EU pred političkim zemljotresom! 11 država udara na najjače oružje članica, hitno pismo stiglo Kaji Kalas

Jedno od najmoćnijih sredstava koje pojedinačne članice Evropske unije imaju prilikom donošenja spoljnopolitičkih odluka moglo bi da bude dovedeno u pitanje. Grupa od 11 država zatražila je da se razmotri šira primena glasanja kvalifikovanom većinom, čime bi se smanjila mogućnost da jedna zemlja vetom zaustavi odluku ostalih članica.

Austrija, Danska, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Španija i Švedska uputile su pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas.

Njihova poruka je da konsenzus treba da ostane cilj, ali da ne sme da postane prepreka zajedničkom delovanju Unije.

- Kultura konsenzusa važan je izvor legitimiteta Unije. Zato ćemo nastaviti da težimo konsenzusu kad god je to moguće - navodi se u pismu.

Potpisnice, međutim, upozoravaju da EU mora da obezbedi da konsenzus „podstiče zajedničko delovanje, umesto da ga sprečava“.

Jedna država sada može da zaustavi ostalih 26

Prema sadašnjim pravilima, odluke EU u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike uglavnom zahtevaju jednoglasnost. U praksi to znači da protivljenje samo jedne od 27 članica može da spreči donošenje odluke.

Upravo takve blokade potpisnice pisma žele da svedu na najmanju moguću meru.

One ocenjuju da se međunarodno okruženje promenilo zbog strateškog nadmetanja, nestabilnosti i pokušaja podrivanja međunarodnog poretka, zbog čega smatraju da EU mora brže da koristi svoju političku, ekonomsku i diplomatsku snagu.

Pet zahteva na stolu

Jedanaest članica predlaže pet principa koji bi trebalo da promene način na koji Unija donosi spoljnopolitičke odluke.

Traže poštovanje principa iskrene saradnje i međusobne solidarnosti, češću primenu konstruktivnog uzdržavanja umesto veta i izbegavanje povezivanja spoljnopolitičkih odluka sa pitanjima koja sa njima nisu neposredno povezana.

Među predlozima je i razmatranje prelaska na kvalifikovanu većinu u granicama postojećih ugovora EU.

Države koje bi želele da blokiraju takvu promenu trebalo bi, prema predlogu potpisnica, da navedu „obrazložene vitalne razloge“.

- Pravni okvir za svih pet principa već postoji. Na nama je samo da ih primenimo i tako unapredimo našu spoljnu politiku - navedeno je u pismu.

Postoji mehanizam, ali i velika prepreka

Jedna od mogućnosti jeste korišćenje takozvane „pasarele“ iz člana 31 Ugovora o Evropskoj uniji, koja pod određenim uslovima omogućava prelazak sa jednoglasnosti na odlučivanje kvalifikovanom većinom.

Zagovornici promene tvrde da bi time EU mogla brže da reaguje i da pojedinačne članice više ne bi tako lako blokirale zajedničke poteze.

Protivnici, međutim, upozoravaju da bi slabljenje jednoglasnosti moglo da umanji uticaj pojedinačnih država, naročito manjih članica koje veto smatraju važnom zaštitom svojih nacionalnih interesa.

Promena može da padne upravo na vetu

Najveći paradoks čitave inicijative jeste način na koji bi promena trebalo da bude usvojena.

Aktiviranje odgovarajućeg mehanizma za prelazak na kvalifikovanu većinu takođe zahteva saglasnost država članica. To znači da zemlje koje žele da sačuvaju postojeći sistem imaju mogućnost da blokiraju pokušaj njegovog menjanja.

Zbog toga pismo 11 država predstavlja snažan politički pritisak za promenu načina odlučivanja, ali ne znači da je ukidanje ili ograničavanje veta već dogovoreno.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi