Može li sadnja drveća da spase svet od klimatskih promena?

Drveće može biti moćan saveznik u borbi protiv globalnog zagrevanja jer može da usisa ugljen-dioksid iz vazduha i na taj način smanji njegov nivo u atmosferi, ali sadnja nekoliko milijardu stabala izgleda neće biti dovoljno da se poremećena klima oporavi.

Iako šume upijaju velike količine ugljenika, naučnici kažu da se ne treba oslanjati na njih u rešavanju klimatske krize.

Upravo sposobnost apsorpcije ugljen-dioksida, gasa koji zadržava toplotu koja se oslobađa sagorevanjem fosilnih goriva, gurnula je drveće u prvi plan, kao jedno od rešenja za klimatsku krizu.

Svetske šume skladište oko 16 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida svake godine, što je, prema DW, oko tri puta više nego što evropske zemlje emituju svake godine, ali te šumske površine se smanjuju alarmantnom brzinom.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, svake godine se gubi oko 10 miliona hektara šuma, uglavnom zbog ekspanzije poljoprivrednih površina, a kada se drveće poseče, veliki deo ugljenika koji ono skladišti oslobađa se u atmosferu.

U pokušaju da se nadoknadi šteta, poslednjih decenija su se pojavile desetine inicijativa da se zasade milijarde stabala kako bi se "usisalo" više ugljen-dioksida iz vazduha.

Pixabay/eismannhans

Vlade širom sveta, kao i kompanije poput „Majkrosofta“ i „Nestlea“, obećale su sadnju drveća kako bi povećale pokrivenost šumama.

- To je zaista zaokupilo maštu javnosti, i to je dobro, jer navodi ljude na razmišljanje o ovome. Ali mislim da je poruka postala previše pojednostavljena - rekla je naučnica za zaštitu prirode Kejt Hardvik iz Milenijumske banke semena u Kraljevskoj botaničkoj bašti Velike Britanije.

- Pošumljavanje je deo reakcije, ali je beskorisno fokusirati se samo na drveće - dodala je ona.

Koliku razliku drveće može da napravi?

Tokom svog života drveće apsorbuje ugljen-dioksid da bi izvršilo fotosintezu, i drži ga u lišću, korenu, stablu, granama i zemljištu. Ali koliko bi dodatnog ugljenika moglo da bude uklonjeno iz atmosfere sadnjom miliona dodatnih stabala, tema je koja izaziva debatu među naučnicima.

Svet emituje u proseku 40 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida svake godine zbog sagorevanja fosilnih goriva. Istraživanja su procenila da bi sadnja novih šuma i obnavljanje postojećih mogli da apsorbuju između 40 i 100 milijardi tona ovog gasa, ali to bi se desilo tek kada nova stabla dostignu zrelost, što bi moglo da potraje decenijama.

Pixabay

Druga procena britanskog Kraljevskog društva kaže da bi pošumljavanje moglo da ukloni od tri do 18 milijardi tona ugljenika iz vazduha godišnje, dok bi poboljšano upravljanje šumama moglo da uštedi jednu do dve milijarde tona.

Suzan Kuk-Paton, viši naučnik za obnovu šuma u ​​američkoj organizaciji „Očuvanje prirode“, kaže da je teško doći do konkretne brojke. Njeno istraživanje pokazuje stostruke varijacije u potencijalu upijanja ugljenika u zavisnosti od toga gde se u svetu nalazite.

Pošumljavanje je definitivno moćna opcija, kaže ona. Ali prvo morate pronaći slobodan prostor na kom ljudi žele da se drveće posadi, a onda se sadnice moraju tokom vremena nadgledati i negovati kako bi izrasle u zrelo drveće.

Ako projekti sadnje drveća nisu pravilno planirani, oni verovatno neće uspeti na duži rok, što će rezultirati ogromnim gubitkom resursa.

Šta bi kod pošumljavanja moglo da pođe po zlu?

Hardvikova i drugi naučnici iz Kjua, iz Kraljevskih botaničkih bašta, objavili su 10 zlatnih pravila za obnavljanje šuma prošle godine. Kako kaže Hardvikova, prepoznali su da se mnogo toga dešava i da se radi u tako velikom obimu da postoji realan rizik da se užasno pogreši u masovnim razmerama.

Pixabay

Ona kaže da fokus ne bi trebalo da bude samo na sadnji ogromnog broja drveća, već pre na obnavljanju staništa. Na kraju krajeva, postoje pašnjaci i tresetišta koji skladište značajnu količinu ugljenika, iako obično nemaju drveće.

Uspeh projekta takođe zavisi od sadnje pravog drveća na pravom mestu, inače rezultat može biti štetan.

- Ako posadite drveće na zemljištu bogatom ugljenikom kao što je treset, na primer, tada će se više ugljenika emitovati iz tla nego što će se upijati rastom drveća. Dakle, u tom slučaju vi zapravo doprinosite emisiji ugljenika - rekla je Hardvikova.

Još jedan primer na koji ona ukazuje jeste rasprostranjena sadnja takozvanog vanzemaljskog bagrema i borova u prirodnom grmlju Južne Afrike, što je istisnulo lokalnu floru i dovelo do nestašice vode.

- Bagremi su postali strašno invazivni, a Južnoafrikanci sada troše milione dolara godišnje pokušavajući da ih uklone - rekla je ona.

Peter Cziborra/Pool via AP

Oko Kejptauna, koji je skoro ostao bez vode tokom suše 2018. godine, procenjuje se da se svake godine gubi oko 55 milijardi litara vode zbog drveća koje je guta.

Koji je pravi način za upravljanje pošumljavanjem?

Zlatna pravila istraživača iz Kjua kažu da zaštita postojećih šuma treba da bude prioritet. Kada su u pitanju sekvestracija ugljenika i biodiverzitet, nove plantaže drveća ne mogu nadmašiti složene šumske ekosisteme koji su se razvijali vekovima.

Hardvikova naglašava da bi svi napori na pošumljavanju takođe trebalo da uključe lokalne zajednice i omoguće im da izvuku neku ekonomsku korist od očuvanja drveća netaknutim, na primer, kroz održivo šumarstvo ili ekoturizam.

Projekti pošumljavanja treba da imaju cilj da repliciraju ono što je ranije bilo prirodno, jer će vrste drveća pre preživeti ako su već prilagođene nekom području. Hardvikova takođe preporučuje sadnju mešavine autohtonih vrsta, a ne samo jedne sorte.

Pixabay

Monokulture su „ranjive na požare, oštećenja od oluja i štetočine i bolesti, dok će mešavina vrsta biti stabilnija“, rekla je ona. Ova otpornost će postati sve važnija u budućnosti, jer će šume biti izložene sve većem pritisku zbog klimatskih promena, suše i napada insekata.

„Ne postoji jedinstveno rešenje za klimatske promene“

Drveće može biti od velike pomoći u borbi za smenjenje količine ugljen-dioksida u atmosferi, ali naučnici upozoravaju da se ne treba oslanjati na šume za rešavanje klimatske krize.

-  Ne postoji jedinstveno rešenje. Ali da postoji, to bi bilo smanjenje oslanjanja na fosilna goriva - rekla je Kuk-Paton.

Zaštita postojećih šuma i sadnja novih, ako se sprovede kako treba, biće od ključnog značaja. Ali u nekim slučajevima, dodaje Suzan Kuk-Paton, možda bi bilo najbolje napraviti korak unazad i pustiti prirodu da se sama oporavi.

- Volimo da sadimo drveće. To je odličan osećaj. Zabavno je to raditi, ali često može biti jeftinije i efikasnije i lakše samo pustiti drveće da ponovo izraste samo - objasnila je ona.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi