Ako imate novac u banci, ovo morate da znate! Preko ove cifre deo ušteđevine više nije zaštićen!

Čuvanje velike sume novca u jednoj banci možda deluje kao najjednostavnije rešenje, ali može da nosi rizik. Sistem osiguranja depozita ima jasno određene limite, zbog čega se vlasnicima većih iznosa savetuje da pažljivo rasporede svoju štednju.

Ekonomska neizvesnost poslednjih godina navela je mnoge građane da povećaju finansijske rezerve. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije nužno dobro držati prevelike iznose na običnom računu, posebno tokom dužeg perioda.

Prema preporuci nemačke Sparkase, rezerva za nepredviđene situacije trebalo bi da odgovara iznosu od približno dve do tri mesečne neto zarade.

Tako bi osoba koja mesečno prima 3.000 evra trebalo da ima između 6.000 i 9.000 evra lako dostupnog novca.

Takva rezerva namenjena je neplaniranim izdacima poput većeg kvara automobila, popravki u domu ili iznenadnog gubitka prihoda.

Jedna cifra menja računicu

Kod građana koji imaju znatno veću ušteđevinu pojavljuje se drugo pitanje - koliko njihovog novca je zapravo zaštićeno ako banka propadne.

U Nemačkoj standardno osiguranje depozita pokriva do 100.000 evra po osobi i po banci.

Ključna stvar je upravo formulacija „po banci“. Limit se ne odnosi zasebno na svaki račun koji klijent ima u istoj banci.

Ako jedna osoba u istoj banci ima, na primer, nekoliko računa na kojima se ukupno nalazi više od 100.000 evra, standardna zaštita odnosi se na ukupni iznos do propisane granice.

Kod zajedničkog računa dve osobe zaštita može da dostigne ukupno 200.000 evra.

Šta ako imate 200.000 evra?

Upravo zbog ograničenja sistema osiguranja depozita, kod velikih iznosa jedna od mogućnosti jeste raspodela novca između različitih banaka.

Umesto da svih 200.000 evra bude položeno kod jedne banke, novac se može rasporediti tako da se, na primer, po 100.000 evra nalazi u dve različite banke.

Na taj način oba iznosa mogu da ostanu unutar standardnog limita zaštite depozita, pod uslovom da su ispunjeni ostali propisani kriterijumi.

Postoji još jedan neprijatelj štednje

Čak i kada je novac potpuno pokriven osiguranjem depozita, dugoročno držanje velike sume na računu ima još jednu manu - inflaciju.

Ako prinos na štednju ne prati rast cena, kupovna moć novca vremenom opada. Ista suma na računu tada realno može da kupi manje robe i usluga nego nekoliko godina ranije.

Zbog toga finansijska rezerva i dugoročna štednja nemaju istu svrhu. Novac za hitne slučajeve trebalo bi da bude lako dostupan, dok se kod većih iznosa namenjenih dugoročnim ciljevima razmatraju i drugi oblici štednje i ulaganja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi