Evropa je traži a mi smo je zapostavili: Trešnja – zaboravljena kraljica voćnjaka (FOTO+VIDEO)

Kao jedan od najranijih plodova proleća, trešnja se najviše koristi u svežem stanju i to je kod njen najbolja stvar pošto kao veoma hranljiva voćka ne zahteva intenzivnu upotrebu hemikalija, kao neki njeni parnjaci.

Uz to, nije probirljiva po pitanju zemljišta niti je preterano osetljiva na sušu, a uspeva i u višim krajevima, opisuje prilog AgroTV jedno pomalo zapostavljeno voće u Srbiji.

A komercijalni uzgoju moga bi biti zastupljeniji koliko zbog relativnoj i jednostavnog pristupa proizvodnji, toliko i zbog njene vrednosti i potražnja za njom tržištu. Kako to izgleda na osnovu iskustava dvojce ozbiljnih proizvođača iz tradicionalno voćarskih krajeva, pokazano je u emisiji „Domaćine kako radiš?“.

Zvonko Hnatko iz Šida, gaji trešnju na dva hektara, po kojima je rasporedio 1.500 stabala trešnja na mestu gde su ranije bile breskve.

‒ Slabo imamo ovde vode, ima je, ali nemamo dovoljno i ja sam odlučio da sadimo trešnju. U sortimentu je nismo imali, a što se tiče naših radnika, nama treba u ovom periodu da uposlimo određeni broj ljudi koji kod nas inače rade. A tako smo i sortiment nekako birali da ne preklapa sa breskvom, koja nam dolazi za neko kratko vreme ‒ kaže Zvonko.

Screenshot: AgroTV

 

Vladimir Popica iz Čeneja, nadomak Novog Sada, bavi se uzgojem trešanja od 2016. godine a sada na svom imanju uzgaja pet isključivo italijanski sorti ovog voća.

‒ Ono što je bio motiv da ga podignem, je to što su mi se preci bavili voćarstvom još početkom prošlog veka, pa sam imao zemlju i želeo sam da uđem u neku veću investiciju. I država je pomogla dosta uz subvencije preko pokrajinske i republičke vlade. Tako da sam se zbog toga odlučio najviše za trešnju, a i znao sam da je trešnja tražena roba u Evropi ako je dobar kvalitet. I s tog razloga sam i uvezao italijanske sertifikovane sadnice ‒ napominje Vladimir.

Ako se ima kvalitet…

Oba ova ozbiljna proizvođača odlučila su se za trešnju pre svega zbog toga što za svoj proizvod imaju prave uslove i - zagarantovano tržište.

‒ Mi smo ovde našli i nadmorsku visinu koja odgovara za tu trešnju, a i zemljište je to od prilike treće, četvrte klase i od prilike dosta solidno uspeva tu trešnja, pogotovo ovo što je kod nas trešnja kalemljena na magrivu ‒ objašnjava Zvonko.

I područje Vojvodine može da bude vrlo dobro za trešnju, ali kada nastaju mrazevi, onda može da bude i pogubno, upozorava voćar iz Čeneja.

‒ Ja upravo iz tog razloga ušao investiciju, našao sam zaštitu protiv mraza, uzeo sam mašine koje se zovu „antifrost“, i sa njima mogu da odbranim do 80% roda, zavisnosti koja je temperatura mraza tog dana. Druge prednosti su što je trešnja ipak najtraženija roba u Evropi što se tiče voća, ne zovu je džabe kraljica voća ‒ naglašava Vladimir.

Naravno, kod proizvodnje se mora prilagoditi tržištu i tu je izbor sorti najvažniji.

--Jedna od sorti koja prevladava je karmen, i mi je imamo oko 50% na celoj površini. Ima dosta dobru krupnoću, iako je na magrivi, ima solidnu krupnoću. Imamo još sorte koje dolaze ranije, a to je C1, burlat, celesta. Oni su nešto sitnije, ali dolaze ranije i oni takođe, po mojom mišljenju, imaju prostora za uzgajanje ‒ kaže Zvonko.

Vladimir se opredelio za rednju, kordiju, feroviju, bleks star i grej star.

‒ Svaka stiže po jednu nedelju u junu. Ovde na ovom zasadu preovladava rana sorta grej star, samooplodna sorta i ona je najranija. Preovladava zato što u glavnom najranije sorte imaju i najbolje cene kada počnu. Druga sorta koja preovladava ovde je kordija, pored koja se sad upravo nalazimo, ona je i najpopularnija ‒ napominje Vladimir.

Profita ima, ali mora se biti strpljiv (i vredan)

Za koliko će trešnja dati pun roda zavisi pre svega od podloge, kažu stručnjaci.

‒ Na ovaj podlozi treba joj jedno pet do šest godina. Kad se kalemi na magrivi, kao što je ovaj zasad, treba dosta obratiti pažnju na razvođenje. U prve 3-4 godine, pošto je to bujnija podloga, trešnja se mora razvesti, mora se formirati skelet. Kasnije se ona održava u ovoj, da kažem, gabaritu, ili u ovoj veličini. To se radi rezidbom. Suština je da se trešnja mora dobro razvesti, da se razvedu grane, da se napravi kostur ‒ naglašava Zvonko Hnatko.

Slično je iskustvo i Vladimira Popića.

‒ Moje iskustvo je, sa ovim sadnicama, nekih pet godina da je puno rod. S tim što tih pet godina morate da pazite na orezivanje, na negovanje sadnica, prihranu… Mnogo, mnogo agrotehničkih detalja koje morate da pratite, dabi svaka sadnica bila u dobroj kondiciji ‒ ističe Vladimir.

Iako to mnogima izgleda kao „povremeni posao“ voćnjak zahteva prisustvo i nadzor sve gotovo vreme.

‒ Kao i u svako voćarstvu ili povrtarstvu, kada krene sezona, kada ona krene da lista, znači, vi imate svaki dan posla oko trešnje, dali je to zeleno rezivanje, dali je to zalivanje, dali je to prihrana… Znači, vi imate svaki dan posla da pratite, da li je to zaštita od vaših raznih štetočina, uholaži, da vam sad ne govorim s koji se svim problemima voćari „usrećeni“. Morate da ste prisutni svaki dan, jer ako propustite dva-tri dana, ako se uholaža, pojavi, to je buba koja buši trešnju, vama je bukvalno pola roda propalo ‒ upozorava Vladimir Popić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi