Zašto Evropa nije bila spremna za toplotni talas: Vlade su haotično reagovale, ekonomija je trpela, a neki su čak i ismevali opasnost

Evropa nije bila spremna za ekstremno visoke temperature sa kojima se suočila ovog jula.

To je jasno, s obzirom na broj smrtnih slučajeva od toplotnog talasa. Više od 2.000 ljudi umrlo je u Španiji i Portugaliji, a očekuje se da će ovaj broj porasti kada budu objavljeni podaci u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Holandiji i širom centralne i istočne Evrope, gde je vrućina odnosila živote i tokom vikenda.

Nespremnost Evrope pokazala se i kada su se prošle nedelje proširili masovni požari u Francuskoj, Španiji, Grčkoj i Portugaliji, jer Evropska unija, umesto da rasporedi dodatne avione za gašenje požara, tek je vodila razgovore o njihovoj kupovini.

To se takođe moglo videti i po načinu na koji se toplotni talas odrazio na privredu - sa energetskom, transportnom i tehnološkom infrastrukturom koja se bori da funkcioniše na temperaturama koje prelaze 40 stepeni Celzijusovih.

Kako su temperature oborile rekorde svih vremena širom kontinenta, pa i u Ujedinjenom Kraljevstvu, klimatski naučnici su upozorili da ovo nije neobično i da će ovako ekstremne vrućine u narednim godinama biti sve češće zbog klimatskih promena.

Iako je ozbiljnost toplotnog talasa bila novost, reakcije i mere predostrožnosti koje vlade preduzimaju prilikom ekstremnih vrućina mogu odrediti koji broj ljudi će umreti i nivo poremećaja u društvu i ekonomiji.

- Na neki način, stotine života izgubljenih tokom toplotnih talasa su životi pušteni niz vodu - rekao je Marten van Alst, direktor klimatskog centra Crvenog krsta i član naučnog savetodavnog odbora EU za klimatske promene.

Tanjug/Laurent Gillieron/Keystone via AP

Evropske vlade na najvišem nivou jednostavno ne uspevaju da isplaniraju adekvatnu reakciju na topliju planetu. Sve zemlje EU su razvile nacionalne planove o tome na koji način će se nositi sa klimatskim promenama, ali su oni često slabo formulisani i nefinansirani.

Prema zakonu EU, od svake zemlje članice traži se da prijavi koliko troši na takozvano prilagođavanje klimi - ukupno i po sektorima. Politikova analiza njihovog izveštavanja pokazuje da 20 od 27 zemalja daje ograničene ili nikakve podatke o svojim planovima potrošnje.

- Oni to jednostavno nemaju - rekao je Vouter Vaneuvil, stručnjak za prilagođavanje klimatskim promenama u Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA).

Reakcija na ekstremne vrućine

Visoke temperature su najsmrtonosnija prirodna katastrofa u Evropi. U poslednje četiri decenije između 76.000 i 128.000 ljudi je umrlo u toplotnim talasima, pokazuju podaci EEA.

Ali najveći broj smrtnih slučajeva tokom poslednjih decenija zabeležen je ne u tipično vrućoj Španiji ili Italiji, već u Nemačkoj, čime se naglašava uloga koju imaju lokalne politike i nivoi pripreme.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, manje od polovine od 27 zemalja EU ima akcione planove za upravljanje zdravstvenim uticajima ekstremnih vrućina - a od onih koje to rade, više od polovine je nedovoljno finansirano.

AP Photo/Michael Probst

- Nesklad između nivoa opasnosti i tempa akcije je skandalozan. Ne znamo kada dolazi sledeći veliki problem i nismo spremni za njega - rekao je Martin Herman, lekar iz Minhena i predsednik Nemačke alijanse za zaštitu klime i zdravlja, mreže zdravstvenih radnika.

Neke zemlje su počele da preduzimaju mere nakon smrtonosnog toplotnog talasa 2003. Francuska je usvojila takozvani Plan za toplotni talas za bolje upozoravanje i zaštitu stanovnika. Mnoge opštinske vlasti ove zemlje takođe su registrovale svoje najugroženije građane kako bi mogli da imaju pristup zdravstvenim savetima u slučaju toplotnog talasa.

Van Alst je rekao da su takve politike značajno smanjile stopu smrtnosti i dodao da se nivoi pripremljenosti veoma razlikuju.

Pet godina nakon što je nemačko ministarstvo životne sredine pozvalo na lokalne akcione planove za grejanje, anketa 300 nemačkih okružnih vlasti koju je sproveo list „Die Zeit" otkrila je da 80 odsto njih nije imalo nikakav protokol.

Ova zemlja takođe nije spremna da se uhvati ukoštac sa šumskim požarima koji velikom brzinom zahvataju ogromne površine zemlje. Samo u saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija za četiri dana izbilo je 11 požara.

Čak i dok jure ka zapaljenim poljima i šumama, vatrogasci se bore sa zamršenom birokratskom mrežom, rekao je Ulrih Cimolino iz Nemačke vatrogasne asocijacije.

Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Vođe brigada moraju da zatraže helikoptere za gašenje požara od lokalnog komandnog centra, koji mora da pita regionalnu vladu, koja mora da pita savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, koje zatim proverava da li su regionalni ili savezni policijski ili vojni piloti dostupni za let.

U najboljem slučaju, ovaj proces traje jedan-dva sata, rekao je Cimolino nemačkim medijima. Ali neke države takođe zahtevaju da se popune obrasci u vreme dok se požar širi, što znači da odobrenje može potrajati nekoliko sati.

Sa druge strane, Grčka se spremnije nosi sa ovim problemom, o čemu svedoči i skorašnji primer, kada su vlasti prošle nedelje rasporedile 15 aviona da se bore sa plamenom u regionu Atine u roku od 26 minuta od uočenog požara.

Udarac za ekonomiju

Podsticaj za prilagođavanje višim temperaturama je i ekonomski. U mnogim delovima Evrope zbog toplotnog talasa kritična infrastruktura je otkazala zbog visokih temperatura.

U Londonu je aerodrom „Luton“ morao da obustavi letove nakon što je vrućina oštetila pistu. Veliki deo železničkog sistema u Velikoj Britaniji je zatvoren. U Holandiji je Amsterdam pribegao prskanju mostova vodom kako bi se održali u funkciji, dok su u Italiji auto-put i železničke linije koje povezuju Trst sa ostatkom zemlje morali da budu zatvoreni jer su šumski požari zahvatili to područje.

U Francuskoj i Belgiji nuklearne elektrane su obustavile ili usporile rad jer je rashladna voda postala previše topla.

AP Photo/Nam Y. Huh

Čak ni sajber-prostor nije imun na vrućinu. I „Gugl“ i „Oraklovo“ odeljenje za računarstvo u oblaku pretrpeli su „kvarove” rashladnih jedinica u Ujedinjenom Kraljevstvu prošle nedelje - pri čemu je „Orakl“ ukazao na „neuobičajeno visoke temperature” kao uzrok.

Kako žestoke vrućine počinju da stižu do ovih područja, posebno ako su praćene sušom, operateri centara podataka moraće da potraže alternativu i da se osiguraju da će njihove jedinice za hlađenje vode biti prilagođene sve toplijoj budućnosti, dok se u isto vreme suočavaju sa nadzorom zbog preteranog korišćenje vode jer ona postaje sve oskudnija roba.

Prilagođavanje infrastrukture i gradova da postanu otporni na toplotu takođe će imati visoku cenu.

Većina severnoevropskih domova izgrađena je da zadrži a ne da izbaci toplotu, i oni obično nemaju jedinice za klimatizaciju, što znači da će njihovo povećanje otpornosti na toplotu zahtevati masovno renoviranje.

Španske kuće su klimatizovane oko četiri puta više od onih u Francuskoj. Procene u Velikoj Britaniji su da je na taj način obezbeđen tek svaki peti dom.

Gradovi takođe imaju tendenciju da se razvijaju ne uzimajući u obzira to kako toplota može da ostane zarobljena kada se živa popne na ekstremne nivoe, stvarajući takozvani efekat toplotnog ostrva.

AP Photo/Emilio Fraile

Borba sa topijom budućnošću znači da će morati da se sadi dosta drveća, da će morati da se radi na prilagođavanju građevinskih propisa i da se ulaže u materijale koji mogu da se nose sa toplim i hladnim.

Promena načina razmišljanja

Bez obzira na to što su meteorološke agencije izdavale sve ozbiljnija upozorenja o riziku po život koji predstavlja rekordna vrućina, mnogi ljudi nisu reagovali na to - otišli su da roštiljaju i da se sunčaju, spremni za letnji provod.

Neki britanski mediji ismevali su upozorenja zbog dizanja panike, koja su zapravo izdata zbog starijih ljudi, mališana i bolesnih, koji su u vrelim danima pod mnogo većim rizikom.

- Možemo se nasmejati na konstataciju da je lep dan na plaži opasan. Ali ovo što smo videli u mnogim zemljama zaista odnosi živote - rekao je Alst.

U Nemačkoj čak ni institucije odgovorne za ugrožene osobe, kao što su domovi za stara lica i obdaništa, često ne tretiraju visoke temperature kao pretnju.

Prošle nedelje u Bavarskoj, gde nijedna lokalna administracija nije izradila akcioni plan za toplotu, „na 36 stepeni škole su i dalje održavale sportska takmičenja i onda su se iznenađivale kada deca kolabiraju“, rekao je Herman iz Alijanse za zaštitu klime i zdravlja.

- Još nemamo taj društveni refleks, da prepoznamo opasnost od vrućine - zaključio je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi