Osmeh koji je mogao sve da razoruža: Kako je Jurij Gagarin izabran da bude prvi čovek u svemiru i tako uđe u istoriju? (FOTO/VIDEO)

 Pre 61 godinu, 12. aprila 1961, sovjetski pilot Jurij Gagarin poleteo je iz Kazahstana u "Vostoku 1", postavši tako prvi čovek koji se vinuo u orbitu i mračnu tišinu svemira. U tome je za svega tri nedelje nadmašio Amerikanca Alana Šeparda.

Duboko u šumi distrikta Čkalovski, severoistočno od Moskve, daleko od glavnog auto-puta i radoznalih očiju, nalazila se mala, staromodna dvospratnica, dopola zakopana u snegu. Osim neobične lokacije, nije bilo ničeg posebnog u toj zgradi. Možda je upravo njena anonimnost pomogla da se sakrije njena prava namena. Naime, tu je bila smeštena jedna od najtajnijih institucija SSSR-a. Kodno ime joj je bilo "Vojna jedinica 26266", ali je bila poznata i kao TsPK, tačnije,Centar za obuku kosmonauta. Jedne srede, 18. januara 1961, dva dana pre nego što je inaugurisan američki predsednik Džon Kenedi, i dan uoči izbora Alana Šeparda za američkog prvog astronauta, šestorica muškaraca su se takmičila da budu prvi kosmonauti Sovjetskog Saveza, ako ne i sveta.

AP Photo/Dmitri Lovetsky

Za razliku od američkog tima "Merkjuri sedam", sovjetski piloti nisu čekali odluku ko će biti prvi, već su učestvovali u ispitivanju. Kasnije te večeri, svakog od njih ispitivao je komitet zadužen za njihovu obuku. Komitet je već analizirao njihov učinak u simulatoru "Vostoka 1", koji se nalazio na suprotnoj strani Moskve, u objektu kodnog naziva LII, ili Istraživački institut za aeronautiku "Gromov". Svaki od šestorice muškaraca je u simulatoru vežbao oko 50 minuta pod budnim okom ispitivača, na drugom spratu nekadašnjeg sanatorijuma za lečenje tuberkuloze.

Oni su trenirali već deset meseci i u to vreme živeli nadomak vazdušne baze "Čkalovski", u jednostavnim stanovima sa svojim porodicama. Njihov smeštaj se mnogo razlikovalo od udobne kuće u predgrađu Virdžinija Biča u kojoj je živeo Alan Šepard.

Osim toga, niko van baze nije znao zašto su oni tamo i za šta se spremaju. Ni njihovi roditelji, pa ni prijatelji ili bivše kolege iz vazduhoplovnih snaga. Ni supruge nisu smele mnogo da zapitkuju. Dok su astronauti tima "Merkjuri sedam" bili poznati širom Amerike, pomenuta šestorica muškaraca živela su u senci.

AP Photo/Dmitri Lovetsky, Pool

Ni odabir nije bio lak. Od 3.500 vojnih pilota, izabrano ih je 20. Sa obukom su počeli u proleće 1960, dva meseca nakon što je Nikita Hruščov poručio glavnim svemirskim inženjerima da "brzo ciljaju na svemir". U to vreme, sedmorica Amerikanaca su trenirala skoro godinu dana, pa su Sovjeti morali brzo sve da nadoknade.

Potom se izbor suzio na šest kandidata. Njihova prednost je bila u tome što su oni znali za "Merkjuri sedam", a Amerikanci o aktivnostima sovjetskih kosmonauta nisu imali predstavu.

Ubrzo je šestorka dobila ime - "avangardnih 6".

Prema pojedinim izvorima, izabrani su zato što su dugo mogli da izdrže u uslovima ogromnih ubrzanja, poput onih pri lansiranju rakete, bez onesvešćivanja. Međutim, drugi kosmonaut, koji će i sam kasnije ostvariti prvu šetnju svemirom, Aleksej Leonov, rekao je da su težina i visina bili glavni kriterijumi. Samo najniži i najlakši su izabrani. Morali su biti niži od 170 cm, a najniži od njih, sa svega 155 cm visine, bio je Jurij Gagarin, oženjeni 26-godišnji plavooki mladić divnog osmeha.

AP Photo/File

Među njima je bio i tamnokosi, zgodni Grigorij Neljubov, istih godina kao i Gagarin. Bio je jedan od prvih koji je upravljao prvim sovjetskim supersoničnim lovcem "mig 19". Bio je veoma pametan, možda najinteligentniji od svih u grupi, ali sklon aroganciji, zbog čega ga mnogi nisu voleli. Verovalo se da će baš on biti izabran za istorijski put u svemir. Jedan od popularnijih je bio bivši ukrajinski vojni pilot Pavel Popovič, koga su svi voleli zbog njegovog humora i ljubavi prema pesmi. Ipak, dve stvari su ga kočile - bio je Ukrajinac, a ne Rus. Inače, njegova žena Marina i sama je bila briljantni pilot. Još kad je imala 16 godina pokušala je da se priključi sovjetskim vazdušnim snagama kako bi postala jedna od tri žene pilota, što je u SAD tada bilo nešto nezamislivo. Do 1961. već je bila iskusni instruktor letenja. Opisivali su je kao glamuroznu, prelepu, pametnu, snažnu, ponekad naprasitu, ali pre svega, majku. Sveukupno, to je bio problem za general-pukovnika Nikolaja Kamanina, šefa obuke kosmonauta, koji je napisao da je Popovič snažan, ali previše mek kada je reč o njegovoj ženi. "Porodične muke ga sputavaju", napisao je on.

Gagarin se družio sa još jednim kandidatom, Germanom Titovim, koji je odrastao u brvnari u Sibiru, sa strogim ocem, lokalnim seoskim učiteljem.

Zajedno su živeli u bazi "Čkalovski" i trenirali, kao da se nisu borili za istu stvar.

Kamanin je napisao da su svi kandidati bili dobri momci, međutim, njegove zapise niko nije video narednih nekoliko decenija.

Profimedia

U pitanju je bio legendarni avijatičar i heroj SSSR-a koji je pisao dnevnik u tajnosti. Radio je to protivno svakom pravilu i na veliki sopstveni rizik. Smatralo se da je pisanje dnevnika, pogotovo kada je reč o čoveku njegove pozicije i odgovornosti, ozbiljno krivično delo. Ipak, pisao je od 1960. do kasnih sedamdesetih.

- Ko će od njih šestorice ući u istoriju kao prvi čovek u svemiru? Ko će prvi platiti životom da bi se latio ovakvog izazova? - bile su njegove reči.

Smatralo se da je letenje u svemiru zapravo smrt u svemiru.

- I dalje nema garancija za bezbedno sletanje - naveo je on.

Mesec dana pre toga, 20 kandidata je glasalo za Jurija Gagarina, ali odluka još nije bila doneta. Na trećem mestu bio je Neljubov, na drugom Titov, a na prvom čovek sa pobedničkim osmehom - Gagarin.

Osmeh koji je mogao sve da razoruža

Prvi kosmonaut trebalo je da bude smiren, čovek od poverenja, neko ko bi se snašao na misiji sa koje se niko dotad nije vratio. Kažu da je njegov osmeh mogao da otopi i najkamenija srca, a čak ni oni sa vrha SSSR- nisu bili imuni.

Gagarin je postao prvi čovek koji je pokorio svemir, a Politbiro je imao i drugi zadatak za njega - da osvoji svet.

Vrh SSSR-a je znao da će posle uspešne misije njegov lik postati prepoznatljiv celom svetu.

U početku su krili sve informacije o misiji, i tek kada se kosmonaut bezbedno spustio na Zemlju, državna agencija Tass objavila je lepe vesti.

AP Photo/Brian Calvert, File

Nakon slavnog leta kroz svemir, sovjetske vlasti su odmah poslale Gagarina na turneju u 30 zemalja sveta.

Čak je ručao s kraljicom Elizabetom II, fotografisavši se sa njom za uspomenu. Predsednik Egipta je dao Gagarinu zlatne ključeve Kaira i Aleksandrije, a u Havani ga je Fidel Kastro jednostavno zagrlio.

Posle tri godine gostovanja po svetu, Gagarin se vratio svom poslu. Radi usavršavanja pilotske veštine pridružio se programu obuke Inženjerske akademije ratnog vazduhoplovstva “Žukovski”. Hteo je da ponovo leti u svemir.

Moskva je nameravala da pošalje Gagarina u još jednu svemirsku misiju, ali taj plan je zauvek ostao neostvaren.

Teorije o smrti čuvenog kosmonauta

Tog 27. marta 1968. godine vreme je bilo oblačno i tmurno. Gagarin je vežbao let na lovcu MiG-15UTI zajedno sa svojim učiteljem Vladimirom Serjoginom, iskusnim pilotom koji je u Drugom svetskom ratu nagrađen Medaljom heroja Sovjetskog Saveza. Pukovnik Serjogin je proveravao tehniku Gagarinovog leta pre nego što ga je pustio da leti u novom avionu MiG-17.

U 10.19 su Gagarin i Serjogin poleteli s vojnog aerodroma "Čkalovski" u Podmoskovlju. Planirali su da lete najmanje pola sata, ali je Gagarin već u 10.32 saopštio kontroli leta na zemlji da se vraćaju u bazu. Ubrzo nakon toga veza sa avionom je prekinuta. Kada je avion nestao s radara, vlasti su poslale u poteru avione i helikoptere. Četiri sata kasnije pronađeni su delovi Gagarinovog aviona nedaleko od grada Kiržača.

AP Photo/File

Gagarinovo telo, međutim, nije pronađeno, tako da je povodom njegove smrti pokrenuta istraga. 
Rezultati istrage su zvanično objavljeni tek 2011. godine, povodom 50-godišnjice Gagarinovog leta u svemir.

- Najverovatnije je uzrok katastrofe bio oštar manevar s ciljem da se izbegne sudar sa vazdušnim balonom za proučavanje atmosfere. Tako je avion ušao u kritični režim leta, a zatim u spiralu - rekao je Aleksandar Stepanov, predstavnik Predsedničkog arhiva.

Prema toj verziji, Gagarinova smrt je nesrećan slučaj. Veliki balon se iznenada pojavio na Gagarinovoj putanji, a piloti su u očajničkom pokušaju da ga izbegnu slučajno izazvali nekontrolisano poniranje aviona (avion je imao dodatno opterećenje u vidu dva rezervoara s gorivom, zbog čega je leteo sporije), a ometajući faktor bili su i gusti oblaci. Zvanična verzija mnogima nije bila po volji, tako da su se pojavile i druge teorije.

Prema jednoj, pretpostavlja se da je Serjogin imao srčani udar.  

- Možda je jednostavno pao na jednu upravljačku polugu, što je izazvalo fatalne posledice - kazao je sovjetski kosmonaut Vitalij Žolobov.

Ivan Timoshenko/Roscosmos Space Agency via AP

Pilot Igor Kuznjecov, koji je učestvovao u istrazi Gagarinove smrti, smatra da su piloti izgubili život zbog neočekivane dehermetizacije kabine. Pojedinci smatraju da su piloti počeli da gube pritisak i visinu na 4.000 metara, pre nego što su izgubili kontakt sa bazom i kontrolu nad avionom.

U svojim memoarima inženjer Valentin Kozirev piše kako mu je jedan forenzičar ispričao da se motor na avionu pokvario i izazvao poniranje, a piloti su pokušavali da ga vrate u normalan položaj, ali uzalud.

Postoje čak i navodi da je Gagarin bio pijan ili da ga Kremlj eliminisao zbog njegove velike popularnosti.

Međutim, nijedna od ovih teorija nije dokazana. Očigledno je da su Gagarin i Serjogin poginuli u tragičnim okolnostima zbog tehničkih poteškoća, loših vremenskih uslova i, možda, ljudskog faktora.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi