na mnogo načina, ali nikada nije postojala ideja da bi stanica mogla da traje večno - rekao je Dankan Stil, novozelandski naučnik.

Tokom godina su MSS dodavani, uklanjani i zamenjivani brojni delovi. Jednostavno, stanica se istrošila.

Tamo ne žive samo ljudi već i bakterije, gljivice i drugi mikrobi.

Roscosmos Space Agency via AP

- Zamislite da živite u karavanu, ne možete da otvorite prozore, ali morate da ga održavate čistim. Tamo postoje kolonije bakterija koje možda ne vidimo, ali koje mogu da prouzrokuju dosta problema. Kada ima toliko recikliranog vazduha, mogu da uđu i u elektorniku - dodao je.

I druge površine su premašile svoj životni vek.

MSS orbitira oko 400 kilometara iznad površine Zemlje. Svaki objekat koji se nalazi ispod 500 kilometara prirodno pada natrag na Zemlju, tako da svemirska stanica mora redovno da se "bustuje".

Na toj visini ima dosta atoma kiseonika koji čine 96 odsto nižih delova atmosfere.

- Atomi veoma snažno oksidiraju, a stanica leti oko 7,8 kilometara u sekundi - objasnio je Stil.

Pristajanje i odlazak vozila i letelica koje donose ljude i zalihe takođe utiče na stanje stanice, a tokom svih ovih godina su se krpile brojne pukotine i curenja.

Održavanje je veoma skupo, tako da se opraštanje od nje čini kao dobar izbor.

Pixabay

Groblje svemirskih letelica

Spuštanje MSS na Zemlju neće biti tako glatko. Kada se stanica isprazni od svega što bi trebalo da bude sačuvano, operateri na Zemlji će kontrolisati njen silazak koristeći potisnike, postepeno je stavljajući na rutu svog potencijalnog pada.

Njeno poslednje počivalište biće u vodama Južnog pacifičkog okeana, koji je poznat i kao groblje svemirskih letelica.

Stotine svemirskih letelica se nalazi u ovoj nenaseljenoj zoni, lokaciji koja je najudaljenija od bilo kog kopna.

Pretpostavlja se da će spuštanje biti započeto u januaru 2031, ali o tome će tek biti odlučeno. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi