Dvostruki aršini „odbrambenog saveza": NATO „garantuje bezbednost" članicama, a tri zemlje bi žrtvovao u treptaju oka

Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini i konfuzna odbrambena strategija NATO uznemirili su baltičke zemlje, jer se pokazalo upravo ono od čega su strahovale - vojni savez na čijem su čelu Sjedinjene Američke Države iskoristio je jednu zemlju i njene vojnike za borbu protiv neprijatelja sa istoka.

Nijedna zemlja članica nije zvanično poslala svoju vojsku u Ukrajinu kako bi se izbegla direktna konfrontacija sa nukleranom silom, ali se zato Kijevu svakodnevno šalje oružje, dok se svake nedelje najavljuju novi paketi vojne pomoći.

Na taj način NATO radi na produžavanju sukoba na istoku Evrope, za koji se nada da će oslabiti Rusiju, svesno žrtvujući celu jednu državu, iako Alijansa kao svoj primarni cilj navodi očuvanje mira i bezbednosti političkim i vojnim putem. To se, doduše, odnosi samo na zemlje članice, ali je bez obzira na to čuveni član 5 Povelje NATO aktiviran samo jednom - kada su napadnute Sjedinjene Američke Države.

Baltičke zemlje se osećaju ugroženo

Besmisao postojanja ove organizacije, koja deluje kao bauk kada treba da se zaplaše mali, a kao uplašena grupacija kada treba da se usprotivi sili kao što je Rusija, još jednom se pokazao od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Iako je NATO trubio o „jačanju istočnog krila", malo je verovatno da će te svoje planove ostvariti, o čemu svedoči i molba koju su tri baltičke zemlje, Estonija, Letonija i Litvanija, udruženo poslale vodećoj državi Alijanse uoči samita u Madridu.

Profimedia

Jačanje istočnog krila NATO predstavlja „fundamentalnu promenu naše odbrane i odvraćanja", rekao je 29. juna na samitu grupe generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Svesne da prazne reči zvaničnika ove organizacije ne predstavljaju ništa, naročito imajući u vidu ono što piše u članu 5, baltičke zemlje su izrazile svoju zabrinutost bez obzira na garancije sa vrha vojnog saveza.

Države članice i NATO i Evropske unije, Estonija, Letonija i Litvanija, više puta su pozivale Alijansu da obezbedi značajno povećanje broja stranih trupa stacioniranih u regionu nakon 24. februara, kada su Rusi ušli u Ukrajinu.

Baltičke zemlje su takođe tražile hitno ažuriranje takozvanog pristupa „tripvire“.

Prema postojećoj strategiji NATO, kako je istakla premijerka Estonije Kaja Kalas, bivša sovjetska država i njen istorijski glavni grad Talin biće „zbrisani sa mape“ u slučaju ruskog napada, navodi „Fajnenšel tajms".

Kalasova je rekla novinarima krajem juna da će pristup Alijanse „tripvire", koji uključuje relativno mali broj vojnika, verovatno dovesti do razaranja Estonije pre nego što NATO preduzme nešto kako bi je oslobodio „posle 180 dana".

AP Photo/Pascal Bastien

- Postoji zajedničko razumevanje da je „tripvire“ pristup zastareo. Moramo da pređemo na odvraćanje. Potrebna nam je kredibilna vojna konstrukcija na istočnom krlu koja će odvratiti Putina. Zato tražimo veće prisustvo saveznika - rekao je portparol estonskog ministarstva spoljnih poslova za Si-En-Bi-Si.

Stoltenberg je na komentare koji su stigli iz Estonije, koja smatra da je ugrožena, rekao da „deli njenu zabrinutost", dodavši da je o tome razgovarao i sa liderima Letonije i Litvanije.

Ipak, generalni sekretar NATO odbio je da razgovara o operativnim planovima u vezi sa navodnom strategijom protivnapada Alijanse, koja bi mogla da čeka i do 180 dana kako bi ponovo oslobodila baltičke države u slučaju invazije.

Iako su baltičke države deo NATO i EU od 2004. godine i sve tri koriste evro kao valutu, njihova geografska lokacija čini ih ranjivim u slučaju da se Rusija oseti ugroženo, kao što je bilo sa Ukrajinom. Podsetimo, Moskva je mesecima pre napada tražila bezbednosne ganarancije od Alijanse da se neće širiti na istok, a kada ih nije dobila i kada su ukrajinske trupe intenzivirale napade na Donbas, u kom živi većinski rusko stanovništvo, Putin je naredio demilitarizaciju i denacifikaciju susedne države vojnim putem.

Dok Estonija i Letonija dele istočnu granicu sa Rusijom, Litvanija deli zapadnu granicu sa ruskom eksklavom Kalinjingradom.

Profimedia

Litvanija se zaista našla u problemu kada je blokirala železnički tranzit određene robe u Kalinjingrad, zbog čega je morala da popusti mere i u tom smislu odstupi od opštih sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji, a sve kako bi izbegla da postane novi front tenzija između Moskve i NATO.

Šta je član 5

Ključni stub NATO je koncept kolektivne odbrane, poznat kao član 5, što znači da se Alijansa, bar prema rečima istaknutim na njenom zvaničnom sajtu, vodi principom da napad na jednu ili više članica znači napad na sve članice.

Pixabay

Godine 1949. primarni cilj Severnoatlantskog ugovora, osnivačkog ugovora NATO, bio je stvaranje pakta o uzajamnoj pomoći kako bi se suprotstavilo riziku da će Sovjetski Savez nastojati da proširi svoju kontrolu nad istočnom Evropom na druge delove kontinenta.

Svaka zemlja učesnica složila se da je ovaj oblik solidarnosti u srcu ugovora, čime je član 5 o kolektivnoj odbrani bio ključna komponenta Alijanse.

Član 5 predviđa da će, ako NATO saveznik bude žrtva oružanog napada, svaka druga članica Alijanse ovaj čin smatrati oružanim napadom na sve članice, zbog čega će preduzeti radnje koje smatra neophodnim da pomogne napadnutom savezniku.

Član 5

„Strane su saglasne da će se oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih i shodno tome su saglasne da će, ako dođe do takvog oružanog napada, svaka od njih, u sprovođenju prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, priznata članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći strani ili stranama koje su tako napadnute tako što će odmah, pojedinačno i u dogovoru sa drugim stranama, preduzeti radnje koje smatra neophodnim, uključujući upotrebu oružane snage, za obnavljanje i održavanje bezbednosti severnoatlantskog područja.

Svaki takav oružani napad i sve mere preduzete kao rezultat toga biće odmah prijavljene Savetu bezbednosti. Takve mere biće prekinute kada Savet bezbednosti preduzme mere neophodne za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.”

Profimedia

Ovaj član je dopunjen članom 6:

„U svrhu člana 5 smatra se da oružani napad na jednu ili više strana uključuje oružani napad: na teritoriji bilo koje od strana u Evropi ili Severnoj Americi, na alžirskim departmanima Francuske, na teritoriji Turske ili na ostrvima pod jurisdikcijom bilo koje od strana u severnoatlantskom području severno od Severnog povratnika;
na snage, plovila ili avione bilo koje od strana, kada su na ovim teritorijama ili iznad njih ili bilo koje druge oblasti u Evropi u kojoj su bile stacionirane okupacione snage bilo koje od strana na dan kada je ugovor stupio na snagu ili na Sredozemnom moru ili u severnoatlantskoj oblasti severno od Severnog povratnika“.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu, pozivanjem na član 5 saveznici mogu pružiti svaki oblik pomoći koji smatraju neophodnim da bi odgovorili na situaciju. Ovo je individualna obaveza svakog saveznika i svaki saveznik je odgovoran za određivanje onoga što smatra neophodnim u određenim okolnostima.

Dalja pomoć se obezbeđuje u dogovoru sa drugim saveznicima i ona, kako piše, nije nužno vojna i zavisi od materijalnih resursa svake zemlje. „Stoga je svakoj pojedinačnoj zemlji članici ostavljeno da odredi kako će doprinijeti. Svaka zemlja će se konsultovati sa ostalim članicama, imajući u vidu da je krajnji cilj „obnavljanje i održavanje bezbednosti severnoatlantskog područja“.

AP Photo/Christophe Ena

Prilikom izrade člana 5 kasnih četrdesetih godina postojao je konsenzus o principu uzajamne pomoći, ali i neslaganje o modalitetima sprovođenja ove obaveze. Evropski učesnici su hteli da osiguraju da će im Sjedinjene Američke Države automatski priskočiti u pomoć ako neko od potpisnica bude napadnut, ali SAD nisu htele da daju takvo obećanje, što se odrazilo u formulaciji člana 5.

Amerika na prvom mestu, ili jedini put kad je član 5 aktiviran

Sjedinjene Američke Države pretrpele su 11. septembra 2001. seriju terorističkih napada. Strateški koncept Alijanse iz 1999. već je identifikovao terorizam kao jedan od rizika koji utiče na bezbednost NATO. Međutim, odgovarajući na 11. septembar, NATO se aktivno uključio u borbu protiv terorizma i pokrenuo je prve operacije van evroatlantskog područja, a to je dovelo do toga da se NATO pozove na član 5 Vašingtonskog sporazuma prvi put u svojoj istoriji.

Uveče 12. septembra 2001, manje od 24 sata nakon napada, saveznici su se pozvali na princip člana 5. Tada je generalni sekretar NATO Džordž Robertson naknadno obavestio generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o odluci Alijanse.

Severnoatlantski savet, glavno telo NATO za donošenje političkih odluka, složio se da će se, ako utvrdi da je napad bio usmeren iz inostranstva protiv SAD, to smatrati akcijom obuhvaćenom članom 5. Dana 2. oktobra, nakon što je Savet upoznat sa rezultatima istraga o napadima 11. septembra, utvrđeno je da se oni smatraju radnjom obuhvaćenom članom 5.

Pozivajući se na član 5, članice NATO-a su pokazale solidarnost prema SAD i na najoštriji mogući način osudile terorističke napade 11. septembra.

Profimedia

Savet je doneo odluku o kolektivnoj akciji, uz napomenu da bi SAD takođe mogle da sprovode nezavisne akcije, u skladu sa svojim pravima i obavezama prema Povelji Ujedinjenih nacija.

NATO je dogovorio paket od osam mera za podršku SAD i na zahtev Vašingtona pokrenuo je svoju prvu antiterorističku operaciju "Eagle Assist", od sredine oktobra 2001. do sredine maja 2002. Sastojala se od sedam NATO AWACS radarskih aviona koji su pomogli u patroliranju nebom iznad SAD, sa ukupno 830 članova posade iz 13 zemalja NATO.

Osam mera podrške Sjedinjenim Državama koje je dogovorio NATO su:

- da unapredi razmenu obaveštajnih podataka i saradnju, kako bilateralno tako i u odgovarajućim telima NATO, u vezi sa pretnjama koje predstavlja terorizam i radnjama koje treba preduzeti protiv njega;

- da pružaju, pojedinačno ili kolektivno, prema potrebi i u skladu sa svojim mogućnostima, pomoć saveznicima i drugim zemljama koje su izložene ili mogu biti izložene povećanim terorističkim pretnjama;

- da preduzme neophodne mere za obezbeđivanje povećane bezbednosti objekata SAD i drugih saveznika na njihovoj teritoriji;

Youtube/Kevin Westley

- da popuni izabrana saveznička sredstva u zoni odgovornosti NATO koja su potrebna za direktnu podršku operacijama protiv terorizma;

- da obezbedi opšta odobrenja za prelet aviona SAD i drugih saveznika, u skladu sa neophodnim aranžmanima vazdušnog saobraćaja i nacionalnim procedurama, za vojne letove u vezi sa operacijama protiv terorizma;

- da obezbedi pristup SAD i drugim saveznicima lukama i aerodromima na teritoriji zemalja članica NATO za operacije protiv terorizma, uključujući i punjenje gorivom, u skladu sa nacionalnim procedurama;

- da je Alijansa spremna da rasporedi elemente svojih stalnih pomorskih snaga u istočnom Mediteranu kako bi obezbedila prisustvo NATO i pokazala odlučnost;

- da je Alijansa na sličan način spremna da rasporedi elemente svojih NATO snaga za rano upozoravanje u vazduhu za podršku operacijama protiv terorizma.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi