Zemljište nam (još) nije zatrovano ali negde je alarm već upaljen

Kakav je kvalitet (poljoprivrednog) zemljišta u Srbiji i šta sve možemo da uradimo kako bi održali, ako već ne i popravili, stanje onog od čega nam zavisi ishrana, moglo se videti danas u Beogradu na Nacionalnoj konferenciji o značaju zdravog zemljišta za obezbeđivanje dostupnosti hrane u Srbiji, koja je održana danas u Beogradu pod pokroviteljstvom Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri Ujedinjenim nacijama.

Opšte stanje može se naslutiti kroz podate iz ispitivanja potencijalno toksičnih elemenata na području zaštićenih područja – nacionalnog parka Tara, u okviru jezera Palić i Ludaš i u okviru zaštićenog područja vodosnabdevanja Gružanskog jezera. Istraživanje je pokazalo je da nema potrebe za remedijacijom, odnosno sanacijom kontaminiranog zemljišta, vazduha ili vode.

Međutim, na nekim mikrolokacijama treba povesti računa o povišenim vrednostima ili čak onima iznad dozvoljenih, kako se zagađenje ne bi proširilo lancem ishrane i ugrozilo ljude i širu životnu sredinu.

Istraživači su utvrdili da postoje vrednosti veće od maksimalno dozvoljenih za arsen na području Palićkog i Ludoškog jezera (prirodnog porekla), na području Šumadije odnosno Gružanskog jezera, gde je kritično povećan sadržaj nikla i hroma, kao i Bajine bašte, gde postoje određene povećane vrednosti nekih materija.

Ne može brčkanje, kanalizacija i voda za piće

Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Novog Sada ističe da je posebno problematična Gruža, jer je to vodozahvat gde visoki sadržaji nitrata prete Kragujevcu i čitavom slivu odakle vodu pije 300.000 ljudi.

– Za razliku od Bajine Bašte gde su vode za navodnjavanje besprekorne, bojim se da Gruža ide ka sudbini Palićkog jezera. Treba da ozakonimo da voda za navodnjavanje mora da se periodično kontroliše jer, ne zaboravimo, upravo je zagađenje vode dovelo do propasti svih velikih civilizacija u istoriji. A na Gruži imate i vodu namenjenu za piće, za navodnjavanje ali i turizam, nelegalnu gradnju vikendica i šta sve još ne. Znamo da to tako ne može – napominje Ninkov.

Trenutno, bar na ispitivanim lokalitetima, nema potrebe za nema potrebe za remedijacijom, odnosno sanacijom kontaminiranog zemljišta, vazduha ili vode, ali...

– Potrebno je u nekim narednim fazama pratiti koji su uzroci zagađenja i pratiti i neke duge parametre. Utvrditi da li uopšte to zagađenje, taj povećani sadržaj određenih elemenata utiče na ljude, odnosno da li ulazi u lanac ishrane – rekla je Mira Milinković, direktorka Instituta za zemljište jedne od tri institucije koje učestvuju u trogodišnjem projektu.

Nacionalni koordinator FAO za Srbiju, Aleksandar Mentov, rekao je da je analiza zemljišta ključna zbog zaštite životne sredine ali i da pomaže poljoprivrednicima za postizanje boljih prinosa pri manjim troškovima.

– Često vidimo da poljoprivrednici potpuno neracionalno koriste đubriva, dodaju tamo gde na primer uopšte nije potrebno da se dodaje. Samim tim je to veći trošak za proizvodnju i naravno veća šteta za životnu sredinu – rekao je Mentov.

Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Novog Sada je dodala da je neoprostivo da se i dalje „baca“ đubrivo odoka a ne po izmerenoj potrebi svake parcele, kao i da u Srbiji postoje problemi sa deponovanjem stajnjaka, iako tog „zlatnog đubriva“ zapravo imamo premalo.

– Svi, a poljoprivrednici posebno, moramo da budemo svesni kako našim radom dugoročno utičemo na zemljište. Mi i dalje u istraživanjima nalazimo ostatke organohlornih pesticida koji se godinama unazad ne koriste u agrotehnici. Poljoprivredi. S druge strane samo 15% oranica ima optimalan sadržaj fosfora za kulture koje se tu gaje a 50% kalijuma – napominje Ninkov.

Ovu Nacionalnu konferenciju organizovala je FAO u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine, a na događaju su govorili predstavnici Agencije, FAO, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta za zemljište Beograd, kao i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.

Kako merimo zdravlje i šta posle s tim

Učesnici panela su istakli brojne probleme s kojima se u praksi sreću kada je u pitanju prikupljanje, obrada ali i krajnja upotreba podataka. Jedan od prvih je kako se do podataka dolazi, i kako se određuju granične vrednosti

– Metodološki tu ima dosta problema, jer svako radi drugačije i ti podaci su često neuporedivi. Moramo se prvo uskladiti sami sa sobom, utvrditi procedure i metode, a potom i sa Evropom. Na sve to imamo i parametre zagađenosti koji su veoma različiti dozvoljenim nivoima po pravilniku o zemljištu Ministarstva poljoprivrede i (mnogo strožoj) uredbi Ministarstva za zaštitu životne sredine – podvlači Mira Milinković, direktorka Instituta za zemljište.

Čak i kada se do „dobrih“ podataka dođe, problem time nije rešen.

– Imamo brojne projekte sa fakulteta i instituta koji su dali neke podatke ali oni ostaju mrtvo slovo na papiru i dostupni samo onima ministarstvima ili agencijama koji su ih naručili ali ne i donosiocima odluka i onima koji bi na osnovu njih trebalo da prave strategije i planove – ističe Marija Ćosić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Zbog toga su svi učesnici saglasni da je potrebno uskladiti metode a potom i imati jedinstven sistem i registar u kojem bi bili harmonizovani podaci.

Srđan Rončević sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu ima rešenje s kojim bi moglo da se startuje u ostvarene tog, za srpske uslove, jedinstvenog podviga.

– Zašto ne bismo propisali da se svi podaci koji se dobiju iz istraživanja koja nas bilo koji način finansira država, ti istraživači obavezno unesu u registar. To i EU obavezuje kada se radi neki projekat u okviru programa Horizont, pa što ne bismo i mi.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi