Na današnji dan čovek je sleteo na Mesec: Šta su astronauti poneli sa sobom, a šta su ostavili u svemiru?
Jedno od najvažnijih dostignuća u istoriji
Stranice istorije su ispisane pre 53 godine kada su dva Amerikanca, Nil Armstrong i Edvin Baz Oldrin, stupila na površinu Meseca.
Tog 20. jula 1969. godine u 22.56 sati po istočnom vremenu, dok je 600 miliona ljudi širom sveta gledalo na televiziji neverovatan podvig, Armstrong je zakoračio je na površinu Meseca i izgovorio čuvenu rečenicu “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”.
Sletanje na Mesec jedno je od najvažnijih dostignuća u istoriji. Međutim, čini se da nijedan drugi događaj nije izazvao toliko kontroverzi i teorija zavere, a više od pola veka kasnije ovaj događaj se često ističe kao jedna od najvećih svetskih prevara.
Profimedia
Neverne Tome i dalje sumnjaju da je sletanja uopšte bilo, da se radi o dobro pripremljenom filmskom spektaklu, pa čak i da je sve režirao poznati reditelj Stenli Kjubrik.
Pročitajte još:
Podsetimo se nekoliko zanimljivosti:
1. Poslata su 3 astronauta
Većina ljudi misli da su u misiji Apolo 11 bila samo dva astronauta, Nil Armstrong i Baz Oldrin, od kojih je prvi daleko poznatiji. Iako je tačno da je modul koji je pristao na Mesec nosio samo njih dvojicu, zapravo su imali još jednog saputnika kada su napustili svemirski centar “Kenedi” na Floridi, 16. jula 1969.
Kada je letelica stigla na Mesec, jedan modul je ostao u orbiti, a u njemu je bio treći astronaut Majkl Kolins. Iako Kolins nije osetio svu slavu spuštanja na Mesec, ova misija ne bi bila uspešna bez njega. Sam je ostao u modulu više od 21 sat, dok se njegove kolege nisu vratile sa Meseca.
Dugo je bio nazivan “zaboravljeni astronaut”, a preminuo je prošle godine.
Neil Armstrong/NASA via AP
2. Armstrong je sa sobom poneo parče drveta
Prvi zabeleženi let izvela su braća Rajt 1903. godine, 66 godina pre prvog sletanja na Mesec. Zbog toga je Armstrong mislio da treba da ponese sa sobom parče drveta sa pionirskog aviona, kao i komad tkanine kako bi simbolično obeležio veliki napredak u avijaciji.
3. Nikson bio spreman i za katastrofu
Nije potrebno govoriti koliko je ovakva misija rizična, pa je tadašnji predsednik Ričard Nikson čak imao spremljen govor u slučaju katastrofe.
AP Photo
4. Imali su goriva za još 25 sekundi
Pre početka misije, postojala je jasna lokacija sletanja. Međutim, kada je letelica počela da sleće, primećeno je da je sve ispunjeno stenama i bilo je očigledno da će biti opasno. Zbog toga je Armstrong počeo ručno da upravlja sondom, koja je uključivala skakanje preko opasnog predela, a ova odluka značila je i veću potrošnju goriva. Postojala je određena granica potrošnje goriva, posle čega bi letelica počela automatsko prekidanje sletanja. Sleteli su 25 sekundi pre nego što su stigli do ove tačke.
NASA via AP
5. Na površini su bili skoro ceo dan
Period proveden van svemirske letelice, (van granica Zemljine atmosfere) poznat je kao EVA (extra-vehicular activity), što bi u prevodu značilo aktivnosti izvan svemirskog broda. Zbog mnogih eksperimenata koje su astronauti sproveli na Mesecu, ukupna EVA trajala je 21 sat i 36 minuta.
6. Po povratku su bili u karantinu
Posle sletanja na Zemlju, tri astronauta su odmah odvedena u karantin, gde su proveli 21 dan. Cilj je bio da se spreči kontaminacija bilo kakvim mikroorganizmima koje su mogli da pokupe na Mesecu, jer su se vratili sa neistražene teritorije.
7. TV prenos pratilo 600 miliona ljudi
Mediji su naširoko pisali o ovom poduhvatu, danima pe nego što se i odigrao, što je zainteresovalo ceo svet. Sletanje je tako gledalo čak 600 miliona ljudi, što je bio rekord u to vreme.
AP Photo/Hugh Van Es
8. Na površini Meseca su ostavili fotografije i druge “suvenire”
Astronauti su na Mesecu ostavili nekoliko predmeta, uključujući fotografije ljudi i audio-snimke na nekoliko različitih jezika. Pored toga, ostavili su medaljone sa imenima tri astronauta koja su poginula u Apolu 1 na lansirnoj podlozi, kao i dva kosmonauta koja su nastradala u sličnoj nesreći.
9. Gde su zvezde?
Jednu od tvrdnji koju iznose teoretičari zavere jeste da na površini Meseca nije bilo zvezda. To je zbog toga što je Mesec veoma svetao i reflektuje mnogo svetla. Na fotografijama sletanja na Mesec Apola 11 nema zvezda jer kamera nije ni mogla da ih snimi.
Profimedia
10. Studijska svetla
Mnogi smatraju da je sve snimljeno u studiju.
– Hajde da porazmislimo o ovome. NASA će pustiti fotografiju na kojoj se vide studijska svetla? Čudna svetla na slici su jednostavno objektivi rakete – rekao je svojevremeno Rodžer Launius iz nacionalnog muzeja avijacije.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari