Haos se vraća u zemlju koja je pokrenula Arapsko proleće: Predsednik zacementirao svoju vlast, ali je ipak uneo jednu novinu

Tunišanski predsednik Kais Sajed proslavio je sigurnu pobedu na referendumu o novom ustavu kojim su dodatno učvršćena njegova ovlašćenja, čime zemlja, odakle se proširilo Arapsko proleće, rizikuje da se vrati pod autoritarnu vladavinu.

Kritičari se pribojavaju da će novi ustav da naruši demokratiju koja je usledila posle revolucije 2011. godine, dajući mu na taj način skoro potpunu vlast.

Glasanje se održalo na prvu godišnjicu od Sajedovog raspuštanja parlamenta, kada je proglasio vanredno stanje, a 93 odsto građana je podržalo predsednika. Prema preliminarnim podacima izborne komisije, odziv je bio samo 27,5 odsto.

Slim Abid/Tunisian Presidency via AP

Podeljene opozicione stranke u Tunisu nazvale su njegove poteze državnim udarom i "zabijanjem poslednjeg eksera u kovčeg ustanka Arapskog proleća 2011. godine".

Jedan od građana rekao je da nije bio zainteresovan za glasanje, kao i da nema nade za promenu.

- Sajed neće ništa promeniti. On samo želi da ima sva ovlašćenja - poručio je on.

Prema pravilima za referendum, za usvajanje novog ustava nije potreban minimalni nivo učešća među 9,2 miliona registrovanih birača.

Skoro sve glavne političke partije i organizacije civilnog društva u zemlji osudile su njegov jednostrani pristup prepravljanju Ustava i legitimnosti referenduma, ali nisu uspele da izgrade jedinstven front.

Iako se dosta negoduje, liderove pristalice su izašle na ulice i vikale: "Žrtvovaćemo naše duše i krv za tebe, Sajed!"

- Tunis je ušao u novu fazu - poručio im je predsednik, i dodao da će svi koji su počinili zločine protiv države snositi odgovornost za svoja dela.

Priča o mladiću koji je pokrenuo Arapsko proleće: Bio je simbol revolucije, a danas je omrznut (VIDEO)

Šta kaže novi ustav?

Prema izmenama, predsednik će komandovati vojskom i moći će da saziva vladu bez odobrenja parlamenta, što praktično znači da će biti veoma teško ukloniti ga sa vlasti.

Takođe, moći će da predstavlja nacrte zakona parlamentu koji će biti u obavezi da im da prioritet.

U zemlji Arapskog proleća mnogi su se nadali da im neće više autokrate oblikovati živote.

Saudijska Arabija i UAE su podržali Sajeda, koji sada ima otvoren put da transformiše državu od hibridnog parlamentarnog sistema do predsedničkog modela.

AP Photo/Hassene Dridi

- Iako je Tunis bio na pravom putu političkih reformi, ekonomski izazovi u kombinaciji sa korupcijom su podizali alarm i pre Sajedovog dolaska na mesto predsednika. Zauzimanje vlasti je bio njegov odgovor na izazove - rekla je Nensi Okail, advokat za ljudska prava i izvršna direktorka Centra za međunarodnu politiku.

Kako prenosi "Gardijan", čini se da mnogi glasači nisu znali na šta se sve odnosi glasanje na referendumu ili ih uopšte nije brinulo proširenje ovlašćenja.

Apatija je postala simbol tunišanskog političkog diskursa.

- Naravno, današnji referendum je korak unazad za demokratsku kulturu Tunisa. Ali istorija revolucionarnih promena širom sveta je takva: korak napred, pa nazad, i sve tako. Tunis, i pravo da vam kažem - arapski svet, ne razlikuje se uopšte - rekao je akademik HA Heljer.

Spasilac ili uzurpator vlasti?

Predsednik Sajed očigledno oseća da je čovek sudbine. Iako autoritarni vladari nisu novost za Tunis i druge zemlje tog regiona, njegova akademska zvanja i retorika ga izdvajaju od drugih.

Govoreći besprekornim klasičnim arapskim jezikom, bivši profesor prava daje utisak čoveka koji pažljivo odmerava svoje reči, sa jasnim fokusom i gvozdenom odlučnošću, smatra severnoafrički analitičar Magdi Abdelhadi.

Johanna Geron, Pool Photo via AP

Iako je suočen sa brojnim kritikama otkad je prošle godine preuzeo potpunu kontrolu nad zemljom, nastavio je da ide istim putem. Možda ga i zbog toga vole mnogi građani.

Tunis je bio zemlja u kojoj su 2011. godine počele brojne demonstracije koje su se potom proširile i ostatkom arapskog sveta. Tada je svrgnut predsednik Zine al Abidin Ben Ali.

Međutim, u narednih 10 godina se promenilo 10 vlada, a građanima je dosta trubljenja o demokratiji, koja u njihovim očima nije donela nikakav pomak u kvalitetu njihovih života.

Ekonomija je bila u slobodnom padu, inflacija i nezaposlenost su porasli, kao i strani dug, a vrednost lokalnog dinara je pala.

Stvari su se dodatno pogoršale kada je nastupila pandemija, a potom i ukrajinska kriza, koja je, takođe, uticala na snabdevanje hranom i cene goriva.

AP Photo/Hassene Dridi

Sajed nije protiv tunišanske revolucije, ili makar to govori u javnosti. Sa druge strane, sebe vidi kao čoveka iz naroda koji "ispravlja" put revolucije.

Kako objašnjava Abdelhadi, reč tassheeh (ispravljanje, korekcije) na arapskom ima zloglasnu istoriju u arapskoj politici. Često je korišćena kako bi se pravdalo preuzimanje vlasti.

Obično, lider "korekcija" je motivisan nesebičnošću i težinom istorije koja se nalazi na njegovim ramenima i želi da promeni istoriju kako bi se dostigla pravda.

Sajedov referendum oličava taj narativ.

Govoreći u ime naroda, s kojim se uopšte niko nije konsultovao o izmenama Ustava, nacrt kaže: "Iz osećaja iskonske istorijske odgovornosti kako bi se ispravio put revolucije 2011. godine i sam istorijski put, to se dogodilo 25. jula 2021. godine."

Tog dana je Sajed raspustio vladu, suspendovao parlament i krenuo, potpuno sam, da ponovo kreira političku budućnost zemlje.

Kritičari smatraju da Tunis vraća u vreme pre Arapskog proleća, što je i dovelo do tih promena.

Sa druge strane, prema nedavnoj anketi, 81 odsto građana Tunisa preferira snažnog lidera, a 77 odsto je više zainteresovano za efikasnu vladu nego za formu koja ona predstavlja.

Među posmatračima postoji slaganje da će novi ustav pokositi mnoge demokratske dobiti koje je doneo prethodni takav dokument iz 2014. godine. Praktično, Sajed je poništio taj ustav, a vlada na osnovu dekreta od prošlog jula.

AP Photo/Hassene Dridi

Jednom rečju, više neće biti ograničenja predsedničkih ovlašćenja. Neće biti moguće opozvati predsednika u parlamentu ili bilo kojoj drugoj instituciji.

Dalje, predsednik je taj koji bira premijera i ministre i može da ih smenjuje. Može i da raspušta parlament, a novi ustav takođe podriva i nezavisnost sudstva.

Novi ustav ipak donosi jednu promenu

Tunis se tako vraća predsedničkom sistemu koji je imao od sticanja nezavisnosti, ali novi nacrt ipak donosi neke promene, ne samo za tu zemlju već za čitav region.

Uklanja se klauzula, koja se može naći u većini arapskih ustava, koja propisuje da je islam državna religija, čime se odnos religije i države znatno menja.

Dokument kaže da je Tunis delimično islamska nacija i jedino država može da radi na postizanju ciljeva islama. Oni su definisani tako da štite život pojedinca, bogatstvo, religiju i slobodu, ali se tu ne spominje šerijatsko pravo.

Islam je u novom nacrtu definisan širokim terminima kako bi mogao lakše da se uskladi sa demokratskim vrednostima, što su mnogi muslimanski reformatori dugo zahtevali.

To bi moglo da kriminalizuje upotrebu religije u političke svrhe, kako to rade mnoge političke grupe, i da podrije moćni islamistički pokret Enahda. Međutim, sekularisti najverovatnije neće biti zadovoljni.

Sajedu se najviše zamera što je čitav proces menjanja Ustava bio netransparentan i neinkluzivan.

Sastavljala ga je grupa odabranih akademika, a javne onlajn konsultacije nisu privukle mnogo ljudi, svega oko 500.000 građana, što je oko pet odsto biračkog dela.

Zbog toga su mnoge partije bojkotovale referendum, uključujući i Enahdu.

Opozicija ipak do sada nije uspela da sakupi dovoljnu podršku kako bi se narod okrenuo protiv Sajeda.

Uspehom na nedavnom referendumu, Sajed je zacementirao svoju vlast i teško da će uskoro moći da ostane bez nje.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi