Šta nam sprema OPEK+: Skuplje gorivo ili raspad kartela?

I dalje traje bura na naftnom tržištu i neizvesno je u kom će pravcu ići cena crnog zlata, a time i koliko će cene goriva na pumpama (ali i svih roba koje se transportuju) pogoditi naše novčanike.

Nakon tihih trzavica koje su trajale od prethodnog sastanka OPEK+, Saudijska Arabija i Rusija su uskladile donekle različite interese i u ponedeljak su iz Beča najavile da će od avgusta, pa moguće sve do početka 2024. godine, na svetskom tržištu biti manje za 1‚5 miliona barela njihove nafte.

Cene ne prate najave...

Rusija je dobrovoljno, kako to kažu iz Rijada, (ipak) pristala da skreše proizvodnju za pola miliona, iako Moskvi ne odgovara da zbog zapadnih sankcija koje su počele da ozbiljno načinju ekonomiju, prodaje manje nafte nego što može.

Međutim, uprkos očekivanjima dva najveća igrača globalnog naftnog kartela, cena na tržištu ne prati ove najave. U poslednjih nekoliko dana cena referentnog tipa brent, doduše, jeste porasla sa 72 na gotovo 77 dolara po barelu ali to je samo deo dužeg trenda plima-oseka koji je uspostavljen od početka maja.

Screenshot: Bloomberg

Ali, gledajući dugoročnije, u poslednjih godinu dana cena nafte pada. I to ne malo, jer sa 110 dolara u julu prošle godine, sada se srozala za više od 23 odsto. A u poslednjih 12 meseci dolazila je na nivo i niži od 72 dolara za barel.

To osećamo i mi u Srbiji, na pumpama. Iako nam cene ne prate u korak kretanje berzanske cene nafte, a bogami ni one dizela na tržištu Mediterana kao što bi trebalo po uredbi Vlade, sad „točimo“ mnogo jeftinije nego pre godinu dana.

Cena od 175 dinara za litar benzina BMB95 i 183 dinara za evrodizel, koja bi danas trebalo da se promeni kao i svakog petka, za 30 dinara, odnosno 35 dinara, je manja nego što je bila u ovo vreme prošle godine.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

Sa nedeljnim kretanjem cena nafte i dizela naviše, gorivo bi danas moglo da nam poskupi za koji dinar.

Kretanje svetskih cena nafte nikako ne odgovara Saudijskoj Arabiji, za koju je Međunarodni monetarni fond nedavno procenio da će imati problema sa budžetom ako bude prodavala naftu u proseku ispod 81 dolar.

Saudijski front

U tom kontekstu treba i gledati insistiranje Saudijaca da se dodatno smanji proizvodnja OPEK+, kome su se Rusi dosad u praksi protivili, i pored zvaničnih pretnji smanjivanjem proizvodnje.
Rijad pokušava da održi i imidž jednoglasnosti u OPEK+, kartelu koji kontroliše 40 odsto svetske proizvodnje nafte, pa je saudijski ministar energetike posle sednice OPEK-a u Beču u utorak rekao da „saradnja u OPEK+ ostaje snažna“ i da će alijansa „uraditi svet potrebno“ da održi tržište.

Međutim, različit interes članica u uslovima svetske ekonomske krize sve više „drma“ kartel, piše Rojters. Prilagođavanje proizvodnih kvota za neke članove (Irak, Nigerija, Angola...) odaje OPEK-ovu spoznaju da oni ne mogu da privuku kapital za razvoj svojih naftnih resursa. A time pada i njihov, ionako mali, uticaj u kartelu. Zbog toga je moguće, spekuliše Rojters, da afričke zemlje napuste kartel.

AP Photo/Charlie Riedel

A aktuelno ignorisanje tržišta na njihov pokušaj da podignu cenu nafte, izaziva frustraciju i postavlja pitanje buduće efikasnosti u kontroli globalnog naftnog tržišta. Detalj koji opisuje problematičnu budućnost kartela, kaže britanska agencija, je to što su Gvajana i Brazil odbili da uđu u organizaciju sa obrazloženjem da će radije "sami da rade na povećanju proizvodnje“.

U sećanju je i izlazak iz OPEK-a Indonezije, sredinom 2000-tih, u koji se kasnije vratila, a "Volstrit džurnal“ je pisao o tome da se Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su sada dobili „izuzetak“ da povećaju svoju proizvodnju za 200.000 barela dnevno, spremaju za napuštanje alijanse ali je to iz Adu Dabija demantovano.

A sve, zapravo, zavisi od - Kine

Ma šta rešili u OPEK-u i OPEK+, cena nafte u svetu danas, a tako će biti još dugo vremena, zavisi više od Kine (i Indije) nego od zemalja sa Bliskog istoka.

A u Kini trenutno aktivnost u uslužnim delatnostima je na najnižoj stopi rasta u poslednjih pet meseci, prenosi podatke iz izveštaja od srede „Kvantum komoditi intelidžens“ (Quantum). Indeks nabavki Caixin/S&P Global je u junu pao na 53.9 poena sa majskih, a 50 poena je granica između rasta i kontrakcije tržišta.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

I drugi pokazatelji daje sliku da Kina gubi zamah u oporavku, nakon kasnog otvaranja privrede posle kovida.

Problema zbog kojih se ne povećava globalna potreba za naftom/gorivom, ima i na Zapadu. Proizvodnja i tamo slabi jer, pre svega, pada potražnja građana. Sveži podaci Evrostata kažu da je obim maloprodaje na godišnjem nivou u EU u proseku manji 3,5 odsto. Ali, kreće se između rasta od 7,3 odsto u (inače niskoplatežnoj) Španiji do pada od 12,3 odsto u Mađarskoj i 13,4 odsto u Sloveniji.

U SAD je situacija tek nešto bolja i maloprodaja u junu beleži rast od 1,6 odsto (±0,7 odsto) u odnosu na maj 2022. godine.

Kada se sve sabere, ni investitori u naftu nemaju mnogo razloga da je kupuju naveliko pa otuda i cena ne ide naviše.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi