Šta nam otkrivaju impozantni snimci teleskopa "Džejms Veb": Ovako možemo da putujemo i kroz vreme! (FOTO/VIDEO)

13.07.2022

21:22

0

Autor: N. Pavlović

Naučnici mogu da imaju uvid u rane dane univerzuma

Šta nam otkrivaju impozantni snimci teleskopa "Džejms Veb": Ovako možemo da putujemo i kroz vreme! (FOTO/VIDEO)
NASA, ESA, CSA, and STScI via AP

Zahvaljujući teleskopu "Džejms Veb" imali smo prilike da zavirimo u dubine svemira.

- Prva fotografija sa svemirskog teleskopa "Veb" je istorijski trenutak za nauku i tehnologiju. Za astronomiju i istraživanje svemira. Ameriku i celo čovečanstvo - poručio je američki predsednik Džo Bajden na Tviteru povodom objavljivanja istorijskih snimaka.

Fotografija je objavljena na ceremoniji u Beloj kući na kojoj je, osim Bajdena, učestvovao i administrator NASA Bil Nelson.

Snimak, na kojem se vide brojne galaksije, predstavlja dosad najdublji pogled u svemir.

Na delu fotografije vidi se i svetlo iz perioda nedugo posle Velikog praska, koji se dogodio pre 13,8 milijardi godina.

Chris Gunn/NASA via AP, File
 

Jedan od naučnika na projektu Džonatan Gardner istakao je da "Veb" može da vidi unazad, do perioda odmah posle Velikog praska, prateći galaksije toliko udaljene da su svetlu bile potrebne milijarde godina da od tih galaksija stigne do teleskopa.

Tokom narednih nekoliko dana astronomi će izračunati koliko su stare te galaksije, rekao je prošlog meseca vodeći naučnik projekta "Veb" Klaus Pontopidan.

Plan je da se uz pomoć teleskopa ide toliko daleko da će naučnici imati uvid u rane dane univerzuma, pre oko 13,7 milijardi godina, i tako dobiti još jasniju sliku bližih svemirskih objekata, uključujući i Sunčev sistem.

Kako je sve počelo?

Teleskop vredan 10 milijardi dolara sa primarnim ogledalom prečnika 6,5 metara lansiran je u decembru 2021. godine.

Slike predstavljaju divno i neverovatno tehničko dostignuće, ali i veliki podvig čovečanstva. U pitanju je kulminacija višedecenijskog rada naučnika, inženjera i tehničara.

- "Veb" je pozitivan primer toga šta mi kao vrsta možemo da uradimo kada ljudi dobre volje prelaze granice kako bi podelili jedan san i usudili se da učine neverovatne stvari - rekla je naučnica Hajdi Hamel.

AP Photo/Evan Vucci
 

Konceptualni rad na onome što će kasnije postati teleskop "Veb" započet je 1996. godine, a tada se zvao Svemirski teleskop naredne generacije. Zamišljen je kao naslednik teleskopa "Habl" koji je pušten u rad 1990. godine.

Komitet astronoma koji je sarađivao sa NASA je tada predložio da se napravi napredni teleskop koji će moći da "baci oko" na objekte 13,6 milijardi svetlosnih godina daleko, detektujući infracrveno svetlo koje putuje ka nama još od Velikog praska, tačnije 200 miliona godina nakon njega.

Obećali su da će teleskop biti spreman do 2007. godine po ceni od 500 miliona dolara.

Ipak, tek 25. decembra 2021. godine je projekat konačno pokrenut, a cena je narasla na 10 milijardi dolara.

Sa druge strane, neka obećanja se jesu obistinila - prizori koji su usklikani su zaista spektakularni.

NASA
 

Zahvaljujući "Vebu", otkriveni su objekti za koje ljudi van astronomskih krugova nikada nisu čuli. Ipak, od samog početka se želelo da "Veb" ide mnogo dalje od "Habla" jer ima mnogo veća stakla, što znači da može sakupiti više svetla kako bi se videli mnogo udaljeniji objekti.

Teleskop je zajednički projekat NASA, Evropske i Kanadske svemirske agencije. Pruža znatno poboljšanu rezoluciju i senzitivnost u odnosu na "Habl" i omogućava širok spektar istraživačkih studija u mnoštvu oblasti astronomije i kosmologije, uključujući posmatranje nekih od najudaljenijih događaja i objekata u svemiru, kao što je formiranje prvih galaksija.

Primarno ogledalo, optički teleskopski element, sastoji se od 18 heksagonalnih segmenata ogledala koji se kombinuju tako da kreiraju ogledalo prečnika 6,5 metara, koje je mnogo veće od "Hablovog" ogledala - 2,4 metra. 

Za razliku od "Habla", koji posmatra u bliskom ultraljubičastom, vidnom, i bliskom infracrvenom (0,1 do 1 μm) spektralnom opsegu, "Veb" će posmatrati u nižem frekventnom opsegu, od dugih talasnih dužina vidljive svetlosti do srednjeg infracrvenog svetla (0,6 do 27 μm), što će mu omogućiti da posmatra objekte visokog crvenog pomaka koji su suviše stari i suviše udaljeni da bi "Habl" mogao da ih uoči.

Kako je nastao život?

"Veb" bi trebalo da unese revoluciju u naše razumevanje kosmosa.

Najdalje galaksije koje je "Veb" snimio su stare oko 13 milijardi godina, ali on može da učini i mnogo više od toga. Dok je "Habl" mogao da snimi galaksije koje su se formirale oko 480 miliona godina nakon Velikog praska, "Veb" će moći da uslika i one formirane 200 miliona godina nakon tog događaja.

Praktično, dobiće odgovor na pitanje kako je nastao život, smatraju naučnici.

NASA, ESA, CSA, STScI via AP
Formiranje zvezda u regionu Karine

- Šta se dogodilo nakon Velikog praska? Kako se, šireći se, univerzum ohladio i napravio crne rupe, galaksije, zvezde, planete i ljude - poručio je astrofizičar Džon Mater, koji je takođe radio na projektu teleskopa "Veb".

Osim što smo imali priliku da vidimo jasnije, mnogo detaljnije slike planetarnih maglina (nebula), tu je i svetlost sa egzoplanete WASP-96b, gasnog diva koji je dvostruko manji od Jupitera, a udaljen je oko 1.150 svetlosnih godina od Zemlje.

"Vebov" spektograf moći će da razloži zvezdanu svetlost koja prolazi kroz atmosferu WASP-96 b na njene frekvencije, tako da će naučnici moći da utvrde hemijsku kompoziciju te atmosfere.

Ta saznanja će moći da se primene na više od 5.000 dosad otkrivenih egzoplaneta. Uz pomoć "Veba" postoje najveće šanse da će moći da se uoče znaci vanzemaljskog života, organizama koji menjaju atmosferu drugog sveta na način na koji su rani mikrobi promenili Zemljinu atmosferu proizvodeći kiseonik.

Šta se moglo videti:

SMACS 0723 - galaktičko jato udaljeno 5,12 milijardi svetlosnih godina

NASA/ESA/CSA vía AP
 

Karina  - jedna od najvećih i najsjajnijih maglina. U pitanju je oblak u vasioni sastavljen od prašine i gasova. Nalazi se na udaljenosti od 7.600 svetlosnih godina od Zemlje

NASA, ESA, CSA, and STScI via AP
Maglina Karina

WASP-96b - džinovska gasovita planeta koja kruži oko zvezde udaljene 1.150 svetlosnih godina od Zemlje

Južni prsten magline - oblak gasa koji se širi, širok oko pola svetlosne godine, a okružuje zvezdu u izumiranju koja se nalazi 2.000 svetlosnih godina daleko

AP Photo/Marcio Jose Sanchez
 

Stefanov kvintet - galaktička grupa u sazvežđu Pegazu. Nalazi se 290 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje, a prvi put je uslikana 1787. godine

Profimedia
 

Zašto baš ovi objekti?

Naučnici koji rukovode teleskopom "Džejms Veb" izabrali su ovih pet objekata kao uzorak, a to je samo uvod u ono što će snimati narednih godina.

Južni prsten predstavlja zvezdanu smrt, SMACS 0723 testiranje dubinskog slikanja, a Karina je zvezdano "obdanište" u kome se rađaju milioni zvezda.

- Znate, svako svetlo koje ovde vidimo je pojedinačna zvezda, slična našem Suncu, a većina njih takođe ima planete. To je podsetnik da naše Sunce i naše planete, i na kraju i mi sami, jesu formirani od istog materijala. Mi smo sazdani od istog materijala kao i ovo što vidimo na divnim slikama - rekla je Amber Stron, prodžekt menadžer, komentarišući fotografiju Karine.

AP Photo/Marcio Jose Sanchez
 

Ono što naučnici do sada nisu mogli da urade je da vide planetu WASP-96b jer se u njenoj blizini nalaze mnogo veća tela, i ona bi se izgubila u tome. Ipak, "Veb" nije i dalje snimio tu planetu samu po sebi, ali je učinio nešto mnogo važnije. Sada kada astronomi mogu da uslikaju makar obrise egzoplaneta, mogu da potraže i znake života na njima.

Putovanje kroz vreme

Teleskop "Džejms Veb" je uređaj ne samo za posmatranje već je i svojevrsni vremeplov. Što dalje može da dobaci, toliko daleko možemo putovati i u prošlost - zato što slike udaljenih objekata, čak i kada putuju brzinom svetlosti, do nas stižu posle dosta vremena.

Profimedia
Snimak Južnog prstena pod različitim nivoima infracrvenog svetla

Slika galaksije koja je udaljena 13,6 milijardi svetlosnih godina nju ne prikazuje onako kako sada izgleda već tokom svog "detinjstva".

Razlika između "Habla" i "Veba" nije kao kada jedna osoba ima 70 godina, a druga 71, već kao kada bismo poredili bebu staru jedan dan i bebu staru godinu dana.

- Negde tamo, nešto neverovatno čeka da bude otkriveno - reči su poznatog američkog astronoma Karla Sagana.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi