aktuelno

Vozači u makazama berze i budžeta

29.09.2023

07:35

0

Autor: G.M.Š.

Vozači u Srbiji bi danas mogli da na pumpama osete prvu cenu goriva sa povećanim akcizama a ni sa svetskih berzi ne dolaze utešne vesti

Vozači u makazama berze i budžeta
Ilustracija - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević

Nafta je na svetskoj tržnici dotakla ovogodišnji rekord od 98 dolara za barel početkom ove nedelje ali je cena malo splasnula na kraju pa je sad ponovo ispod 95 dolara. To ne znači mnogo srpskim vozačima, koje danas očekuje nova cena goriva petkom. Za razliku od prethodne nedelje, kada su državnom odlukom maksimizirane cene pomalo neočekivano mirovale, ove će najverovatnije „cajger“ ponovo otići naviše.

Poskupljenje se očekuje se ne samo zbor pomenute cene nafte koja se opasno brzo približila „psihološkoj granici“ od 100 dolara, već više zbog toga što od 1. oktobra u Srbiji važe nove, više akcize na naftne derivate (duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu..).

Vlada je već odredila da sa prvim danom oktobra trošarina na bezolovni benzin ode sa 57,84 dinara na 62,47 dinara, kod evrodizela sa 59,48 na 64,24 dinara a kod auto-plina (TNG/LPG), na 48,78 dinara umesto sadašnjih 45,17 dinara.

Vozači u makazama berze i budžetaScreenshot: ICE berza
Cena dizela na Mediteranu

 

Međutim, kako je 1, oktobar ponedeljak a cene goriva se prema Uredbi o privremenom ograničenju cene naftnih derivata menjaju petkom, nove akcize bi mogle da budu uključene već u ovu turu. Ako ne formalno, ono praktično jer, pokazalo se dosad, pravilnik o načinu određivanja cene po uredbi nije baš formula koje se striktno držimo.

Povećanje ne bi moralo da bude baš šest do osam dinara, koliko bi sa dodatim PDV-om donela samo veća akciza. Bar kod dizela, gde je od prošle nedelje pala cena na po uredbi referentom tržištu derivata Mediterana sa 1004 doalra za tonu na 978 dolara (pad od 2,6 odsto).

Država bi mogla da nove akcize i privremeno smanji u nekom procentu (maksimalno 20 odsto), što je već viđena mera koja je uveliko primenjivana prošle godine.

Takvu mogućnost je najavio i predsednik Aleksandar Vučić, kada je rekao da državno zahvatanje u gorivo jeste najveće u regionu ali da je ono potrebno da bi državni budžet mogao da isplaćuje veće plate, penzije i pomoć za najstarije građane, mlade, roditeljima za decu do 16 godia i sl.
Vučić je rekao da država prati kotaciju cene nafte.

Vozači u makazama berze i budžetaScreenshot: ICE berza
Cena benzina na Mediteranu

 

- Mučiće nas to, ali moraćemo da vidimo šta država može da preduzme, tu smo ograničeni MMF-om, videćemo kako i šta možemo da učinimo po tom pitanju – istakao je gostujući u sredu na RTS-u predsednik Republike.

Nafta hita ka 100 dolara, da li će i ostati tamo?

Za to vreme, na svetskoj berzi nafta je uzela predah na, kako izgleda, svom putu ka 100 dolara za barel. Juče su novembarski ugovori pali i za srednjelaku američku nafta (WTI) za 2,10 doara na 91,58.

Rusija uspeva da lako prebaci „sankcijsku cenu“

Zatezanje ponude na svetskom tržištu omogućilo je Rusiji da prodaje Indiji kao svom najvećem kupcu u vreme sankcija, naftu tipa ural za čak 20 dolara iznad cene od 60 koju je „odredio“ Zapad, piše Rojters. Prosek cene urala u avgustu je bio 74 dolara za barel, a za prvih osam meseci ove godine prosek je 56,6 dolara.

Zapad tu ne može mnogo da uradi, a i ne želi jer od te nafte u Evropu stiže dizel kojeg rafinerije u EU ne mogu da naprave dovoljno, što govori i rast cene tog derivata na evropskom tržištu.

Prethodni rast izazvala je vest Uprave za energetske informacija SAD o padu američkih rezervi sirove nafte za 2,2 miliona barela, kao i da su industrijske rezerve u Oklahomi (22 miliona barela a kapacitet je 100 miliona) na najmanjem nivou od leta 2022.

Sve ovo guranje cene daleko iznad „ravnotežnih“ 80 dolara posledica je, naravno, rezanja proizvodnje koju su napravili Saudijska Arabija i Rusija, uz malu pomoć još nekih iz OPEK+.
Saudijcima je budžet neuravnotežen sa cenom koja je u godišnjem proseku manja od 81 dolara a Rusiji visoka cena nafte znači da će skuplje prodavati svoju naftu i pored diskonta koje mora da da kupcima zbog ograničenja sankcija Zapada na najviše 60 dolara za barel.

Međutim, ima nekih najava da će Saudijska Arabija morati da vrati deo uskraćene proizvodnje pre kraja ove godine, dokad je najavila rezove. Takva je procena konsultantske kuće „Rapidan enerdži grup“, piše Oilprice.com.

- Oni ne žele da namerno preterano zaoštravaju tržište, jer ako dobijete skok, onda ćete dobiti kolaps potražnje, i dobiti ćete krah. Mogući način da se cene dovedu u red je da Saudijska Arabija i OPEK+ kažu: Pokazali smo svoj stav i uplašili smo špekulativne trgovce koji su obarali cenu - rekao je predsednik te kuće Bob Meknili za televiziju Blumberg u intervjuu u četvrtak.

Slično je prošle nedelje rekao i Voren Peterson, šef strategije trgovine robama u „ING“, koji misli da čak i da ima prostora da cena brenta ode iznad 100 dolara, to ne bi bila održiva cena.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike