Kako je čitav sovjetski gradić nestao sa lica zemlje, a da za to niko nije znao: O ovoj katastrofi se ćutalo decenijama (VIDEO)

Taj 5. novembar 1952. godine, za 6.000 stanovnika Severo-Kuriljska pretvorio se u apokalipsu. Ipak, Sovjeti su sve držali u tajnosti. Vodeći državni mediji su ćutali o cunamiju, a lokalni su se teme dodirnuli tek nekoliko dana kasnije.

Šta se dogodilo?

Rano ujutru su meštane Severo-Kuriljska, grada u ruskoj sahalinskoj oblasti, probudili snažni potresi.

Zidovi kuća su pucali, plafoni su se obrušavali, a knjige i fotografije padale su sa polica. Ljudi su iskočili iz kreveta i izjurili na ulice. Posumnjalo se na vulkansku erupciju, jer se na ostrvu Paramušir, u Pacifiku, gde se nalazi i ovaj gradić, nalaze 23 vulkana, a pet ih je bilo aktivno.

Najbliži, Ebeko, bio je svega sedam kilometara udaljen.

Međutim, tog jutra, vulkani su bili "mirni" i nije se mogao videti nikakav pepeo ili dim. Meštani nisu znali da im je ostalo 40 minuta života.

Potrese je prouzrokovao snažan zemljotres u Pacifiku jačine 8,3 stepena po Rihteru. Epicentar je registrovan na okeanskom dnu, na dubini od 30 kilometra i 200 kilometara dalje od obale. Naknadno ljuljanje trajalo je narednih sat i po, a duž 700 kilometara obale nastala je šteta, od poluostrva Kronockij do Kuriljskih ostrva na severu.

Šteta je bila vidljiva, ali ne i katastrofalna. Žrtava nije bilo.

Šef policijske uprave Severo-Kuriljska P. M. Derjabin zableželio je: - Na putu ka stanici uočio sam pukotine u zemlji širine od pet do 20 centimetara. Kad sam stigao na lice mesta, video sam da je zgarda u zemljotresu prepolovljena na dva dela.

Za to vreme, potresi su se smirili i vremenske prilike su bile povoljne. Međutim, uskoro su tišinu prekinuli buka i strašan zvuk koji je dopirao s mora, koje se nalazilo 150 metara od policijske stanice.

- Videli smo ogromni vodeni zid koji  je išao ka ostrvu... Dao sam naređenje da se puca i da se viče da voda dolazi, dok smo istovremeno trčali ka brdima - napisao je Derjabin.

 

 

Nisu svi mogli da razumeju šta je značilo "voda dolazi". Mnogi su pomislili da je rat počeo, a kada je talas cunamija udario o kopno, smatrali su da je ostrvo napadnuto. Ljudi su bežali.

Talas nije bio toliko visok, svega malo iznad metra, i pogodio je kuće najbliže obali. Posle 10-15 minuta, voda se povukla i meštani su se vraćali kućama kako bi pokupili stvari. To je bila kobna greška.

Kraj Severo-Kuriljska

Okean se povukao, kao što se inače događa uoči cunamija, a talas koji je usledio bio je visok 10 metara. Kako je prvi red kuća već bio uništen, voda je prodrla duboko u kopno. Veliki talas je pogodio i zaliv Musel na ostrvu Onekotan i nekoliko mesta na Kamčatki.

Međutim, Severo-Kuriljsk je bio najveća žrtva. Za svega nekoliko minuta čitav gradić je pokošen.

Usledio je i treći talas. Iako slabiji od drugog, dovršio je posao. Ništa nije ostalo.

- Tokom 20-30 minuta (koliko su trajala dva snažna, gotovo simultana talasa) čula se užasna buka koju su uzrokovali razaranje vode i zgrade koje se ruše. Voda je kuće i krovove bacala kao šibice - napisao je u svom izveštaju Derjabin.

B. E. Pip, direktor vulkanološke stanice na Kamčatki, kasnije je naveo u svom dnevniku: "Manji deo grada, koji je bio izdignut na terasama, kao i električna centrala i radio-komunikaciona centrala, preživeli su. Radio-centrala je stalno slala SOS signale, ali u nerazumnoj formi, pa se nije moglo razumeti kakva poruka se šalje. U to vreme nije postojalo upozorenje na cunami."

Nakon nesreće, Pip je brodom išao duž obale kako bi dokumentovao visinu cunamija za specijalni izveštaj. Svuda je mogao da čuje tragične priče.

- Dva mornara su u donjem vešu i sa pojasevima za spasavanje ostala u vodi od pet ujutru do 17 sati uveče, držeći se za ostatke kuća. Kada su spaseni, jedan od njih se srušio i umro, a drugi je preživeo - naveo je Pip. - More je duže vreme izbacivalo leševe na obalu.

Tragedija za koju niko nije čuo

Letelica koja je stigla na Paramušir otkrila je da je Severo-Kuriljsk uništen. Čitav zaliv bio je ispunjen ostacima kuća, buradi i greda za koje su se preživeli držali. Odmah je naređena vazdušna i morska evakuacija. Kako prenosi Raša bejond, evakuacija graničnih čuvara i vojnika, koji su bili prisutni u gradu, dovela je do prećutkivanja celog slučaja, naveli su istraživači.

List "Pravda", glasilo Centralnog komiteta i Komunističke partije Sovjetskog Saveza, nije odštampao nijednu reč o katastrofi. Znajući da će lokalno stanovništvo videti razmere nesreće sopstvenim očima, regionalne novine "Kamčatskaja Pravda" nisu otišle u štampu 8, 9. i 10. novembra.

Dana 11. novembra  novine su se pojavile uz vesti da Sovjeti slave 35-godišnjicu Velike oktobarske socijalističke revolucije.

Pojedinosti o nesreći su delimično deklasifikovane ranih dvehiljaditih, kada je omogućen pristup zvaničnim mornaričkim dokumentima. Prema tim arhivima, poginulo je 2.336 ljudi.

Istoričari veruju da je u cunamiju 5. novembra 1952. godine nastradalo najmanje 8.000 ljudi u toj oblasti, među njima oko 2.000 dece i tinejdžera, i da su samo civili i oni čija su tela pronađena i identifikovana uključeni u zvaničnu statistiku.

Posledice

Sovjetski Savez je 1956. godine osnovao seizmičku i meteorološku službu koja je imala cilj da detektuje, između ostalog, potrese na moru i da izdaje upozorenja na cunamije.

Severo-Kuriljsk je prošao kroz mnoge teškoće u godinama koje su usledile. Mnogi evakuisani su odlučili da se nikada ne vrate kući jer su skladišta i pogoni za preradu ribe, koji su bili glavna mesta zapošljavanja, potpuno uništeni. Vojni kontingent je značajno smanjen. Situacija se dodatno pogoršala 1961. godine, kada je prestala migracija haringi u priobalnim vodama, što je lokalnom ribolovu zadalo dodatni udarac.

Profimedia/Emercom's Main Directorate in Sakhalin/TASS

Grad je obnovljen, ali je izmešten u brda, više od 20 metara iznad nivoa mora. Međutim, ni ta lokacija nije idealna jer se sada Severo-Kuriljsk nalazi na udaru protoka mulja iz vulkana Ebeko. Mesto danas broji skoro 2.700 stanovnika i to je jedina naseljena lokacija na čitavom ostrvu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi