Škole koje su umesto igrališta imale groblja: Kako je u Kanadi počinjen "kulturni genocid"? (VIDEO)

Papa Franja se u ime Katoličke crkve izvinio zbog zlostavljanja dece starosedelaca u Kanadi, koja su prisilno dovođena u škole koje su uglavnom vodili rimokatolički sveštenici.

Tim povodom je vatikanski poglavar otputovao u Kanadu. Putovanje organizuje Kanadska konferencija katoličkih biskupa (CCCB), a papa će posetiti Edmonton, Kvebek i Ikaulitu.

Između 1881. i 1996. godine više od 150.000 dece starosedelaca odvojeno je od svojih porodica i dovedeno u škole, a cilj tih ustanova je bio da asimiliraju autohtonu decu.

AP Photo/Alessandra Tarantino

Mnoga deca su izgladnjivana, premlaćivana i seksualno zlostavljana u sistemu koji je Kanadska komisija za istinu i pomirenje nazvala "kulturnim genocidom".

Iako su kanadski lideri znali da veliki broj dece umire u tim školama od 1907. godine, ovo pitanje je došlo u prvi plan tek kada su prošle godine otkriveni neobeleženi grobovi u blizini škola.

Papa Franja se izvinio zbog uloge katoličke crkve u prinudnim školama u Kanadi ranije ove godine, tokom posete domorodačkih delegata Vatikanu, a sada se izvinio i na kanadskom tlu.

Ipak, preživele žrtve i domorodački lideri izjavili su da žele više od izvinjenja.

Mnogi zahtevaju finansijsku kompenzaciju, vraćanje artefakata koji pripadaju autohtonoj kulturi, objavljivanje školskih zapisa, kao i da papa podrži izručenje optuženog zlostavljača i donese bulu ili edikt kojim bi ukinuo doktrinu iz 15. veka, po kojoj kolonizatori imaju pravo da oduzimaju sve što žele od autohtonog stanovništva.

Katoličke škole horora

Kanadski premijer, Džastin Trudo, rekao je u aprilu da će "kanadska istorija zauvek biti ukaljana tragičnom realnošću rezidencijalnog školskog sistema koji je odvojio najmanje 150.000 indijanske dece od njihovih porodica i zajednica, često na velikim udaljenostima, gde im je bilo zabranjeno da praktikuju svoju kulturu i tradiciju i da govore svojim jezikom".

Domorodačka grupa Prvih naroda otkrila je prošle godine da je 215 tela dece, najmlađih oko tri godine starosti, pronađeno na području internata Kamlups. Mesec dana kasnije je usledilo još jedno strašno otkriće - pronađen je 751 neobeleženi grob, većinom dece, u školi Marieval u Saskačevanu. 182 neobeležena groba su pronađena i na području domorodačke škole Sveti Judžin u Krenbruku, a  taj objekat je otvoren 1890. godine.

Ukupno, 4.117 domorodačke dece je dokumentovano prošle godine. Kako se navodi, u ovim školama su deca prebijana, primoravana na hrišćanstvo, a nije im bilo dozvoljeno da govore svojim maternjim jezikom.

Prema procenama Komisije za istinu i pomirenje, koju je postavila tamošnja vlada, više od 6.000 dece je preminulo usled zlostavljanja u rimokatoličkim školama.

Profimedia

Biskupska konferencija Kanade se pre nekoliko meseci izvinila domorodačkoj zajednici kada su otkrivena groblja dece.

Većina ovih internata je radila osamdesetih i devedesetih godina 19. veka, a njima je rukovodila Katolička crkva.

Popis iz 2016. godine je utvrdio da više od 1,6 miliona domorodaca živi u Kanadi, od toga su 977.230 pripadnici Prvih naroda, 587.545 su Metisi, a 62.025 Inuiti. Oni čine skoro 5 odsto celokupne populacije.

Kako je osnovan sporni školski sistem?

Osamdesetih godina 19. veka, kanadski premijer Džon A. Mekdonald je zamolio političara i novinara Nikolasa Flada Davina da analizira škole koje su podignute za domorodačku decu u SAD. Prema njegovom izveštaju je potom Mekdonald osnovao slične ustanove u Kanadi.

Iako je naređeno da škole počnu sa radom 1883, smatra se da je takvih ustanova bilo još početkom 19. veka.

Decu sa Grenlanda odveli od kuće zbog surovog eksperimenta: Hteli od njih da naprave "male Dance", a uništili im živote

Domorodački internat Mohavk, koji se smatra prvom ovakvom školom u Kanadi, počeo je sa radom 1831. u Brentfordu u Ontariju.

Indijanski zakon je donesen 1876, a propisivao je prava domorodačkih zajednica, uključujući i pravo na zemljište. Upravo pod okriljem ovog zakona su deca razdvajana od svojih porodica i slata u institucije.

Mekdonald je 1883. odobrio postavljanje internata u zapadnoj Kanadi, a do pedesetih godina 20. veka ih je bilo širom zemlje.

U to vreme je državni sekretar Provincija, ser Hektor Langevin, rekao: "Kako bismo na pravi način obrazovali decu, moramo ih odvojiti od njihovih porodica. Neki će možda reći da je to teško, ali ako želimo da ih civilizujemo, moramo to učiniti".

Najmanje 139 internata je radilo između 1800. i 1900, a već 1907. je medicinski inspektor P.H. Brajs je utvrdio da je "zdravstveno stanje dece u školama u Kanadi nacionalni zločin".

Domorodački zakon je 1920. izmenjen tako da je boravak dece, starosti od 7 do 15 godina, u ovim školama bio obavezan, a mnoge kulturne prakse indijanskih zajednica su bile zabranjene.

Škole su bile izuzetno prenatrpane, a nisu dobijale ni dovoljno sredstava. Većina njih se oslanjala na Crkvu, kada je reč o finansiranju.

Komisija za istinu i pomirenje, koja je radila od 2008. do 2015, navela je u saopštenju da su škole bile "sistematski pokušaj, koji je sponzorisala država, da se uništi indijanska kultura i jezici i da se asimiluju indijanski narodi kako ne bi više postojali kao različiti".

Komisija je istakla da su internati nameravali da počine kulturni genocid. Deca su kažnjavana jer su govorila maternjim jezikom, a učitelji nikada nisu snosili odgovornost za sva nedela. Istovremeno, nivo obrazovanja je bio veoma nizak.

Profimedia

Deca su podvrgavana strogoj disciplini, bila su neuhranjena, nije se vodilo računa o njihovom zdravlju, a pretrpela su i fizičko, emotivno i seksualno zlostavljanje, kao i namerno potiskivanje njihovih kultura i jezika. Hiljade dece je stradalo u ovim školama, a njihovi grobovi su i dalje u velikom broju neotkriveni, navela je Komisija.

U izveštaju se ističe da je seksualno zlostavljanje bilo endemsko. Mnogi dugogodišnji predatori nikada nisu procesuirani. Mnoga deca su dovedena do samoubistva. Prema podacima policije Ontarija, učenici su stavljani i na električne stolice domaće izrade u školi Svete Ane u Londonu kojom su rukovodili katolički misionari.

Otkrića neobeleženih grobova ostavila su mnoga pitanja, ponajviše šta je motivisali katolike 19. i 20. veka da učestvuju u sistemu koji je bio odgovoran za maltretiranje, ali i smrt hiljada domorodačke dece.

Kako su umirala deca?

Istraga je uspela da utvrdi uzrok smrti u polovini slučajeva, a uglavnom se radilo o bolesti pluća, gripu, upali pluća i tuberkulozi. Učenici su umirali i od upale slepog creva, dijabetesa, boginja, meningitisa, tifusa i upornog kašlja. Osim toga, bilo je i žrtava prebijanja i drugih povreda, davljenja, požara ili samoubistava.

Prenošenje bolesti poput tuberkuloze bilo je disproporcionalno veće među đacima ovih internata što je bio rezultat stravičnog odnosa prema domorodačkoj deci.

Učenici su primoravani i da učestvuju u sahranjivanju druge dece. Morali su da kopaju grobove, nose kovčege ili da budu deo ceremonija.

- Pošto su grobovi iskopani u zimu bili plitki, u proleće bi došli medvedi i hranili se ostacima đaka - rekao je jedan preživeli škole Sveti Džon u Ontariju kojom je rukovodila Anglikanska crkva.

Profimedia

Deca su sahranjivana na školskim posedima ili na lokalnim grobljima, a uopšte ih nisu vraćali njihovim zajednicama zbog troškova puta i manjka infrastrukture.

Kako se navodi, postoje tri razloga zašto je otkriven tako veliki broj neobeležnih grobova: nisu označeni u slučajevima visoke stope smrtnosti (tokom epidemija, primera radi, što je podrazumevalo da se i više ljudi sahranjuje u isti grob); mnogi grobovi su oštećeni zbog nemara, ali i u požarima; pojedine oznake grobova su namerno uklanjane.

Takav je slučaj bio na groblju Marieval gde ga je, navodno, jedan sveštenik 60-godina prošlog veka, buldožerom pregazio.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi