Kako izgleda život u prestonici terora? Grad živi samo danju, a ni tad nije sigurno (VIDEO)
Haiti je doživeo potpuno bezakonje
Haićanske bande vode žestoke oružane obračune u glavnom gradu Port-o-Prensu, zbog čega su zatvorene glavne ulice, a rat je za samo tri nedelje odneo stotine života.
Katedrala u Port-o-Prensu je bila zahvaćena požarom, pre nego što su stigli vatrogasci i ugasili vatru.
Tokom pucnjave, zatvorenici u centralnom zatvoru u Port-o-Prensu izašli su iz svojih ćelija i okupili se u zatvorskom dvorištu, ali nisu uspeli da pobegnu, iako su imali nameru, rekao je direktor zatvora Pijer Rene Fransoa.
Ujedinjene nacije procenjuju da je u okršajima bandi ubijeno, ranjeno ili nestalo više od 470 ljudi od početka jula.
Pročitajte još:
Obračuni bandi su se povećali od prošlogodišnjeg ubistva predsednika Žovenela Moiza, jer se stvorio politički vakuum, što su iskoristile bande kako bi proširile kontrolu nad teritorijom.
Glavne borbe se vode između kriminalnog saveza G9 i rivala G-Pep u siromašnom naselju Site Solej. Međutim, okršaji su se nedavno preselili i u druge delove grada, pa se tako pucalo i ispred predsedničke palate.
Lokalni mediji su preneli da je G9 upao u naselje Bel Er, gde su naišli na otpor suparnika G-Pep.
Jedan stanovnik Port-o-Prensa je situaciju u gradu nazvao bezakonjem.
Život u prestonici Haitija
Karipski grad, poznat po saobraćaju od koga podilaze žmarci, trotoarima punim uličnih prodavaca, i nekada živopisnom noćnom životu, danas je metropola koja živi samo danju.
Ljudi izlaze iz kuća po izlasku sunca i vraćaju se u sumrak. Kreću se glavnim putevima, a ne prečicama, i jure kroz prazne ulice. Umesto da idu na plažu, odvoze se do hotelskih bazena, što bližih kući.
- Čak i danju je veliki rizik. Neću reći da je bezbednije danju, rizično je i kad ste napolju i kad ste kod kuće - rekao je maturant Sedris Džozef (18).
Nakon Moizovog ubistva, privatne internacionalne škole, poznatije kao Lycée Français, koje su radile u saradnji sa francuskim ministarstvom obrazovanja, zatvorile su vrata i prešle na rad od kuće do daljeg, iz bezbednosnih razloga, jer je prošle godine bilo izveštaja o kidnapovanju đaka radi otkupa.
AP Photo/Odelyn Joseph
- Teško je kada znate da ponekad ne možete ići u školu, ili da niste sigurni da ćete biti u mogućnosti da dođete u školu i naučite nešto... Ili se zapitate da li je danas vaš poslednji dan, možda će vas kidnapovati kada se nađete na ulici - rekao je Džozef.
Na pitanje kako bi opisao život na Haitiju, rekao je: "Sreća i Bog."
Bande su preuzele kontrolu nad prestonicom, a potom su bacile oko i na luke. Narod se oseća sve bespomoćnije.
Građani pokušavaju da se zaštite na sve moguće načine, ali ni to nije jeftino. Rotvajleri koštaju i 1.500 dolara po štenetu, a naoružani stražari su tek ozbiljan biznis, kao i blindirana vozila.
Onima koji ne mogu to da priušte, i običan izlazak u kupovinu predstavlja borbu na život ili smrt.
- Rizikujete ovde svoj život - rekao je ulični prodavac Edi Remi (53), koji četvoro dece izdržava prodajući hleb.
Kako je rekao, lako je pasti u očaj otkad je Haiti krenuo ka bezdanu, a nasilje, kakvo nije viđao ni za vreme diktature, postalo svakodnevica.
- Ovo nismo imali '85, ni '86, pa ni '87. godine - rekao je Remi, misleći na poslednje dane vladavine diktatorske porodice Duvalije.
- Propast zemlje je počela devedesetih, od tada se Haićani plaše da izlaze na ulice - dodao je.
AP Photo/Odelyn Joseph
Narodne patrole
Dok su drugi ljudi širom sveta sedeli u svojim kućama zbog koronavirusa, Haićani su se borili sa drugačijom pandemijom. Kidnapovanja su se povećala za 36, a ubistva za 17 odsto, u odnosu na prvih pet meseci prošle godine. Samo u maju je zabeleženo 200 otmica, oko sedam dnevno.
Inflacija je postala dvocifrena, vladaju velike nestašice goriva, a cene samo rastu.
U naselju Pelerin, gde je predsednik Moiz živeo, na banderama se nalaze crveni i beli znaci na kojima su ispisani brojevi telefona u slučaju da je neko od građana u nevolji. Bande sve više ciljaju bogatije kuće, a čak ni diplomate nisu bezbedne. Tri radnika UN su nedavno oteta, zajedno sa dva konsultanta iz Belgije. Kasnije su oslobođeni. U prvoj polovini ove godine oteto je 40 stranih državljana.
Otkupi koje otmičari traže se kreću i do milion dolara.
Strah od otmica je toliki da se supružnici međusobno proveravaju i prate rute kojima se kreću, a roditelji sve više rade od kuće da se ne bi kretali mnogo po ulicama. Mnoga preduzeća su bila primorana da zatvore svoja vrata.
AP Photo/Odelyn Joseph
Pošto ne mogu da se oslone na policiju, građani se organizuju sami i patroliraju naseljima uz pomoć grupa na WhatsAppu, gde razmenjuju informacije o sumnjivim aktivnostima, provalama i kidnapovanjima.
Nekada bezbedno naselje Pakot takođe je osetilo talas kriminala. Vlasnici kuća su se organizovali preko WhatsAppa kako bi jedni druge informisali ili prikupljali novac za gorivo za policijske automobile.
Jedan par, koji živi već 50 godina u Pakotu, retko kada izlazi iz kuće, a kada to i učini, u pratnji je naoružanih stražara i dva psa.
Žena već dve godine nije mogla da ode do svoje fabrike ili crkve.
- To je kao da imam pasoš, ali su mi ga oduzeli - rekla je, dodavši da je psihička neugodnost najgora od svega.
I u drugim delovima Port-o-Prensa nije ništa bolje.
- Nekada ste mogli da radite do ponoći, a sada niko to više ne čini - rekao je Abner Eksilie (49), dok je stajao ispred svoje radnje igara na sreću.
- Danas se svi plaše da budu na ulici, čim dođe 19 sati, više ne smem ovde da budem - dodao je on.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari